Jednog dana, dok sam kod kuće štampala materijale za objašnjavanje istine o Falun Dafi, čula sam da neko kuca na vrata. Materijala je bilo svuda, pa nisam htela da otvorim. Kada je kucanje prestalo, nastavila sam da štampam. Kada je osoba ponovo počela da kuca, malo sam se uplašila. Setila sam se kako me je neko sumnjičavo pogledao nekoliko dana ranije, dok sam jednoj osobi govorila o progonu Falun Dafe. Odlučila sam da ne otvaram vrata dok ta osoba ne kaže ko je. Posle nekog vremena kucanje je prestalo. Kada sam konačno otišla da proverim, nikoga nije bilo. Pomislila sam da je to možda neko ko pokušava da proda usluge održavanja ulaza.
Pomislila sam: „Ako neko ponovo pokuca, možda je to praktikant koga poznajem. Otvoriću ako pokuca tri puta.“ Počela sam da šaljem ispravne misli i usred toga, neko je pokucao dva puta, a zatim prestao. Odlučila sam da ne otvorim.
Kada sam pre neki dan otišla kod jednog praktikanta, pitao me je gde sam bila. Shvatila sam da je on tog dana kucao na moja vrata. Prešao je dug put da mi donese neke potrebne stvari, jer su bile preteške da ih sama nosim. Osećala sam se užasno, ali nisam mogla da se nateram da mu kažem da sam bila kod kuće i da nisam otvorila. Nisam mogla da podnesem da izgubim obraz, pa sam rekla da sam bila u kupovini. On je rekao: „Bilo je kasno. Mislio sam da je pijaca zatvorena.“ U pokušaju da prikrijem laž, ponovila sam: „Kasno sam stigla kući, nisam bila tu kada si svratio.“
Što sam više razmišljala o tome, to sam se lošije osećala: „Šest godina praktikujem Falun Dafu, a sada počinjem da lažem? Nisam mogla da podnesem lažove čak ni pre nego što sam postala praktikantkinja.“ Kasnije tog dana sam učila i ono što je Učitelj rekao me je potreslo:
„Ovako ljudi danas nastupaju – kad naiđu na problem, pre svega gledaju da izbegnu odgovornost, bez obzira na to da li su krivi.“ (Predavanje 4, Džuan Falun).
Zašto sam izbegavala odgovornost? Plašila sam se da će me praktikant okriviti i brinula sam se da ću izgubiti obraz. Trebalo je jednostavno da mu kažem da nisam otvorila vrata jer nisam znala ko kuca. Umesto toga, slagala sam i rekla da nisam kod kuće.
Shvatila sam da moram da razotkrijem taj lažljivi deo mene i da ga eliminišem. Moram biti iskrena, reći praktikantu šta se zaista dogodilo i iskreno mu se izviniti. Ne smem da brinem o gubitku ugleda, već treba da eliminišem vezanosti za ponos, strah i potrebu da budem u pravu, i da se ispravim na osnovu učenja Dafe.
Osećala sam zameranje prema jednoj praktikantkinji po imenu Hong. U protekle dve godine često izlazimo zajedno da objašnjavamo istinu i sastajemo se na određenom mestu. U početku je dolazila ranije od mene, ali je u poslednje vreme počela da kasni. Ponekad se uopšte ne pojavi.
Jednom, dok sam išla od kuće da se nađem sa Hong, počela je da pada kiša, koja je bivala sve jača. Jedan drugi praktikant me je zamolio da ponesem Hong neke materijale, pa sam znala da moram da idem uprkos lošem vremenu. Kada sam stigla na dogovoreno mesto, kiša je oslabila, pa sam pomislila da će Hong sigurno doći. Međutim, kiša je ponovo počela jako da pada, temperatura je pala, ali Hong nije došla.
Moje zameranje je izbilo na površinu: „Materijali su teški, a ja sam dugo čekala na hladnoći. Nije došla zbog kiše. Prošli put se nije pojavila zbog unuke. Šta je sledeće?“ Odjednom sam shvatila da imam zameranje i prepoznala sam i druge vezanosti. Osećala sam se uznemireno kada stvari nisu išle po mom. Prepoznala sam gordost (jer sam izašla iako je padala kiša), želju da ne patim (noseći tešku torbu) i sujetu (nisam volela da izgledam loše noseći toliko torbi).
Što sam više imala misli pune zameranja, to sam se lošije osećala, jer su sve te sebične ideje privlačile negativne elemente u moju dimenziju. Počela sam da šaljem ispravne misli da eliminišem svoje vezanosti.
Smirila sam se. Čak i da Hong ne dođe, i dalje bih mogla da objašnjavam istinu, umesto da ovo smatram izgubljenim vremenom. Odjednom je jaka kiša prestala, a temperatura je porasla. Taj dan je prošao dobro; svi sa kojima sam razgovarala odlučili su da napuste Komunističku partiju Kine i njene povezane organizacije. Neki su mi se zahvalili. Jedna osoba je rekla: „Izgledate ljubazno. Mora da ste dobra osoba. Verujem vam, volela bih da napustim KPK.“ Materijali u mom rancu mi uopšte nisu delovali teško.
Učitelj je sve uredio kako bih mu mogla pomoći da spase više ljudi. Čim je moje zameranje nestalo, uskladila sam se s principima Fa, a Učitelj je promenio okruženje za objašnjavanje istine.
Te loše misli nisu potpuno nestale. Ponekad bi izlazile na površinu. Fokusirala sam se na svaku svoju misao i postupak, i čim bi se takva misao pojavila, uhvatila bih je i eliminisala. Bilo je trenutaka kada nisam uspevala da uhvatim loše misli, ali sam znala da ću, ako više učim Fa, moći da ih razlikujem od dobrih. Kada ispunimo svoj um s Fa, nema mesta za zlo. Fa može da prekine sve vezanosti, omogući nam da ispunimo svoje zavete i spasemo više ljudi.
