Tokom poslednjih godinu-dve, nalazim se u čudnom stanju kultivacije. Osećam snažnu želju da obaveštavam druge o progonu Falun Dafe od strane Komunističke partije Kine i da pomažem u spasavanju onih koji su njime pogođeni. Međutim, osećam da mi nedostaje saosećanja. Nemam isti osećaj hitnosti koji sam nekad imala i često se borim sa nedobronamernim mislima prema poznanicima, rođacima ili strancima.
Pitam se da li sam još uvek kvalifikovana da se smatram kultivatorkom. Da li je to uzrokovano time što sam predugo bila progonjena? Tokom progona, bila sam izložena zlu, primorana da se borim i suočila se sa mnogim ružnim stvarima, a sve je izgledalo kao da je usmereno na moje uništenje.
Tokom ovog perioda, učila sam Fa, ali sam se mučila da shvatim njegovo značenje. Mnogo puta sam memorisala Fa, ali i dalje nisam postigla nikakvo novo razumevanje. Nakon vežbanja, osećala sam se umorno, umesto puna energije i lakoće. Povremeno sam pokušavala da objašnjavam istinu o progonu, ali šta god da sam radila, negativne misli su me stalno obuzimale. Čak je i moj izraz lica izgledao ogorčeno; bila sam neopisivo očajna!
Tek kada sam mnogo puta pročitala Učiteljev članak „Probudite se“ i memorisala ga, zaista sam shvatila njegov značaj. Osećala sam se kao da su lanci mojih negativnih misli prekinuti; pozitivne misli su izbile na površinu, a moje samopouzdanje se vratilo. Dok sam razmišljala o svojoj situaciji u protekle dve godine, shvatila sam da je, otkako sam se suočila sa progonom, najznačajniji ishod bila moja sklonost ka negativnom razmišljanju.
Od detinjstva, ovo osećanje je duboko ukorenjeno u mojoj ličnosti. Stvorilo je negativno polje oko mene – bila sam rezervisana, ćutljiva i ogorčena. Međutim, od dana kada sam dobila Dafu, ta negativnost je uklonjena. Na njenom mestu, pojavilo se mirno, spokojno i radosno polje. U to vreme, srce mi je bilo ispunjeno dobrim, čistim mislima i zatekla sam sebe kako se svima smešim. Kao što nas je Učitelj podsetio:
,,Zato je rečeno da dokle god se kultiviraš kao da si tek počeo, to će sigurno rezultirati postizanjem najvišeg položaja.” Fa predavanje na Međunarodnoj Fa konferenciji šireg područja New Yorka 2009.
Tada mi je sinula veoma jasna misao: treba da zahtevam od sebe da sledim šinšing standard Dafe, umesto da se oslanjam na rezonovanje obične osobe. Ovaj standard treba da vodi svaku moju misao, reč i delo. Kao kultivatori, treba da težimo da se držimo sve viših standarda.
Ispitala sam poreklo svojih negativnih misli i shvatila da uglavnom potiču od mog stava prema progoniteljima i mojim rođacima.
Tokom žestokog progona koji sam doživela u zatvoru, uspela sam da ostanem relativno ljubazna i nisam gajila mržnju. Međutim, godinama kasnije, kako se prošlost stalno vraćala kroz uznemiravanje od strane vlasti, stare zamerke su ponovo izbile na površinu, utičući na svaki aspekt mog kultivisanja.
Mučila sam se da pronađem mir tokom meditacije; nisam mogla da se smirim dok sam memorisala Fa, a čak i kada sam komunicirala sa drugima, um mi je bio preplavljen flešbekovima. Stalno sam viđala slike i čula reči onih koji su me progonili tokom intenzivnih trenutaka; osećala sam se kao da se suočavam sa blještavim mačevima i noževima. Možda je to razlog zašto se osećam tako iscrpljenom nakon vežbanja.
Stoga zahtevam od sebe da, kad god se pojave te negativne misli, odmah ih odbacim: „Moram ostati smirena i razmišljati pozitivno. Bez obzira na to koliko su ti ljudi loši, oni su ovde zbog Dafe. To su životi koje Učitelj želi da spase. Ne smem dozvoliti da me negativne misli preuzmu i da odgurnem te ljude, čineći da izgube šansu za spasenje.“
Zatim, tu su moji rođaci. Po svemu sudeći, oni su mnogo bolji od onih koji učestvuju u progonu. Međutim, ja im stalno zameram. Njihovi nedostaci su mi neprihvatljivi, posebno kada odbijaju da me slušaju, pa čak i pomažu onima koji me progone pokušavajući da me prevare da otkrijem informacije i izdaju me – to je ono što najviše ne mogu da tolerišem. Bolje je i ne smatrati takve rođake porodicom! I moje misli se nastavljaju u tom pravcu.
Kad god se ove negativne misli ponovo pojave, primoravam sebe da ih potisnem: „Moji rođaci su najbolji. Moram se prema njima ophoditi sa saosećanjem. Došli su da mi pomognu i zaista to i čine. Kada mi je bilo najteže, zar mi nisu pomogli članovi porodice i rođaci? Oni nisu praktikanti Falun Dafe; ne mogu previše očekivati od njih. A šta sam ja učinila da im pomognem? Zašto se žalim?“
Ako me ne slušaju, to samo znači da im nisam dovoljno jasno objasnila istinu. Kako da ih krivim? Oni su moji rođaci koji su delili moje teškoće. Ne smem da gajim nikakvo zameranje! Da nije ovih negativnih misli, neki od mojih rođaka bi imali potencijal da praktikuju Dafu.
Dok ovo pišem, suze mi naviru na oči dok razmišljam o članovima moje porodice. Nepravedni progon nije prestao, a otrovni uticaj „kulture [Komunističke partije Kine]“ i dalje traje. Još uvek nosim teret partijske kulture, a sklonost ka sukobima i zameranju su ostali u meni. Duboko žalim zbog načina na koji sam se ophodila prema sopstvenoj porodici i zbog štete koju sam joj nanela.
Ako se kultivator bori da se oslobodi „partijske kulture“, onda je još manje verovatno da će državni službenici, koji ceo dan provode uronjeni u „partijsku kulturu“ vladinih agencija, pobeći od nje. Iako ovi ljudi mogu izgledati uglađeno i glamurozno na površini, u stvarnosti su jadni i nesrećni.
Čemu još zamerati? Zbog čega negodovati? Mogu li se ja, kao kultivator, ponašati kao oni? Konačno, ove negativne misli su postepeno izbledele i zamaglile se. Učiniću da nestanu bez traga, ostavljajući samo saosećanje i spasenje u svom umu.
Jednog dana, dok sam čitala iskustvo kolege praktikanta, razmišljala sam o sebi i shvatila da, uprkos tome što vežbam mnogo godina, i dalje imam či u sebi – što je osnovna faza kultivacije – iako u suptilnom obliku, a ne u stanju gonga ili pravog oblika energije. Bila sam nestrpljiva i brza na jeziku, a kada bi se u meni pojavio bes, lako bi me poneo moj či. Zato sada, u svemu što kažem i radim, svesno pokušavam da usporim govor, ublažim ton i ne dozvolim da me moj či savlada.
Jednog dana sam otkrila da mi ponovo prisluškuju telefon. Pokušala sam da se indirektno suprotstavim progoniteljima kao što obično činim, ali sam bila nadmudrena. Osetila sam kako u meni raste talas besa, srce mi je lupalo, a negativne misli su počele da izbijaju na površinu. Sela sam, spremajući se za sukob. U tom trenutku sam iznenada pomislila da treba da usporim govor i shvatila sam da mnome opet manipuliše či.
Učitelj nam je rekao:
,,Možda će njegov či nadjačati tvoj! Jedan č i ne može da kontroliše drugi.” (Džuan Falun)
Odmah sam osetila olakšanje i nisam mogla a da se ne nasmejem samoj sebi. Prestala sam da napadam, a osoba koja me je posmatrala i zastrašivala je u trenu nestala. Moj telefon se odmah vratio u normalu.
Zaista, sve je samo iluzija! Posle toga, osećala sam se osveženo i smireno. Tog dana sam se ponašala drugačije nego obično. Moja svest je bila pod kontrolom i nisam sledila svoje negativne misli.
U članku „Probudite se“, Učitelj pominje da učenici Dafe moraju da održavaju saosećanje i ljubav kultivatora u svom svakodnevnom ponašanju. Kao iskusna praktikantkinja, ja spadam u one od kojih Učitelj zahteva da odmah ispune ove standarde.
Razumem da je ovo neophodno. Takođe sam svesna da trenutno ne ispunjavam Učiteljeve zahteve, ali sam odlučna da dostignem nivo koji treba da dostignem. Moj krajnji cilj je da postanem nesebično biće koje živi isključivo za druge. Na preostalom putu Fa-ispravljanja, neću izneveriti Učiteljevo saosećanje, niti ću izneveriti svesna bića, ni sebe. Trudiću se da sledim standarde Fa i da poslednji deo mog putovanja pređem dobro i kako treba.
