Još od detinjstva sam se mučila s rečima. Kao odrasla, takođe se mučim s čitanjem izraza lica i govora tela i u interakciji s ljudima. Budući da živim u Sjedinjenim Državama trideset godina, moj posao i život se odvijaju u mejnstrim društvu, pa je objašnjavanje istine uglavnom usmereno na Zapadnjake.
Da bih podelila istinu o Dafi i progonu, govorila sam na sastancima gradskih veća, postavljala štandove na društvenim događajima, prikazivala filmove na temu progona i često sam iznosila činjenice na okupljanjima malih grupa.
Dafa je ta koja me je promenila, dajući mi hrabrost i mudrost da priđem mejnstrim društvu i pomažem Učitelju u potvrđivanju Fa. Želim da podelim neka saznanja do kojih sam došla tokom proteklih dvadeset godina.
Otklanjanje nestrpljenja
Ja sam iz kontinentalne Kine. Pre nego što sam došla u dodir s mejnstrim zapadnim društvom, nisam bila svesna sopstvene kulture Komunističke partije Kine (KPK). Mislila sam da su svi ljudi na svetu isti kao mi iz kontinentalne Kine: glasni, nagli i egocentrični. Te probleme sam shvatila tek zahvaljujući podsetnicima svojih zapadnih prijatelja. Podsećali su me na učtiv i često duhovit način.
Pre više od 20 godina, jedan moj zapadni kolega mi je na kineskom napisao poruku sa samo tri znaka: stani, pogledaj, slušaj. Podsećao me je da ne budem toliko nestrpljiva. U to vreme, lako bih postala nervozna i zabrinuta kad god bih naišla na probleme, a kada bih bila zabrinuta, gubila bih živce. Sada se retko osećam zabrinuto. Ništa nije dovoljno važno da bih bila takva, a to i ne pomaže. Bolje je rešavati stvari smireno.
Otklanjanje nestrpljenja je dug proces. Koren nestrpljenja je strah: strah da stvari neće ispasti dobro, strah da će me drugi kriviti, strah od gubitka obraza i strah od gubitka. Da bih ostala smirena pred poteškoćama, moram se osloboditi mnogih vezanosti. Ako to mogu da uradim dok objašnjavam istinu, rezultati će biti dobri.
Želim da podelim dve kratke priče. Pre osam godina, suprug me je odvezao u Rotari klub da predstavim Falun Dafu i podignem svest o progonu u Kini. Usput smo se posvađali oko neke sitnice i ja sam ljutito izašla iz automobila. Suprug me je ostavio i odvezao se.
Kada sam ušla, videla sam da je klub relativno mali, sa samo desetoro prisutnih. Svi su bili prijateljski nastrojeni i srdačno su me pozdravili. Njihovo okupljanje se održavalo u starinskom restoranu sa zidovima ukrašenim muralima i uredno poređanim priborom za jelo. Svi su se ponašali besprekorno. Osećala sam se kao da sam preneta u drugo vreme i prostor, suočena s grupom dama i gospode iz starih vremena.
Kada je suprug došao po mene, ubrzo je prokomentarisao: „Kako to da si postala tako učtiva? Uopšte nisi ljuta?“ Uzdahnula sam i rekla da sam bila sa tako lepo vaspitanom, inteligentnom grupom ljudi, da su me impresionirali i uticali na mene. Da, kako mogu da pričam o Dafi s nestrpljenjem i ljutnjom? Učitelj je iskoristio ovu scenu da me podseti.
Druga priča se dogodila pre mesec dana. Domaćin mi je rekao da imam trideset minuta za govor, a pre mene je bilo nekoliko ljudi. Bila sam poslednja. Sedela sam tamo od šest uveče do osam, misleći da će se okupljanje završiti u 8:30, i što duže čekam, manje ću vremena imati. Stalno sam gledala na sat, osećajući se sve nervoznije, ali govornici pre mene su i dalje neprestano pričali. Konačno, u 20:30, došao je red na mene da izađem na binu. Do tada su svi izgledali iscrpljeno.
Iz nekog razloga, odjednom sam prestala da se osećam nervozno. S osmehom sam prišla bini i rekla: „Mislila sam da ćete završiti u 8:30. Potajno sam se radovala što ću dobiti besplatnu večeru i moći da odem bez govora.“ Publika je prasnula u smeh i niko više nije dremao. Zatim sam počela da govorim o Falun Dafi i progonu. To veče je prošlo veoma dobro, i mislim da je to zato što sam se oslobodila vezanosti za ishod i više nisam osećala napetost ili žurbu. Dafa mi je podarila mudrost.
Dugoročni planovi i kredibilitet
Kada je progon tek počeo, ljudi su imali kratkoročan mentalitet u vezi s tim i nisu bili voljni da razmatraju planove za nekoliko meseci ili godina unapred. Prijavila sam se da 2002. godine organizujem izložbu fotografija u javnoj biblioteci. Bilo je besplatno, ali najranija prilika za samu izložbu bila je za šest meseci.
Neki praktikanti su se protivili toj prilici, govoreći da bi se Fa-ispravljanje moglo završiti za šest meseci, što bi bilo prekasno. Ipak sam se prijavila. Mislila sam, pošto je besplatno, zašto ne pokušati? Ako drugi ne budu imali vremena da idu, organizovaću je sama. Šest meseci kasnije, održali smo izložbu fotografija kako je i planirano.
U zapadnom mejnstrim društvu postoji mnogo odličnih prilika za širenje istine o Dafi, ali one zahtevaju planiranje nekoliko meseci unapred. Aktivnosti koje organizuju obične grupe takođe se planiraju mnogo unapred, a govornici i teme se određuju mesecima pre događaja. Ako želimo samo da delujemo brzo, bez dugoročnih planova, možemo samo u poslednjem trenutku deliti flajere ispred mesta događaja. Ako se unapred prijavimo za učešće, možemo postaviti štand, imati više vremena za govor i predstaviti teme otvoreno i samouvereno, što je mnogo efikasnije.
Ako unapred rezervišete priliku da govorite pred nekom grupom, morate održati reč. Bez obzira na to koliko ste zauzeti tog dana, morate otići. Ako ne možete da prisustvujete, morate što pre obavestiti drugu stranu kako bi mogli da prenesu priliku drugoj grupi. To pokazuje vašu pouzdanost, verodostojnost i odgovornost i može vam otvoriti buduće prilike.
U januaru 2018. odlučila sam da se preselim u državu Njujork kako bih bila uz svoje dvoje dece koja su trebalo da studiraju muziku na Severnoj akademiji umetnosti u Midltaunu. Nakon te odluke, planirala sam da me drugi praktikant zameni na sastanku kluba u južnoj Kaliforniji u februaru. Taj praktikant je pristao. Pomenula sam to kontakt osobi u klubu, i njegov odgovor me je iznenadio.
Rekao je da su morali da održe dva sastanka da bi odlučili da li da mi dozvole da govorim tog dana. Ako bi hteli da me zamene, morali bi da pregledaju biografiju te druge osobe i održe još dva sastanka da bi doneli odluku. Međutim, oni imaju samo jedan sastanak mesečno, tako da nema bilo dovoljno vremena da se promena izvrši do sledećeg meseca. Nisam shvatala da je zamena govornika tako komplikovana. Na kraju sam rezervisala let i doletela iz Njujorka da bih prisustvovala događaju. Ovaj incident takođe odražava duh zapadnog društva koji je usmeren na pojedince.
Uspostavljanje čvrstih odnosa
Ako želite da se afirmišete u mejnstrim društvu, morate postaviti čvrst temelj, steći prijatelje i izgraditi reputaciju.
Naš region je 2011. godine kontaktirao lokalne organizacije radi promocije Shen Yuna. Grupa praktikanata je uspostavila kontakte i, nakon što su obezbedili termin, dovodili su one koji su dobro govorili da predstave Shen Yun.
Jedna praktikantkinja je kontaktirala veoma mali Rotari klub, a koordinator je zamolio mene da održim prezentaciju. Praktikantkinja zadužena za organizaciju smatrala je da je klub premali, pa nije pošla sa mnom. Kada sam stigla, bili su iznenađeni i rekli su da mene nisu pozvali. Atmosfera je bila pomalo neprijatna, pa sam objasnila da sam njena prijateljica i da ona nije mogla da dođe u poslednjem trenutku, te da sam ja tu da govorim u njeno ime.
U zapadnom društvu ljudi poštuju lične obaveze. Kada je neko određen da govori, ne bi ga trebalo olako zamenjivati. To je kao da vas neko pozove u posetu, a vi u poslednjem trenutku odlučite da ne idete, pa umesto sebe pošaljete nekog drugog – domaćin bi se sigurno naljutio.
Zamislite da američki državni sekretar treba da govori o američko-kineskim odnosima. Mnogi bi platili 500 dolara da prisustvuju. Ali ako bi nepoznati govornik obrađivao istu temu, niko ne bi bio voljan da plati, a kamoli da se potrudi da dođe.
U kulturi KPK, ljudi se tretiraju kao beznačajni pojedinci koji se lako mogu zameniti. Ovaj mentalitet se lako prenosi na Falun Dafa projekte, gde se jedinstvene veze, karakteristike, dugo uspostavljane veze u zajednici i prijateljstva svakog praktikanta mogu ignorisati. Ako se ne iskoriste efikasno prednosti praktikanata, već se umesto toga koordiniše nasumično, to će rezultovati dvostrukim radom za polovinu rezultata.
Uspostavila sam dugoročne, stabilne odnose s određenim organizacijama. Oni nas aktivno pozivaju da širimo istinu, promovišu našu stvar i svake godine pružaju različite oblike podrške.
Svi mi imamo obične kolege, komšije i prijatelje, i ja uvek prisustvujem njihovim okupljanjima. Kad god izađem, uvek postoji prilika da podelim istinu ili postavim temelje za buduće razgovore.
Dok su mi deca bila u osnovnoj školi, upoznala sam penzionisanu učiteljicu iz njihove škole. Ova učiteljica i njen suprug su se dobro slagali s mojom decom i svake godine su nas pozivali na svoja porodična praznična okupljanja. Prisustvovala sam svaki put.
Dok su deca bila mala, na okupljanjima su izvodila plesove i svirala muzičke instrumente, a ja sam im pričala priče o tradicionalnoj kineskoj kulturi. Ovaj par me je jednom pozvao na večeru, posebno da bi saznali više o Falun Dafi. Drugi prijatelji koje sam upoznala na okupljanjima takođe su mi organizovali da govorim o Dafi u njihovim organizacijama. Ovaj krug nastavnika postao je naša dugoročna podrška.
Promovisanje dobrote i objašnjavanje istine s mudrošću
Kada objašnjavamo istinu, ne možemo biti izbirljivi s kim razgovaramo; često se suočavamo s ljudima koji su drugačiji od nas. Bez obzira na to koliko se naši stavovi razlikuju od njihovih, ne smemo ih provocirati, inače nećemo moći da im pomognemo da razumeju Falun Dafu i progon.
Jednom je jedan lekar razgovarao sa mnom o kontroli oružja u Sjedinjenim Državama, tvrdeći da bi oružje trebalo potpuno zabraniti, i želeo je da čuje moje mišljenje.
Mogla sam samo da kažem: „Potpuna zabrana oružja bi takođe izazvala probleme. Naša porodica voli da se vozi u nacionalne parkove na kampovanje, a u udaljenim područjima moramo da sipamo gorivo, jedemo i nađemo smeštaj. Primetila sam da su neki hoteli istakli natpise da imaju oružje za zaštitu. Ta mesta su udaljena sat vremena vožnje od najbliže policijske stanice. Bez oružja, kako biste se zaštitili? Ako bi njihovi objekti bili zatvoreni, putnici bi bili u nevolji – ne bi imali gde ni gorivo da sipaju.“ Lekar je odjednom shvatio: „U pravu ste! Zaista bismo trebali razmatrati probleme iz različitih perspektiva!“
Na neka pitanja nije tako lako odgovoriti. Ponekad, druga osoba neprestano kritikuje politiku Republikanaca, kao što je pravo na abortus ili ukidanje finansiranja levičarskih univerziteta. Ne želim da lažem ili ulazim u raspravu, pa kažem: „Većina politika ima dobre namere, ali je kreatorima politike teško da sagledaju širu sliku. Dobre namere ne vode uvek do dobrih rezultata. Zato moramo da sagledamo različite perspektive i isprobamo različite politike. To je lepota demokratije. Zato je vaša briga za aktuelna dešavanja veoma važna.“ Takav odgovor, bez obzira koliko se stavovi druge osobe razlikovali od naših, biće dobro primljen, i oni će nas poštovati i smatrati nas prijateljem.
Svako pitanje može imati drugačiji odgovor. Posmatram reakciju druge osobe i onda pažljivo razmišljam kako bih u budućnosti mogla efikasnije da odgovorim. Jedno od najčešće postavljanih pitanja je: „Toliko kritikujete KPK. Zar se ne bojite da će vas pronaći i progoniti?“
Na ovo pitanje je zaista teško odgovoriti. Ako kažem da se bojim, i druga osoba će se uplašiti i možda više neće hteti da čuje istinu. Ako se ne bojim, to je kao da poričem transnacionalnu represiju KPK o kojoj govorimo.
Dugo sam razmišljala kako da odgovorim, i evo šta sam odlučila da kažem: „Naravno da se bojim. Oklevala sam čitavu godinu pre nego što sam odlučila da progovorim. Ali sada kada sam napravila ovaj korak, nema povratka. Mogu onda i da uradim više. Sloboda ima cenu i nosi rizike, ali se sada osećam mnogo bolje nego pre dvadeset godina. Mnogi ljudi govore o ovim pitanjima, a kada zajedno delimo teret, pritisak na svakog pojedinca je lakši. Ne smatram sebe uzbunjivačem. Želim da budem ona koja deli pištaljke. Danas ste vi saznali istinu i reći ćete svojoj porodici i prijateljima. Onda svako postaje uzbunjivač. To je najbolja podrška koju mi možete dati.“
Kada ljudi ovo čuju, aplaudiraju mi. To budi njihovu dobrotu i podstiče ih da preduzmu akciju kako bi podržali Falun Dafu, što je pravi cilj deljenja istine.
Još jedno pitanje koje me muči jeste to što mnoge grupe preferiraju govornike koji su poznate ličnosti među običnim ljudima, ostvareni i uspešni pojedinci, ili lideri istaknutih organizacija. Ja nemam nijednu od tih kvalifikacija – nisam profesor, nemam značajnih dostignuća, nisam poznata, ne vodim nijednu grupu, i nikada nisam čak ni koordinirala tim u projektu objašnjavanja istine.
Učitelj me je prosvetlio kroz povratne informacije od običnih ljudi o tome kako da odgovorim, ali mi je trebalo dugo vremena da to u potpunosti shvatim.
Pre četiri godine, jedna praktikantkinja iz druge države je, preko svojih veza, organizovala da govorim o Falun Dafi u jednoj većoj lokalnoj organizaciji. Predsednik te organizacije mi je kasnije rekao da neki članovi njihovog rukovodstva nisu razumeli zašto ne pozivaju univerzitetskog profesora da govori o Kini, kao što su to činili u prošlosti. Zatim je rekao: „Već sam čuo mnoge univerzitetske profesore kako govore. Ovog puta, želim da čujem nekoga ko je živeo u komunističkoj Kini kako govori o Kini.“
Prošlog meseca, šef jednog kluba mi je rekao da su govornici na njihovim događajima članovi Kongresa ili poznati univerzitetski profesori. Implikacija je bila da nisam dovoljno kvalifikovana. U prošlosti bih jednostavno odustala, ali tog dana sam konačno smislila odgovor. Odgovorila sam: „Čuli ste mišljenja tolikih stručnjaka; ponekad je dobro čuti i šta misle obični ljudi.“ Osoba je odmah odgovorila: „Da, da, u pravu ste.“ Nedelju dana kasnije, dobila sam poziv od te grupe.
