Pre nego što sam počela da praktikujem Falun Dafu (takođe poznatu kao Falun Gong), bila sam veoma bolesna i imala sam svakakve bolesti. Probala sam razne vrste čigonga, ali ništa nije poboljšalo moje zdravlje.
Zadivljujuća moć Falun Dafe
Godine 1996. jedna poznanica me je ohrabrila da probam veoma dobru praksu – Falun Dafu, ali ja to nisam shvatila ozbiljno. Kasnije mi je pokazala knjigu i predložila da je pročitam.
Odmah sam rekla: „Ne, neću je čitati.“
„To je zaista dobra knjiga i pomogla je mnogim ljudima. Samo je pročitaj i vidi kako ćeš se osećati“, rekla mi je ljubazno. Iz pristojnosti sam odnela knjigu kući – bio je to Džuan Falun. Kada sam otvorila knjigu i videla fotografiju Učitelja Li Hongdžija, bila sam iznenađena i pitala se zašto mi izgleda tako poznato. Nisam mogla da se setim kada i gde sam ga srela. Izgledao je tako ljubazno i pristupačno.
Često sam imala problema sa spavanjem. Jedne večeri, kada nisam mogla da spavam, otvorila sam knjigu i počela da čitam skoro do ponoći, a onda sam zaspala. Dugo vremena nisam tako čvrsto spavala. Sledećeg dana sam shvatila da su svi moji zdravstveni problemi nestali!
Patila sam od hroničnog problema sa želucem, a moj lekar je često govorio da ga zaboli glava samo kad me pogleda. „Sluzokoža vašeg želuca samo što ne pukne, ako ne možete da jedete, samo pijte vodu.“ Mislio je da neću dugo živeti.
Pored ovog ozbiljnog problema sa želucem, patila sam i od meningitisa, hroničnog umora, anksioznosti, upale creva, reumatskog artritisa i ginekoloških oboljenja. Takođe sam imala problema sa sluhom, uzrokovanih time što su mi uši predugo bile pod vodom kada je otac pokušao da me udavi nakon što sam se rodila.
Ali oslobodila sam se svih tih problema posle samo nekoliko sati čitanja Džuan Faluna. Bilo je zaista neverovatno!
Sledećeg jutra sam pronašla lokalno Falun Dafa vežbalište i počela da vežbam.
Učitelj mi je spasao život
Moja porodica nije želela devojčice, pa je otac, nakon što se rodila moja druga starija sestra, stavio u lavor s vodom i udavio je. Kada sam se ja rodila, otac je pokušao i mene da udavi u lavoru s vodom. Međutim, nakon što sam se dva-tri sata borila u vodi, i dalje sam bila živa.
„Još je živa posle toliko vremena u vodi; mora da je predodređena da preživi“, rekla je moja majka. Izvadila me je iz vode i stavila u pletenu korpu od slame. Tako sam izbegla smrt.
Moj otac se ubrzo razboleo i majka je morala da se brine o njemu. Imala je malo vremena za mene. Nije imala mleka i hranila me je pirinčanom kašom kad bi se setila. Često sam plakala od gladi. Kada komšije više nisu mogle da slušaju moj plač, dolazili su i hranili me pirinčanom kašom. Tako sam preživela.
Kako sam odrastala, suočavala sam se sa još nedaća i opasnosti. Bila sam u srednjoj školi za vreme Kulturne revolucije i poslali su nas u jednu fabriku da „učimo od radnika“. Jednog dana, radnik na brusilici koji me je obučavao, rekao mi je da ja radim na mašini dok on ode da popije vode. Rekao mi je da sve vreme budem koncentrisana, jer ako bih neravnomerno primenila silu, brusni točak bi mogao da se razleti, a u prošlosti je bilo i žrtava u takvim nesrećama.
Međutim, čim sam stala za strug, osetila sam se pospano i zatvorila sam oči. Odjednom sam čula jaku buku i u šoku otvorila oči. Brusni točak se razleteo, a fragmenti su proleteli pored moje glave – za dlaku sam izbegla smrt.
Dok sam čitala Fa, shvatila sam da je Učitelj već odavno brinuo o meni.
Učitelj me je zaštitio od napada vuka
Godinama kasnije, dobila sam dete. Nekoliko meseci nakon porođaja, dok sam išla prugom držeći bebu, veliki vuk je sišao sa planinske staze i počeo da me prati. Imao je veoma debeo rep, preteći pogled i sjajne žute oči. Osećala sam da hoće da me napadne.
Bila sam prestravljena, počela sam da plačem i trčala sam što sam brže mogla. Dok sam trčala, u jednom trenutku sam shvatila da je iza mene tišina. Pogledala sam unazad i videla jednog visokog gospodina iza sebe, a vuk je nestao.
Godinama kasnije, kada sam videla Učiteljev portret u kući jedne praktikantkinje, odjednom sam shvatila da je Učitelj bio onaj visoki gospodin koji me je spasao od vuka!
Zaista, ne bih preživela bez Učiteljeve zaštite. Učitelj je zaista moj spasitelj!
„Nastaviću da praktikujem Falun Dafu!“
Komunistička partija Kine (KPK) pokrenula je 20. jula 1999. progon Falun Dafe širom zemlje. Lokalna policija i službenici iz Službe 610 došli su na moje radno mesto i naredili mi da predam svoje Falun Dafa knjige. Odbila sam.
Pretresli su mi kuću. U to vreme nisam znala kako da šaljem ispravne misli, pa sam u srcu pomislila: „Učitelju, ne dozvolite im da vide moje knjige. Ne smeju mi uzeti nijednu Dafa knjigu.“
I zaista, nisu mogli da vide moje Dafa knjige. Stavila sam Učiteljev portret u ormar, ali kada su ga otvorili, nisu videli ništa.
Na stolu sam imala uramljenu Učiteljevu fotografiju. Jedan policajac je hteo da je uzme, ali mu nisam dozvolila i otela sam mu je iz ruke.
„Ne možete ovo da uzmete. Učitelj mi je spasao život. Imala sam svakakve bolesti, ali sam se potpuno oporavila nakon što sam par sati čitala jednu Dafa knjigu. Neću vam dozvoliti da uzmete Učiteljev portret čak i da me ubijete!“
Baš tada, drugi policajac mu je rekao: „Samo ostavite to. Neće vam dati da uzmete. Ako je povučete niz stepenice i povredi se, mogla bi da traži odštetu.“
Pre nego što su otišli, policajac koji je pokušavao da uzme uramljenu fotografiju je uzviknuo: „Vratićemo se. Da vidimo ko će pobediti! Sigurno ću uzeti fotografiju tvog Učitelja!“
„Gubite vreme!“ odgovorila sam mu odlučno.
Kasnije me je šef Odeljenja za unutrašnju bezbednost odveo u policijsku stanicu i pokušao da me natera da se odreknem Falun Dafe.
„Hoćete li Falun Dafu ili Komunističku partiju?“ pitao je.
„Nastaviću da praktikujem Falun Dafu!“ rekla sam odlučno.
Bili su veoma besni. Obesili su me i brutalno tukli tri dana i tri noći. Naizmenično su me udarali pesnicama i nogama i nasilno mi čupali kosu. Pretili su da će me prebiti na smrt.
Ta tri dana nisu mi dali ništa da jedem ni da pijem, i iznudili su od mene nekoliko stotina juana za troškove hrane. Bila sam u pritvoru mesec dana.
Pre progona, mnogo ljudi na mom poslu je praktikovalo Falun Dafu, ali mnogi su prestali nakon što je progon počeo. Jednog dana, rukovodilac na mom radnom mestu je pitao: „Mnogi su prestali da praktikuju Falun Dafu. Zašto vi nastavljate?“
„Svi moji zdravstveni problemi su nestali zahvaljujući Falun Dafi. Učitelj Li Hongdži mi je spasao život. Nastaviću da praktikujem Falun Dafu!“ rekla sam mu odlučno.
Tokom jednog sastanka od svih se tražilo da psuju Učitelja. Ja sam odbila.
„Zašto jednostavno ne uradite kao i svi ostali? Zašto toliko poštujete svog Učitelja?“ pitala me je jedna direktorka.
„Zato što mi je Učitelj spasao život. Kao što se kaže: Učitelj za jedan dan, otac za ceo život“, odgovorila sam.
„Izgleda da se nećete promeniti, zar ne?“
„Tako je. Praktikovaću dok sam živa!“
Nikada više nije pomenula to pitanje, a kada su njeni nadređeni planirali da urade nešto protiv praktikanata, uvek me je unapred upozoravala.
Odbijanje da se „transformišem“
Jednom su me mesec dana držali u centru za ispiranje mozga, gde su pokušavali da nateraju praktikante da se „transformišu“ (odreknu svoje vere u Dafu). Odbila sam.
Nakon što sam se vratila na radno mesto, došla je druga grupa ljudi i rekla: „Oni nisu mogli da vas transformišu, ali mi možemo!“
Jedan od njih je kucnuo o sto i pitao me za ime. Nisam odgovorila.
„Zašto se ne transformišete?!“ zahtevao je.
„Pokušavam da budem dobra osoba. U šta hoćete da se transformišem?“ rekla sam mirno.
„Pokušavate da budete dobra osoba, a? Na ulici ima mnogo prosjaka. Zašto ne podelite svoju platu s njima?“ pitao je.
„Pa, vi ste član Komunističke partije“, odgovorila sam. „Na ulici ima toliko prosjaka. Hoćete da kažete da vladajuća Komunistička partija ne snosi nikakvu odgovornost za to?“
Svi su se veoma naljutili, lupili o sto i uzviknuli: „Od sutra vam se obustavlja plata!“ Zatim su ljutito otišli.
Pomislila sam: To što oni kažu se ne važi. Zato sam potrčala za njima i rekla: „Stanite.“ Zaustavili su se, misleći da sam se možda predomislila.
„To što ste upravo rekli se ne važi“, rekla sam im.
„Ko kaže šta se važi?“ rekao je jedan od njih.
„Važi se ono što kaže moj Učitelj“, rekla sam im odlučno.
„Ali vaš Učitelj je pobegao u SAD.“
„Grešite“, rekla sam, „Moj Učitelj je otišao u SAD sa važećom vizom, i otišao je tamo avionom na dostojanstven način.“
„Videćemo ko kaže šta se važi“, rekli su arogantno.
„Ono što moj Učitelj kaže se važi!“ rekla sam glasno i odlučno. Zatim su otišli, i dalje ljuti.
Moje kolege su zadržale dah. Direktorka koja je saosećala sa mnom je pitala: „Šta ste malopre rekli?“
„Rekla sam im da se ono što su rekli o obustavljanju moje plate ne važi. Važi se ono što kaže moj Učitelj!“ Nasmešila mi se i otišla.
Sledećeg dana me je prijateljski potapšala po leđima i sa osmehom rekla: „Vi ste zaista nešto, a vaš Učitelj je zaista neverovatan! Znate šta, umesto da vam obustave platu, vaša plata je povećana za 500 juana, dok je naša porasla za samo 300.“
Posle ovog incidenta, mnoge moje kolege su počele da imaju pozitivan stav o Falun Dafi.
Imam toliko toga da podelim, ali ovde ću skratiti. Samo želim da kažem: Dafa mi je dala novi život i spasla me od opasnosti. Nikada ne mogu da uzvratim za Učiteljevu ogromnu milost. Uvek ću slušati Učiteljeva učenja, dobro raditi tri stvari koje se traže od Dafa učenika, eliminisati sve smetnje na svom putu kultivacije, slediti Učitelja do kraja i vratiti se u svoj istinski dom! Hvala vam, Učitelju!
