Više puta sam tokom mnogo godina hapšena i pritvarana na različitim mestima zbog praktikovanja Falun Gonga, duhovne discipline koju progoni Komunistička partija Kine (KPK) u Kini. Bez obzira gde sam bila — u pritvorskom centru, logoru za prinudni rad, policijskoj stanici ili zatvoru — sve dok sam mogla da komuniciram s ljudima, objašnjavala sam im istinu.
Nove zatvorenice nisu imale nikakve osnovne potrepštine, pa sam se trudila da im pomognem najbolje što sam mogla. Ponekad sam pokušavala da uradim i više. Na primer, jedna je povredila ruke u tuči i nije mogla da pere svoju odeću, pa sam joj ja pomogla da opere donji veš. Takođe sam pomagala u smenama mladim ljudima koji nisu hteli da se bude noću radi svojih dužnosti. Bez obzira gde sam bila, prema svima sam se odnosila s milošću.
Stražarka u logoru za prinudni rad: „Vi govorite istinu i usuđujete se da spasavate ljude“
Počela sam da kultivišem Falun Dafu 1997. godine. Dvadesetog jula 1999, KPK je pokrenula progon ove prakse, klevećući Buda Fa i trujući sve lažima. Zbog moje čvrste vere u Dafu, brutalno su me mučili u pritvorskim centrima, logorima za prinudni rad i zatvorima više od osam godina.
U logoru za prinudni rad bičevali su me kaišem, vešali me lisicama i mučili električnim palicama. Naterali su dve zatvorenice, zavisnice od droge, da me bičuju strujnim kablovima i štipaju dok nisam bila prekrivena ljubičastim i plavim modricama. Rekla sam im: „Nije dobro tući praktikante Falun Dafe.“ Odgovorile su: „Znamo. Ali da bismo dobile smanjenje kazne i otišle kući, uradićemo sve što nam stražari kažu.“
Dve nedelje su mi uskraćivali san i terali me da stojim dok ne bih zaspala stojeći. Na kraju sam izgubila 18 kilograma.
Jednog dana, pojavili su se službenici Službe 610. Pomislila sam: „Ja sam Dafa praktikantkinja. Najviše što mogu da urade je da me obese. Neka rade šta hoće!“ Rekla sam: „Dafa uči ljude da budu dobri, može da im pomogne da povrate zdravlje i da se izbave iz ciklusa rođenja, starenja, bolesti i smrti. Falun Dafa je dobra. Nisam učinila ništa loše time što sam dobra osoba. Neću se kajati ako budem morala da se odreknem života za Dafu.“ Svi su razumeli šta sam rekla. Posle toga me u logoru za prinudni rad nisu mučili. Bila sam iznenađena što me nisu obesili.
Kapetanica je jednom održala sastanak za praktikante Falun Dafe i tražila da govorimo o svojim vrlinama. Pitala me je: „Da li ste pronašli svoje vrline?“ Odgovorila sam: „Ne mogu da pronađem nijednu. Nekada sam mislila da sam jača od drugih, ali onaj put kad su me obesili, nisam mogla da izdržim, pa više ne osećam da sam jača od drugih.“
Rekla je: „Vi imate vrline. Govorite istinu. Usuđujete se da spasavate ljude.“ U tom trenutku sam pomislila: „Oni znaju da ja spasavam ljude. Da li oni znaju sve?“
U tom logoru za prinudni rad su me obesili sedam puta. Pošto su me toliko puta obesili, više se nisam plašila. Poslednji put kad su to uradili, spustili su me pre nego što sam osetila bol. Nisam plakala kad su me obesili, ali sam plakala kad su me pustili, jer sam mislila da sigurno imam propuste i da se nisam dobro kultivisala, i da je to ono što ih je navelo da počine zločin mučeći me.
Kasnije sam iz dubine srca poslala snažnu i čvrstu misao: „Od sada, ako budem imala bilo kakve propuste u svojoj kultivaciji, ispraviću ih u Fa i neću dozvoliti starim silama da koriste bilo koga da me progoni. Ja sam ovde da spasem ove ljude — to je naš odnos. Definitivno nije tako da sam ja žrtva, a oni progonitelji.“ Posle toga, niko me u pritvorskom centru, logoru za prinudni rad ili zatvoru nije maltretirao, a stražari su se dobro ophodili prema meni. U logoru za prinudni rad nisam radila, ali kada bi me stražarke pojedinačno zamolile za pomoć, uvek sam se trudila da pomognem najbolje što mogu. Dok sam im pomagala u poslu, objašnjavala sam im istinu.
Kada je trebalo da odem, jedna mlada stražarka je rekla: „Idete kući. Zar nije vreme da nam pomognete da istupimo iz KPK i njenih povezanih organizacija?“ Odgovorila sam: „Da, vreme je da svi istupite.“ Na dan mog odlaska, jedna kapetanica mi je donela knedle od kuće, a druga se rukovala sa mnom.
Jedna stražarka koja je bila najsurovija u progonu praktikanata došla je kod mene da sluša istinu nakon što je imala operaciju. Druga stražarka, koja je prvih nekoliko godina bila aktivna u progonu Falun Dafe, takođe se razbolela. Rekla je: „Progonila sam vas praktikante toliko godina i nisam dobila ništa osim titule zle stražarke.“ Pogledala sam je i shvatila koliko je jadna. Stvorila je toliko karme nesvesno u svojoj potrazi za slavom i dobitkom. Više nisam imala vezanost za svađanje s ljudima i više se nisam plašila. Videla sam da svako ima dobru stranu.
Logor za prinudni rad je mučio jednog praktikanta, pa su svi praktikanti stupili u štrajk glađu u znak protesta. Pošto smo svi pojeli obroke, više nam nisu dozvoljavali da se odmaramo u podne i terali su nas da svakog dana sedimo na malim stolicama. Nekoliko dana kasnije, pitala sam se dokle će nas terati da ovako sedimo. Odlučila sam da napišem pismo kapetanici, nadajući se da ću je ubediti da čini dobro tako što ću joj reći o nebeskom principu da se za dobro i zlo dobija odgovarajuća nagrada, odnosno kazna, i da će joj ophođenje prema Dafa praktikantima s dobrotom doneti nagradu. Napisala sam da je Dafa oklevetana. Pošto je pročitala pismo, istog dana nam je svima rekla da se odmorimo.
Pošto sam podnela krivičnu prijavu protiv Đijang Cemina, bivšeg šefa KPK, neko vreme sam bila proganjana u zatvoru. Zatvor je pronašao nekoliko ljudi koji su živeli od „transformisanja“ praktikanata. Bila sam zabrinuta da će praktikanti koji se ne „transformišu“ na kraju biti mučeni, pa sam napisala pismo nadležnoj službenici da je ohrabrim da čini dobro. Osećala sam se pomalo bojažljivo zbog toga, ali kada sam joj predala pismo, prihvatila ga je. Za neke stvari, kada ih uradimo ispravno, neće biti tako teško kao što smo zamislili. Učitelj je sve uredio, a mi samo treba da kažemo ono što treba i da obavimo posao.
Šefovi Unutrašnje bezbednosti premešteni pošto su razumeli istinu
U pritvorskom centru sam napisala mnogo kopija svog svedočenja i dala ih policajcima i lekarima. Pisala sam o svojoj kultivaciji. Pošto sam nezakonito osuđena, znala sam da je žalba besmislena. Međutim, da bih spasila živa bića u pravosudnom sistemu, iskoristila sam priliku da se žalim kako bih svoje svedočenje pretvorila u instrument za objašnjavanje istine i uključila mnogo detalja. Pisala sam iz naučne perspektive, a kako sam više učila Džuan Falun II, govorila sam i o drugim dimenzijama.
Jedan notar iz Srednjeg tužilaštva je rekao: „Sestro, da niste praktikovali Falun Dafu, bili biste izvanredna naučnica.“ Kad sam išla u školu, ocene su mi bile dobre, ali nisam imala tako veliku mudrost. Znala sam da me je Učitelj osnažio i dao mi mudrost. Od početka progona, objašnjavala sam istinu svuda gde sam išla. Svima sam govorila istinu, bez obzira na to koliko im je visok čin.
Samo radim ono što treba, bez obzira da li se bojim ili ne. Kad su mi pretili električnom palicom, nisam izdala druge praktikante. Kad su me uhapsili, rekla sam: „Osim o činjenicama o Falun Dafi, ne pitajte me ni o čemu drugom. Neću govoriti ni o čemu drugom.“ I zaista, nisu me pitali. Počela sam da objašnjavam istinu čim sam ušla u policijski auto. Obično nisam mogla da nađem policajce, pa sam koristila to malo vremena da dam sve od sebe i iskoristim svu svoju milost i mudrost da im objasnim istinu.
Šef Odeljenja za unutrašnju bezbednost u našem kraju se menjao nekoliko puta, a mnogi od njih su otišli pošto sam uspela da im objasnim istinu. Razumeli su istinu i bili su spaseni, pa su premešteni. Jedan od njih me je odveo u logor za prinudni rad, i ja sam mu celim putem objašnjavala istinu. Rekao je da je mnogo profitirao od tog putovanja. I drugom šefu koji me je uhapsio sam celim putem objašnjavala istinu. Nagovestio je da ne može da podnese da me uhapsi. Rekao je: „Sestro, zdravstveni izveštaj sada zavisi od vas.“ Odgovorila sam: „Već sam završila svoju misiju, pa neću dalje govoriti.“ Nisam dala izjavu i nisam prošla lekarski pregled, pa sam istog dana otišla kući.
U prošlosti nisam znala kako da se kultivišem, pa sam mislila da hapšenje znači da sam primorana da se kultivišem u određenim aspektima. Kada se prisetim godina kada sam hapšena, bilo je to zbog mojih vezanosti za požudu, osećanja, lošu narav i mudrost među običnim ljudima, kao i za moj izgled (volela sam da se gledam u ogledalu i da sređujem frizuru). Bila sam puna sebe i arogantna. Kada sam tek dobila Fa, bila sam zaista hrabra i imala sam duh da budem marljiva u svojoj kultivaciji. Međutim, popustila sam i bila veoma vezana za komfor.
Tokom ovih godina, posrtala sam i padala, ali sam stigla dovde jer je Učitelj pazio na mene, štitio me, prosvetljavao i ohrabrivao. Zaista ne postoje reči koje bi mogle da opišu Učiteljevu ogromnu dobrotu i milost. Mogu samo da budem još marljivija u svojoj kultivaciji kako bih mogla da pratim Učitelja kući.
Molim vas, ispravite me ako ima prostora za poboljšanje.
