Nakon duže operacije nadzora, policija u našem kraju je prošle godine uhapsila popriličan broj praktikanata. Ti praktikanti su bili uključeni u rad na punktovima za proizvodnju materijala za objašnjavanje istine, pružali tehničku podršku, bili u grupama za učenje Fa i tako dalje, pa su njihova hapšenja imala veliki uticaj na nas ostale u kraju.
Mnogi faktori su doprineli ovom krugu progona, ali verujemo da primarni razlozi uključuju način na koji rade naši glavni punktovi za proizvodnju materijala, neprikladne odnose između muškaraca i žena, sklonost oslanjanju na druge i previđanje pogrešnih postupaka među praktikantima.
Koliko znamo, mnogi od uhapšenih nisu mnogo obraćali pažnju na kultivaciju svog šinšinga, dok su se drugi dugo držali podalje od kolega praktikanata zbog sukoba. Neki su živeli pod istim krovom, ali nisu mogli da pređu preko svojih zameranja i prestali su da razgovaraju jedni s drugima. Neki su, da bi zaradili za život, davali lažne oglase i varali ljude. Neki od njih su samo delili materijale i dugo su dopuštali da ih kolege praktikanti finansijski izdržavaju, dok drugi nisu mogli da podnesu usamljenost i često su posećivali kolege praktikante. Jedan od njih nije mogao čak ni da ostane kod kuće a da nema s kim da razgovara.
Kao kultivatori Dafe, treba da se oslobodimo osećanja, ali se zbog naših vezanosti često uvuku ljudske predstave, a neki praktikanti su otišli toliko daleko da gaje ljubomoru i, kao obični ljudi, emocionalno su vezani za kolege praktikante.
Oni zanemaruju bezbednost i kontaktiraju jedni druge mobilnim telefonima, previše brinu jedni o drugima i često se okupljaju na obrocima ne smatrajući to problemom. Pošto ne kultivišu svoj šinšing, često su pospani kada uče Fa, rade vežbe i šalju ispravne misli.
Jedan od uhapšenih je praktikant koji je dugo proizvodio materijale i tehnički je vešt. Praktikanti su mu se često obraćali za pomoć, pa je postao veoma zauzet. Iako nije imao mnogo slobodnog vremena za učenje Fa, rado je posećivao kolege praktikante i ogovarao. Kada su ga drugi praktikanti podsećali da to ne radi, nije to shvatao ozbiljno.
On je samac, i njegovi odnosi sa praktikantkinjama nisu bili prikladni. Na primer, davao im je poklone. Pre hapšenja, često se vozio na svom električnom biciklu. Policija mu je postavila uređaj za praćenje na bicikl i nadzirala mu je telefon. Pratili su ga dugo, što im je omogućilo da otkriju lokacije drugih punktova za proizvodnju materijala.
Kao deo svoje „specijalne operativne grupe“, policija je postavila nadzorne kamere u blizini domova praktikanata koje su na kraju uhapsili, prateći ih više od godinu dana pre nego što je izvršila masovno hapšenje.
Činjenica da su se neki praktikanti preterano oslanjali na druge ili čak obožavali ili tolerisali neprihvatljivo ponašanje još je jedan važan faktor koji je doveo do progona.
Da budemo pošteni, niko u početku nije nameravao da se neki punktovi za proizvodnju materijala u našem kraju razviju u velike, ali sa sve većom potražnjom i potrebom da se spasi više ljudi, punktovi su postajali sve veći i veći, a bezbednosni zahtevi su zanemareni.
Još jedan važan faktor je to što neki praktikanti nisu voljni da prevaziđu sopstvene predstave i izbegavali su da osnuju punktove za materijale u svojim domovima. Dugo su se oslanjali na druge za materijale, i to je dalo vlastima priliku da prate rutu distribucije naših materijala i postave zamku.
Još jedan faktor bi mogao biti to što smo skloni da na stvari gledamo samo iz sopstvene perspektive i ne uspevamo da vidimo koliko posla na svojim leđima nose naše kolege praktikanti koji rade na punktovima za proizvodnju materijala.
Moramo ozbiljno da razmislimo o ovome: da li je moguće da su, zato što uvek tražimo više materijala, ti praktikanti morali da skrate vreme za učenje Fa da bi udovoljili našim zahtevima? Ova lekcija je realnost pred našim očima.
Što se tiče neobaveznog davanja poklona jedni drugima, želeli bismo da podsetimo kolege praktikante da pogledaju u sebe: Zašto želim da dam nekome poklon? Šta želim da postignem? Da li je moja vezanost za emocije prejaka?
Trebalo bi da se preispitamo u vezi sa masovnim hapšenjem: Kolege praktikanti trpe progon. Da li je to možda delimično i zbog naših sopstvenih propusta u kultivaciji? Kada smo tolerisali njihove ljudske vezanosti, zar ih nismo zapravo gurali još dublje?
