Pozdravljam poštovanog Učitelja! Pozdravljam kolege praktikante!
Ispravljanje Fa je došlo do samog kraja. U ovom najkritičnijem trenutku spasavanja ljudi, Učitelj se nada da svaki praktikant može u potpunosti da iskoristi svoje moći da spase više živih bića i da ga sledi kući. Međutim, mnogi praktikanti doživljavaju različita iskušenja karme bolesti, koja se mešaju u njihovu sposobnost da spasavaju ljude.
Želela bih da vam ispričam kako sam preživela iskušenje nakon što sam doživela veliku saobraćajnu nesreću, i moje ograničeno razumevanje u vezi sa iskušenjima karme bolesti. Ako moje razumevanje nije u skladu sa Fa, molim vas, ljubazno me ispravite.
Krenula sam kući uveče 16. decembra 2024, nešto posle 5 sati, kada me je udario auto. Kad sam se probudila, prošlo je skoro pet sati. Osećala sam vrtoglavicu, mučninu, neopisiv bol u desnoj strani glave i desnom uhu, i bol nalik na prelome kostiju u desnoj strani vrata, desnom ramenu, prednjem i zadnjem delu grudnog koša, desnom kolenu i levoj potkolenici. Prsti obe ruke su mi jako krvarili.
Medicinska sestra je rekla: ,,Udario vas je auto.” Tek tada sam shvatila da sam u bolnici i da sam doživela saobraćajnu nesreću nekoliko sati ranije. U srcu sam više puta molila Učitelja da me spase. Rekla sam sebi da, čak i ako imam nedostataka, Učitelj bdi nada mnom i ja ću se ispraviti u Dafi. Ne dozvoljavam starim silama da me progone. Dok sam ovo ponavljala, u glavi mi je postajalo malo jasnija i uspela sam da otvorim oči.
Medicinska sestra je rekla: ,,Jako ste udareni. Trebaće vam CT skeniranje da vam pregledaju celo telo.” Rekavši to, povela me je prema ulazu u sobu za CT. Rekla sam: ,,Ja praktikujem Falun Dafu. Ne treba mi CT skeniranje. Dobro sam. Možeš li, molim te, da me vratiš u sobu?” Videvši da ne sarađujem, zamolila je doktora da razgovara sa mnom. Doktor je rekao:,,Udareni ste veoma snažno. Žalićete ako se ne pregledate.” On je nagovestio da me to neće koštati novca. Rekla sam: ,,Čak i ako ne moram da platim, ne mogu da pravim nevolju drugima. Ne mogu da nateram drugu stranu da plati. Ja praktikujem Falun Dafu. Naš Učitelj nam govori da uvek prvo mislimo na druge. Ne treba mi CT skeniranje.”
Videvši moj čvrst stav, doktor je rekao: ,,Onda morate da snosite posledice i morate da potpišete da to prihvataš.” Složila sam se. Doktoru i medicinskoj sestri nije preostalo ništa drugo nego da me vrate u sobu. Pomislila sam: Moram da idem kući. Pitala sam medicinsku sestru: ,,Možeš li, molim te, da mi daš telefon?” Pozvala sam sina i zamolila ga da dođe po mene.Dok sam čekala sina, pomislila sam da ne bi trebalo da ležim; moram da sedim i šaljem ispravne misli. Ali nisam mogla sama da sednem. Rekla sam medicinskoj sestri: ,,Možeš li da mi pomogneš? Želim da sednem.”
Medicinska sestra je rekla: ,,Vaše povrede su previše ozbiljne. Ne možete da sedite.” Pomislila sam da ne mogu da slušam medicinsku sestru. Morala sam da sednem. Posle nekog vremena, rekla sam: ,,Sestro, molim te, volela bih da ustanem i odem u toalet.” Ona je rekla: ,,Nosite pelenu za odrasle. Samo mokrite ležeći, a posle ćemo vas očistiti.” Pomislila sam da su pelene za pacijente. Ja nisam pacijent. Ne mogu da mokrim u pelenu. Moram da negiram progon starih sila. Rekla sam: ,,Sestro, ne mogu da mokrim ležeći. Moram da ustanem i odem.” Ona je rekla: ,,Ne smete da se pomerate,” što je značilo da se plaše nečeg goreg. Rekla sam: ,,Nemam problema. Molim te, samo mi pomozi da ustanem.”
Nije joj preostalo ništa drugo nego da podigne krevet. Kad sam sela, otkrila sam da mi je sva odeća bila isečena, i da sam,osim pelene, nosila samo bolničku haljinu. Zamolila sam Učitelja da me ojača. Sama sam ustala i otišla u toalet. Posle sam rekla medicinskoj sestri: ,,Volela bih da sedim neko vreme. Molim te, ne teraj me da ležim.” Nije imala izbora nego da mi dozvoli da sedim. Čim je otišla, brzo sam poslala ispravne misli da potpuno negiram progon starih sila. U tom trenutku sam pomislila, ja sam praktikantkinja Falun Dafe, i ja hodam samo putem koji je uredio Učitelj. Sva druga uređenja ne priznajem i ne želim ih. Nikome nije dozvoljeno da me progoni. Moje telo je sastavljeno od materije visoke energije – ako neko može da me povredi, onda može da povredi mog Učitelja, onda može povrediti ovaj univerzum.
Nakon što sam neko vreme slala ispravne misli, medicinska sestra je donela vodu i lekove protiv bolova. Rekla sam:,,Dobro sam. Ne treba mi lek, hvala.” Medicinska sestra je ostavila lek sa strane, a ja sam nastavila da šaljem ispravne misli. Posle otprilike sat vremena, um mi je postao jasniji. Onda sam sela i radila meditaciju, sve dok moj sin nije stigao da me odvede kući. Doktor je rekao mom sinu: ,,Vaša majka je vrlo ozbiljno povređena. Odbija lečenje.” Sin je rekao:,,Moja majka ima poslednju reč. Ako kaže da je dobro, onda je dobro. Pustite je kući.” Doktor je rekao da moramo da snosimo sve posledice. Sin je rekao: ,,Ona je dobro.” Tako smo, bez ikakvih pregleda ili lekova, otišli kući.
Savladavanje iskušenja održavanjem ispravnih misli
Nakon što sam se vratila kući, nisam mogla da ležim — ako bih pokušala, osećala bih se kao da se ceo svet vrti. Činilo se da se celo telo i kuća vrte. Počela sam da osećam mučninu i stalno sam povraćala belu penu. Držali smo posudu na podu ceo dan. Kasnije sam povraćala žute gorke stvari. Povraćala sam ovako četiri dana, bez jela i pića. Samo miris hrane mi je izazivao mučninu. Zbog mene, moja porodica se nije usuđivala da kuva meso, ribu, ili bilo šta sa jakim mirisom. Nisu se usuđivali da jedu za stolom. Kad sam osećala mučninu, glava kao da mi se raspadala. Bilo je neopisivo bolno. Glava mi je delovala podeljena na dve hemisfere, desna polovina otečena. Ako bih je dodirnula, bilo je kao da pulsira. Ruka mi nije mogla ni da dotakne kosu; bez dodirivanja, imala sam vrtoglavicu, a ako bih je dodirnula, postala je utrnuta i prolazili su žmarci, kao od strujnog udara, pogoršavajući vrtoglavicu.
Drugog dana nakon nesreće, lice je počelo da mi otiče. Oči su mi se skupile u proreze. Unutrašnje modrice u glavi su počele da izlaze na površinu, neke su se izlile oko ušiju, pretvarajući kožu u plavo-ljubičastu. Druge modrice su se proširile na tri četvrtine lica, pa čak i u oči, pretvarajući mi lice u tamno ljubičasto-crno. Izgledalo je zastrašujuće. Posle otprilike dvadeset dana, promena boje je postepeno izbledela.
Kosti na desnoj strani glave su bile deformisane — neravne, sa grebenima i udubljenjima. Na deformisanom delu,otprilike veličine male čaše, nije bilo kose. Glava mi se i dalje svakodnevno osećala neopisivo neprijatno. Ponekad je to bio osećaj bola kao da me probadaju nožem, ponekad intenzivan bol. Nisam se usuđivala da pomerim glavu — okretanje mi je izazivalo vrtoglavicu i mučninu. Govor me je još više boleo. Ležanje je bilo još teže — pre nego što bi glava i dotakla jastuk, sve se već vrtelo.
Desno uvo, koje je stvaralo neprijatan osećaj u bolnici, počelo je da boli, peče i zuji. Modrice iza uva trajale su više od mesec dana. Kosti na desnoj strani vrata i desnom ramenu osećale su se kao da se urušavaju unutra, i nisam mogla da podignem desnu ruku. Grudi su se osećale zgnječeno, što je otežavalo disanje. Vrat mi se osećao kao da drži hiljadu kilograma težine — toliko je bolelo da je bilo izvan opisa. Leva potkolenica me je toliko bolela da se nisam usuđivala da je pomerim. Ona i gležanj su bili crno-ljubičasti i otečeni. Desno koleno je takođe bilo otečeno, crno-ljubičasto, veličine velike čaše, sa velikom tvrdom grudvom; bol je bio neizdrživ. Svakog dana nisam mogla da jedem ni da spavam ležeći. Sedenje je bilo nepodnošljivo, ležanje je bilo nemoguće, i nisam mogla da hodam. Celokupno telo mi se osećalo kao da je sastavljeno od razbijenih delova.
Iako sam svakodnevno trpela ogroman bol i svaka sekunda je bila kao mučenje, moja vera u Učitelja i Fa nikada se nije pokolebala. Potpuno sam negirala progon starih sila. U srcu sam stalno ponavljala: Bez obzira na to šta nisam uradila dobro, starim silama nije dozvoljeno da me dotaknu. Učitelj bdi nada mnom. Stare sile nisu dostojne da me progone. Kakve god propuste da imam, ispraviću ih unutar Dafe.
Setila sam se da je Učitelj rekao da bilo da se se praktikant susretne s dobrim ili lošim stvarima, sve to je dobro. Zato sam ovu saobraćajnu nesreću smatrala dobrom stvari – uklanjam karmu. Bez obzira na to kakvo stanje se pojavilo u mom telu, nisam ga nazivala prelomima, krvarenjem, ili bilo čim drugim. Stalno sam slala ispravne misli da očistim svoje dimenzionalno polje.
Tokom prva četiri dana nakon nesreće, stalno sam povraćala. Nisam mogla da jedem niti da pijem. Pomislila sam: Stare sile mi ne dozvoljavaju da jedem i pijem, zar ne žele da umrem od gladi? Onda moram da jedem, i to puno. Pitala sam Učitelja: ,,Učitelju, želim da jedem, i to puno.” Nisam mogla da podnesem miris hrane. Rekla sam: ,,Učitelju, ne mogu da budem previše sebična. Pošto ne mogu da podnesem mirise, moja porodica ne kuva. Zar to nije sebično od mene? Moram da budem u stanju da podnesem miris i da jedem. Ako ne jedem, to stvara nevolje mojoj sestri, ne može da kuva.” Rekla sam:,,Slobodno kuvajte, i stavite hranu na sto da jedete. I ja ću tamo jesti.” Sestra je pitala: ,,Možeš li to?” Rekla sam: ,,Da.” Kao rezultat, gledanje hrane više mi nije izazivalo mučninu, i mogla sam da jedem malo kaše. Kasnije, mogla sam da jedem normalno.
Kad me je telo bolelo na svakom mestu, nisam razmišljala o tome kako sam udarena. Znala sam da Učitelj istiskuje svu karmu na površinu, i pustila sam da bude eliminisana! Kad je bol bio zaista nepodnošljiv, pomislila sam: Učitelj mi je dao sposobnosti, neka se moj bol i vrtoglavica vrate progoniteljima. Neka oni to osećaju, a ne ja. Kad su mi oči bile otečene, pomislila sam: Karma se ovde eliminiše. Oči će mi biti još jasnije i svetlije. Kad su mi uši zujale, pomislila sam: Ovo je Falun koji se okreće, čisteći mi uši. Kad ova karma ode, moje nebesko uho će se otvoriti. Kad me je glava bolela kao da me probadaju iglama, pomislila sam: Učitelj mi čisti glavu, pomažući kostima da se vrate na mesto. Karma koja izlazi iz moje glave učiniće moj um jasnijim i mudrijim.
Kad sam imala vrtoglavicu i zemlja se okretala, pomislila sam: Falun rotira.
,,Kad se falun okreće u pravcu kazaljke sata, on automatski uvlači energiju iz univerzuma, a kad se okreće u smeru suprotnom kazaljci, on odašilje energiju. Jedno svojstvo faluna kad rotira ka unutra (u pravcu kazaljke) je da koristi osobi u kojoj boravi, a kad rotira ka spolja (kontra kazaljci), koristi onima u okolini. (,,Predavanje 5", Džuan Falun).
Četvrte noći, uopšte nisam mogla da spavam zbog bola. Pomislila sam: Zlo, ako mi nećeš dozvoliti da spavam, ja ću raditi vežbe. Vežbanje je najbolji odmor.
Kad sam počela da radim prvu vežbu, otkrila sam da ne mogu da podignem ruke u potpunosti — samo do visine lica. Podizanje dalje je izazivalo nepodnošljiv bol u ramenima i kostima grudnog koša. Pomislila sam: Nema šanse! Zlo ne želi da vežbam, moram da vežbam, i to više. Koristila sam devet papirića da bih pratila broj puta koliko sam radila prvu, treću i četvrtu vežbu, osiguravajući da sam svaku vežbu završila devet puta.
Kad sam mogla malo da stojim, radila sam drugu vežbu. Kad sam pokušala da držim točak iznad glave, ruke su mi se mogle podići samo do nivoa očiju. Zamolila sam Učitelja da me ojača. Gledala sam se u ogledalo, dok sam preklinjala za Učiteljevu pomoć, obećala sam da ću držati sat vremena. Malo po malo, podizala sam ruke do visine glave, znojeći se obilno. Odeća mi je bila natopljena znojem. Osećala sam se kao da ću se srušiti. Ipak, nastavila sam da podižem ruke na ispravnu visinu. Kosti su me toliko bolele da su mi se ruke tresle, noge drhtale, i osećala sam da ću pasti.
Stalno sam recitovala:
,,Kad ste suočeni s nečim što izgleda nemoguće, pa čak i drugi kažu da je tako, probajte da imate ovo na umu i vidite je li zaista nemoguće.” (,,Predavanje 9", Džuan Falun).
Uz Učiteljevu pomoć, završila sam držanje točka na sat vremena. Posle toga, moje telo se osećalo mnogo lakše. Vrat koji se osećao kao da ga pritiska hiljadu kilograma, značajno se olakšao. ,,Heši” da se zahvalim Učitelju!
Svakog dana sam istrajala u držanju točka dva ili tri sata. Ponekad, kad sam držala točak iznad glave, držala bih ga četrdeset pet minuta. Kad god sam osećala da se kost desnog ramena uvlači unutra tokom učenja Fa, okretala bih stranice knjige levom rukom i držala desnu ruku podignutu kao da držim točak. Posle više od deset dana, sve kosti koje su se urušile unutra vratile su se na svoje ispravne pozicije. Otoci na glavi se takođe malo smanjili.
Petog dana, počela sam da radim sedeću meditaciju. Sedeća meditacija je bila još teža. Imala sam bol u levoj nozi na dva mesta (možda prelomi ili naprsnuća), ali to nisam priznala. Samo sam pomislila: karma je otišla u moju nogu, zato me boli. Kada se eliminiše, biće u redu. Takođe, nisam mogla da dozvolim Učitelju da nosi sve za mene. Šta god sam mogla sama da podnesem, trebalo je sama da podnesem. Moja leva noga je bila crna i ljubičasta, jako otečena, ali sam pomislila:“Mogu li još uvek da prekrstim noge? Da, moram biti u stanju!” Čim sam prekrstila noge, znoj je tekao kao vodopad. Štaviše, moja već bolna leva potkolenica i gležanj pritiskali su moju otečenu desnu nogu tokom meditacije. Bol oba dela zajedno bio je neopisivo mučan. Ali odbila sam da otkrstim noge i insistirala sam na vežbanju.
Prvi put sam sedela prekrštenih nogu sat vremena. Drugi put, meditirala sam tri sata. Otkrila sam da se nakon završetka vežbi, moje telo oseća mnogo lakše. Glava mi je manje imala vrtoglavicu, i mogla sam čak da legnem i odmorim se nakratko. Kasnije, mogla sam da prekrstim noge u punom lotosu pet sati. Istrajala sam u sedećoj meditaciji u punom lotosu nekoliko dana. Tada sam mogla da ustanem i radim neke kućne poslove.
Svakog dana, osim učenja i slušanja Fa, radila sam vežbe više puta. Za manje od mesec dana, osim ćelavog mesta na glavi gde kosa još nije izrasla, celo telo mi se potpuno oporavilo. Mogla sam ponovo sve da radim. Nakon dva meseca, kosa je izrasla na ćelavom delu.
Zaista sam doživela ono što je Učitelj rekao,
,,Kad učenici imaju dovoljno ispravnih misli Učitelj ima moć da preokrene plimu”( Hong Yin II).
Učitelj je ponovo sastavio moje telo, očistio ga i prečistio, dao mi novo telo i podario mi novi život.
To što sam doživela tako tešku saobraćajnu nesreću uopšte nije bilo slučajno. Počela sam ozbiljno da gledam unutar. Otkrila sam da sam imala vrlo jaku ozlojeđenost, takmičarski mentalitet, ljubomoru, mentalitet gledanja s visine na druge, mentalitet hvalisanja, mentalitet samozadovoljstva, težnju za ličnom dobiti, težnju za ugledom, sklonost slušanju laskavih reči, brigu o čuvanju obraza, zavisnost, vezanost za emocije i fokus na sebe. Ove zastrašujuće vezanosti bile su prepreke mom napretku. Nakon što sam identifikovala ove vezanosti, počela sam da obraćam veliku pažnju na njihovo uklanjanje.
Da sam doživela tako veliku saobraćajnu nesreću, a da sam se ipak potpuno oporavila za manje od mesec dana, bez uzimanja ikakvih lekova, bez ikakvog medicinskog lečenja, kako bih ovo mogla da postignem bez Učiteljeve pomoći? Iz dubine srca, duboko sam zahvalna Učitelju! Moje lično iskustvo još jednom potvrđuje Učiteljevu veličinu i čudesnu i izvanrednu prirodu Dafe.
Kroz ovu ozbiljnu saobraćajnu nesreću, stekla sam dublje razumevanje pitanja ,,karme bolesti.” Po mom mišljenju, da bi se neko oslobodio iskušenja karme bolesti, mora da postigne stopostotnu veru u Učitelja i Fa i da promeni svoje ljudske predstave.
Učitelj je rekao: ,,ja bih najviše voleo da ne čujem reč „bolest“ (Predavanje 2", Džuan Falun).
Fa kaže da to nije bolest, zašto onda stalno razmišljamo o nekim iskušenjima kao o bolesti i povezujemo se sa bolešću? Učitelj kaže da nemamo bolest, pa onda nemamo bolest. Gde god se osećamo neprijatno, tamo imamo karmu. Onda moramo da eliminišemo karmu. Crna supstanca se transformiše u belu supstancu, transformiše se u vrlinu, i transformiše se u gong. Zar to nije divna stvar?
Doktor kaže da je to rak, ali Učitelj nam govori da je to karma. Dakle, koga biraš da slediš — ljude, ili bogove? Medicinsko lečenje ga samo odlaže. Doktori ne mogu da eliminišu karmu. Samo nam Učitelj može pomoći da je eliminišemo! Možda kažeš: “Ali toliko me boli! Tako je neprijatno!” Naravno, to je zato što još uvek imaš karmu, pa moraš da je otplatiš. Kako možeš otplatiti karmu bez patnje? Zašto o tome ne razmišljamo kao o velikoj prilici za poboljšanje?
Drugo, ne priznajemo progon starih sila. Ono što Učitelj ne priznaje, ne priznajemo ni mi. Kultivišemo se unutar ljudskog sveta. U procesu kultivacije, pravićemo greške. Ponekad male greške, ponekad velike greške. Ali mi gledamo unutar i ispravljamo sve unutar Dafe. Ne dozvoljavamo starim silama da iskoriste propuste da nas progone. Kultivacija je kao plovidba protiv struje: ako ne napreduješ, padaš nazad. Svaki test i svakateškoća su iskušenje!
Na kraju, nadam se da deljenje mog iskustva prolaska kroz ovaj test može da pruži neku inspiraciju kolegama praktikantima koji prolaze kroz iskušenja. Takođe se nadam da oni praktikanti zarobljeni u iskušenjima karme bolesti mogu da promene svoje predstave, izađu iz iskušenja i vrate se na put ispravljanja Fa i spasavanja živih bića!
Heši.
(Izabrano iskustvo predstavljeno na Fa Konferenciji u Kanadi 2025.)
