(Minghui.org) Da li Bude postoje? Da li je istina da se zlo kažnjava, a dobro nagrađuje? Mnogi ljudi sumnjaju u ove stvari. U Dvadeset četiri istorije (zbirka knjiga koja detaljno opisuje istoriju različitih dinastija u Kini od 91. p.n.e. do 1644. n.e) zabeležena su četiri značajna događaja usmerena na uništavanje budističke religije.
Izraz „Tri Wua i jedan Zong“ odnosi se na cara Taiwua iz Severnog Veja, cara Wua iz Severnog Džoua, cara Wuzonga iz dinastije Tang i cara Shizonga iz Kasnijeg Džoua. Svaki od ovih careva klevetao je budistička učenja i sramotio Budu, trpeći kao posledicu karmičku odmazdu.
Prvi značajan napad dogodio se za vreme vladavine Tuoba Taoa, cara Taiwua iz dinastije Severni Vej. On je bio treći car dinastije i vladao je od decembra 423. do marta 452.
Prema Knjizi Veja, i deda i otac Tuoba Taoa bili su pobožni budisti, što je podstaklo pozitivan stav prema budizmu kod Tuoba Taoa dok je odrastao. Međutim, nakon stupanja na presto, njegov stav se postepeno menjao, uglavnom pod uticajem Cui Haoa, njegovog poverljivog premijera Severnog Veja, koji je bio pronicljiv, sposoban i veoma upućen u „Xuanxiang Yin-Yang“ (misteriozni fenomeni Jina i Janga).
Cui Hao je gajio jaku ogorčenost prema budizmu, verujući da veliki broj monaha slabi potencijal naroda, i da livenje statua Bude i izgradnja hramova troše nacionalne resurse.
U proleće 446. godine izbila je pobuna, a Taiwu je lično vodio pohod da je uguši. Kad je stigao u Čang’an, u budističkim hramovima je otkriveno oružje, što ga je navelo da veruje da su se monasi udružili sa pobunjenicima.
Cui Hao je tada savetovao caru da hramovi kriju probleme i da ih treba eliminisati. Ubrzo nakon toga, Tuoba Tao je naredio uništenje hramova i statua Bude, i da se monasi pogube.
Prepoznajući ozbiljnu prirodu i razmere takvog uništenja, neki zvaničnici su razgovarali sa Cui Haom, pošto je njegovo mišljenje značajno uticalo na cara. Jedan od njih bio je Kou Qianzhi, poštovani taoistički reformator kojeg je Tuoba Tao takođe veoma cenio. Cui Hao je ranije bio njegov učenik.
Kou Qianzhi se trudio da ubedi Cui Haoa da ne podrži naredbu Tuoba Taoa, ali Cui Hao je odbio da sluša. Kou Qianzhi ga je tada upozorio: „Tada ćeš se suočiti sa preranom smrću i doneti uništenje svom porodičnom klanu.“
Supruga Cui Haoa poštovala je budističke spise i često ih je recitovala, što je Cui Haoa činilo besnim. Shodno tome, spalio je spise i bacio pepeo u nužnik.
Rođaci Cui Haoa, guverner Đižoua Cui Ze i guverner Singjanga Cui Mo, takođe su verovali u budizam i poštovali ga. Ipak, Cui Hao ih je ismevao, govoreći: „Znači, vi saginjete glave i klečite pred tim varvarskim bogom!“ Iako su Cui Ze i Cui Mo delili sa njim divotu budizma, Cui Hao je odbio da sluša.
Ostao je osion i arogantan. Nekoliko zvaničnika, veštih u laskanju, predložilo je da se za njega podignu kamene ploče sa uklesanom istorijom i počastima dinastije Vej. Cui Hao je rado pristao i odigrao je glavnu ulogu u projektu. Međutim, ploče su sadržale ne baš laskave prikaze nekih prošlih vođa, što Tuoba Tao nije odobravao. Pokrenuo je istragu protiv Cui Haoa, i na kraju ga je proglasio krivim za korupciju.
Godine 450, Tuoba Tao je naredio pogubljenje celog porodičnog klana Cui Haoa, poštedevši samo porodice Cui Zea i Cui Moa — koje je Cui Hao omalovažavao i ismevao zbog njihove vere u budizam. Upozorenje Kou Qianzhija o „uništenju celog Cuijevog klana“ se obistinilo.
Istorija kaže da kada je Cui Hao stavljen u kavez na točkovima i ostavljen ispred tadašnje prestonice Čengpinga, vojnici koji su ga čuvali mokrili su mu po glavi pred masom posmatrača.
U Knjizi Veja je zabeleženo: „Od sramoćenja visokih ministara, niko nije pretrpeo takvo poniženje kao Hao. Narod je sve to video kao znak odmazde.“ Cui Hao je pokušao da suzbije budizam i pretrpeo je kaznu za svoja dela.
Tokom godina progona budizma u Severnom Veju, Tuoba Tao je zamalo izgubio život kada je na njega pao paravan tokom jake grmljavine. Drugi su to protumačili kao nebesko upozorenje. Međutim, on to nije shvatio ozbiljno i smatrao je to nesrećnim slučajem.
U proleće 452, u 45. godini, Tuoba Taoa je ubio njegov evnuh, Zong Ai. Kasnije te godine, car Wencheng je u potpunosti obnovio budizam u Severnom Veju.
Sledeći napad na budizam dogodio se kada je car Wu iz Severnog Džoua (lično ime Yuwen Yong) zabranio i budizam i taoizam, 574. godine. Razboleo se i iznenada umro 578. u 36. godini života. Njegov mladi sin je takođe preminuo, a nedugo zatim, dinastija Severni Džou se raspala.
Iako je car Wuzong iz dinastije Tang (Li Yan) bio pobožni taoista, ozloglašen je po progonu budizma i drugih religija, koji je dostigao vrhunac 845. godine. Uništio je hiljade budističkih hramova i svetilišta i proterao ogroman broj monaha i monahinja iz manastira. Umro je sledeće godine u 33. godini, ne ostavivši potomstvo.
Car Shizong iz Kasnijeg Džoua (Chai Rong) izdao je naređenja za suzbijanje budizma 955. godine, u ime jačanja državnih finansija i konsolidacije centralne vlasti. Zatvorio je desetine hiljada hramova, pretopio statue i pretvorio metal u novčiće, i primorao više od 60.000 monaha i monahinja da se vrate sekularnom životu. Priča se da je Shizong čekićem razbio statuu Bude. Razboleo se i umro u 39. godini.
Zapravo, tokom napada na budizam, ljudi na različitim nivoima i položajima pokušavali su da ubede vlasti da odustanu od progona, ali oni su odbili da slušaju. Vladari su bili arogantni i verovali su da sa moći u rukama mogu da rade šta god hoće, čak i do te mere da progone budistička učenja i principe.
Mudri su ostali bistre glave, dok su se budalasti izgubili u lavirintu. Trebalo bi da učimo iz lekcija iz prošlosti.
Međutim, krajem 20. veka, vođa Komunističke partije Kine (KPK) pokrenuo je okrutan progon prakse budističke škole zvane Falun Dafa (takođe poznata kao Falun Gong). Desetine miliona nevinih praktikanata bili su podvrgnuti nezakonitim hapšenjima i zatvaranju. Pretrpeli su okrutnu torturu, prinudni rad, prisilno ispiranje mozga i kućni pritvor. Veliki broj praktikanata takođe je izgubio život u prisilnoj žetvi organa koju je vlast pokrenula. Progon se i dalje nesmanjeno nastavlja.
Bez obzira na to šta ljudi veruju da mogu da rade stvari nekažnjeno, karmički zakon uzroka i posledice — dobro i zlo uvek dobijaju svoje — nikada se ne menja.
Bilo je mnogo slučajeva odmazde koji su zadesili one koji su učestvovali, bilo aktivno ili pasivno, u progonu Falun Gonga. Minghui.org je u februaru 2019. objavio izveštaj „Više od 20.000 pojedinaca navodno se suočilo sa odmazdom tokom 19 godina progona Falun Gonga“, navodeći da je prema nepotpunim statistikama, od 1999. do 2019. godine, čak 20.784 pojedinca doživelo odmazdu, što uključuje i 4.149 članova porodica počinilaca.
Videli smo da su neki od njih pali tokom antikorupcijskih kampanja, neki umrli od bolesti, neki razvili tešku depresiju, a neki su bili umešani u saobraćajne nesreće, između ostalih odmazdi. Ipak, kazna u paklu ih još čeka jer je Buda Fa i saosećajan i uzvišen.
Tokom godina, Falun Gong praktikanti u Kini i u inostranstvu posvetili su značajno vreme i trud objašnjavanju istine ljudima i savetovanju da ne učestvuju u progonu. Brojni ljudi koji rade u kineskom pravosuđu i policijskim snagama saznali su istinu, prilagodili svoje postupke i tako ostavili izlaz za sebe i svoje porodice.
Međutim, preko Čen Jisina (sadašnjeg ministra državne bezbednosti) i njegovih sledbenika, zla KPK i njen vođa (Si Đinping) su poslednjih godina uspostavili „Ogranke kampanje protiv Falun Gonga“ kako bi širili svoju politiku progona Falun Gonga van Kine, posebno u Severnoj Americi.
Vođe KPK nastoje da poraze Falun Gong, nadmaše SAD i dominiraju svetom, verujući da mogu da deluju nekažnjeno i da ih niko ne može zaustaviti. Međutim, stvarnost i lekcije iz istorije predstavljaju drugačiju priču. Božansko je uvek iznad čovečanstva, bez obzira na to koliko su zli KPK i njeni sledbenici prevrtljivi, koliko su drski i arogantni.
Čuveni nemački pisac Gete je jednom rekao: „Nije teško uočiti pogrešne ambicije drugih; teško je prepoznati sopstvene — to zahteva veliku jasnoću uma.“
Cui Hao u Severnom Veju je ridao od tuge kada je ponižavan, zarobljen u kavezu na točkovima pre pogubljenja, ali nebeskim zakonima se ne može izmaći. Čovek mora da preuzme odgovornost za sve što radi, jer svako bira svoj put.
