Imam 59 godina i počela sam da praktikujem Falun Dafu 1996. Prošla sam kroz bezbrojne teške i opasne nevolje, ali sam ih prevazišla uz Učiteljevu blagonaklonu zaštitu.
Učitelj me je spasao i pomogao mi da se vratim kući
U zimu 2001. godine, praktikanti iz mog kraja poslali su poštom brojna pisma za objašnjavanje istine rukovodiocima u raznim firmama. Ljudi koji su progonili praktikante smatrali su me osumnjičenom. Direktor kancelarije i šef obezbeđenja na mom radnom mestu vršili su pritisak na mene da priznam da sam slala pisma. Tražili su da izaberem: „Da praktikujem Falun Dafu ili da nastavim da radim?“ Objasnila sam im istinu, ali nisu hteli da slušaju.
Razlog zašto je moja firma nameravala da iskoristi ovu stvar da mi podmetne bio je taj što su me dva meseca pre toga odveli u centar za ispiranje mozga. Kada se približavao Praznik sredine jeseni, šef Službe 610 me je pronašao da „porazgovaramo“, rekavši da želi da se „pobrine za mene“ i pomogne mi da odem kući. Mislio je da želi da ga podmitim. Vratila sam se na svoje radno mesto i nisam se vraćala u centar za ispiranje mozga. To ga je razljutilo, pa je organizovao da me pozove osoba iz Službe 610. Pretio mi je i rekao: „Hoćeš da radiš, a da ne budeš transformisana? Videćeš kako ćemo se s tobom obračunati!“
Manje od nedelju dana pošto sam se vratila na posao, moj šef je dobio uputstva od šefa Službe 610 da mi uruči dokument u kojem se navodi da će mi obustaviti platu i otpustiti me. Mesec dana kasnije, četiri policajca su me uhapsila i odvela u centar za ispiranje mozga.
Nasilnici iz Službe 610 bili su posebno surovi prema meni. Uskraćivali su mi hranu i korišćenje toaleta. Vezali su mi jednu ruku lisicama i celu noć sam visila sa veoma visokog stuba kreveta.
Sledećeg dana su me prebacili u lokalni pritvorski centar. Dok sam tamo bila u pritvoru, recitovala sam Fa i slala ispravne misli. Takođe sam objašnjavala istinu o progonu zatvorenicama. Tri dana kasnije, doveli su mladu ženu, i saznala sam da je i ona praktikantkinja. Obe smo objašnjavale istinu, učile napamet Hong Yin i Učiteljeve članke i hrabrile jedna drugu.
Osam dana kasnije, jedna čistačica mi je rekla: „Videla sam karticu na njihovom stolu i na njoj je bilo tvoje ime. Pisalo je da ti sutra ujutru neće dati hranu i da će te poslati u prinudni radni logor na tri godine.“
U početku sam bila uznemirena, ali sam se brzo smirila. Pomislila sam: „Učitelj je uz mene. Gde god da odem, objašnjavaću istinu i spasavaću živa bića. Učitelj odlučuje o svemu!“ Druga praktikantkinja je pitala: „Zar se ne plašiš?“ Odgovorila sam: „Imam Učitelja i Fa. Praktikanti se ne mogu pokoriti zlu. Učitelj odlučuje o svemu!“
Pošto smo večerale, druga praktikantkinja i ja smo slale ispravne misli. Posle nekog vremena, odjednom sam osetila kajanje i tugu. Zaista mi je bilo žao što nisam mogla da objasnim istinu većem broju ljudi pre nego što su me pritvorili. Takođe mi je bilo žao što nisam uspela da završim distribuciju materijala za objašnjavanje istine po selima u blizini doma moje porodice. Što sam više razmišljala o tome, to sam se gore osećala. Poželela sam da imam krila kako bih mogla da izletim iz pritvorskog centra i podelim materijale tim selima.
Noge su me bolele, pa sam legla. Čim sam legla, počela je da mi izlazi pena na usta. Svi su se uplašili. Praktikantkinja je otrčala do prozora i povikala: „Dođite brzo!“ Stražar je dotrčao i pitao: „Što vičete?“ Praktikantkinja je odgovorila: „Pogledajte!“ Stražar je ušao u ćeliju, video moje stanje i prijavio šefu. On je pozvao četvoricu da me odvedu u bolnicu.
U hitnoj pomoći, videla sam da šef pritvorskog centra izgleda uplašeno. Verovatno se plašio da će biti smatran odgovornim ako umrem, pa je stajao pored mog kreveta i stalno mi govorio: „Vrlo brzo ćete se oporaviti.“ Lekari su nervozno vršili testove na meni.
Osim pene na ustima, nisam osećala da nešto nije u redu sa mojim telom.
Kada su me uneli u odeljenje, videla sam da je došlo osoblje Službe 610 i da nešto mrmljaju. Zaspala sam. Kada sam se ujutru probudila, osoblje Službe 610 i ljudi iz pritvorskog centra su otišli.
Jedna medicinska sestra je primetila da sam budna i rekla: „Sve ste nas sinoć dobro uplašili. Celu noć smo bili zauzeti lečeći vas.“ Rekla sam: „Hvala vam. Gde su ljudi koji su me doveli ovde?“ Rekla je: „Platili su 300 juana i otišli.“
Mislila sam da se sigurno plaše da će biti smatrani odgovornim za moju smrt, pa su otišli. Kada su lekari došli, rekla sam jednom od njih da želim da budem otpuštena. Rekao je: „Nisam očekivao da ćete se tako brzo oporaviti.“ Ubeđivao me je da ostanem u bolnici na posmatranju još jedan dan. Odbila sam i uzela taksi do kuće.
Po povratku kući, moja porodica i kolege praktikanti su bili zabrinuti za mene. Plašili su se da će se policija vratiti i oteti me ako saznaju da sam se oporavila i otišla kući. Rekla sam im: „Učitelj mi je pomogao. Niko ne može da pravi smetnju.“ Policija nije dolazila niti me je uznemiravala.
Znam da se ovo dogodilo jer je Učitelj video moju želju da spasavam ljude. Pomogao mi je da imam simptome bolesti kako bih mogla da pobegnem i ne provedem tri godine u radnom logoru.
Po drugi put zatvorena u radnom logoru
Pre Olimpijade u Pekingu 2008. godine, u mom gradu je došlo do masovnog hapšenja Falun Dafa praktikanata, a ja sam bila jedna od njih. Opštinski komitet za politička i pravna pitanja i Odeljenje za unutrašnju bezbednost planirali su da pošalju 50 ljudi u radne logore. Neki praktikanti su osuđeni na zatvor. Skoro 200 dodatnih praktikanata je bilo pritvoreno u centru za ispiranje mozga.
Jednog jutra krajem maja 2008, vozila sam električni bicikl na posao kada je prišao crni automobil i stisnuo me uz ivicu puta, zbog čega sam pala sa bicikla. Šef Odeljenja za unutrašnju bezbednost i nekoliko policajaca su mi stavili lisice i uvukli me u auto.
Policajci su mi uzeli ključeve i otišli do moje kuće da uhapse mog muža, koji je takođe bio praktikant. Kada je čuo da je to policija, zaključao je vrata. Nisu mogli da ih otključaju i na kraju su otišli, ostavivši polomljen ključ u ključaonici. Poslali su vatrogasna kola i dizalicom došli do moje kuće, razbili prozor, ušli i uhapsili mog muža. Policajci su mi pretresli kuću i odneli sve vredne stvari.
Moj muž i ja smo bili pritvoreni u policijskoj stanici u dve odvojene prostorije. Ispitivali su nas i pretili nam četiri dana, ali bezuspešno.
Hteli su da me pritvore, ali pritvorski centar je odbio da me primi. Zamenik šefa Odeljenja za unutrašnju bezbednost me je zatim odveo u gradsku bolnicu da izda lažnu potvrdu i primorao pritvorski centar da me zadrži.
Otprilike polovina ljudi u sobi u kojoj sam bila pritvorena bili su praktikanti. Stražari mi nisu davali da radim jer nisam mogla da koristim desnu nogu. Osim što sam učila napamet Hong Yin i Učiteljeva predavanja, slala sam ispravne misli. Noću sam objašnjavala istinu, ubeđivala zatvorenice da istupe iz Komunističke partije Kine (KPK) i njenih omladinskih organizacija i učila ih da pevaju pesme koje su komponovali praktikanti. Dok su radile, i druge praktikantkinje su objašnjavale istinu zatvorenicama i ubeđivale ih da istupe iz KPK. Sarađivala sam sa drugim praktikantkinjama i na kraju smo pomogle svim zatvorenicama u sobi da istupe iz KPK. Ljudi koji su razumeli istinu su nas poštovali.
Čen, šefica ćelije, imala je oko dvadeset tri godine. Pošto je razumela istinu, zamolila me je da je naučim da peva pesmu „Budi spasen“, koju su napisali Dafa praktikanti. Takođe je slušala dok sam recitovala pesme iz Hong Yin.
Bila je tu još jedna mlada žena, po imenu Cong, koja je imala sedamnaest godina. Imala je bolove u stomaku i trpela je velike bolove. Rekla sam joj da recituje „Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri.“ Rekla je: „Osećam se kao da ću umreti. Da li će ovo stvarno uspeti?“ Rekla sam joj da hoće ako bude iskreno recitovala te fraze. Recitovala je samo kratko vreme, a onda je srećno rekla da je stomak više ne boli.
Posle toga je uvek sedela sa mnom. Noću sam joj pričala o tradicionalnoj kulturi i objašnjavala kako biti dobra osoba. Recitovala sam pesmu „Čestita osoba“ iz Hong Yin. Zamolila me je da napišem pesmu na malom papiru i recitovala ju je.
Jednom mi je tajno prišla i rekla: „Moja majka se loše ponašala prema meni i često me je tukla. Otišla sam od kuće kada sam imala dvanaest godina. Srela sam trgovca ljudima kada sam imala petnaest godina. Dok sam bila u vozu da me prodaju, ubola sam trgovca u butinu kada nije pazio i iskoristila priliku da pobegnem. Posle toga sam srela čoveka koji je ranije bio u vojsci. Ovog puta su nas oboje uhvatili i poslali ovde. Ljudi u mom okruženju su pornografi i ubice. Tek kada sam upoznala vas, shvatila sam da još uvek postoje dobri ljudi.“
Rekla je: „Bilo bi divno da imam majku kao što ste vi. Ne bih otišla od kuće niti završila ovde. Kada odem odavde, definitivno ću okrenuti novi list.“ Bila sam srećna zbog nje.
Jednog jutra, prišao mi je stražar i rekao: „Nećemo vas poslati u prinudni radni logor. Možete ići kući, ali vaš suprug je poslat u prinudni radni logor.“ Moja porodica i moj šef su došli i odveli me kući.
Kada sam se vratila kući, moja snaja, praktikantkinja, rekla mi je da su mog muža tog jutra poslali u radni logor. Rekla sam: „Mi smo praktikanti, pa o svemu odlučuje Učitelj. Pomozimo mu slanjem ispravnih misli i potpuno dezintegrišimo negativne entitete. Zamolimo Učitelja da ga osnaži kako bi mogao da pomaže Učitelju u Fa-ispravljanju i spasavanju živih bića.“ Moja snaja i ja smo jako dugo slale ispravne misli za mog muža.
Oko 17 časova, moj stariji brat je primio poziv iz policijske stanice, rekavši da je prinudni radni logor odbio mog muža jer je lošeg zdravlja, pa su ga zamolili da dovede mog muža kući. Nikakve reči ne mogu opisati moju zahvalnost Učitelju. Moja ćerka je uzviknula: „Hvala vam, Učitelju, što ste spasli mog oca i majku i doveli ih kući!“ Vratio se kući oko 18 časova.
Kad se setim kako me je Učitelj štitio dok sam prevazilazila testove i nevolje, znam da moram marljivo da se kultivišem i ne usuđujem se da popustim. To je zato što znam da me je Učitelj spasao i pomogao mi da se vratim kući, kako bih mogla dobro da radim tri stvari. U ovom ograničenom, dragocenom vremenu kada se Fa-ispravljanje približava kraju, daću sve od sebe da ispunim svoju svetu misiju da pomažem Učitelju u ispravljanju Fa.
