Pozdrav Učitelju! Pozdrav kolegama praktikantima!
Preselio sam se u Sjedinjene Države 1994. godine. Bio sam na koledžu 1997. kada me je član porodice koji je praktikovao Falun Dafu odveo da slušam predavanje Učitelja Lija u San Francisku. Bio sam duboko zadivljen Učiteljevim učenjem o Fa principima kosmosa i vremena-prostora, i odlučio sam da praktikujem Falun Dafu.
Nisam imao pojma šta je kultivacija. Moderna nauka me je obučila po principu „videti znači verovati“. Ali nisam imao apsolutno nikakvu sumnju u ono čemu je Učitelj učio. Prve dve godine moje kultivacije bile su najsrećnije vreme mog života. Bio sam fasciniran čudesnim pričama koje su kolege praktikanti delili. Bio sam u pravom okruženju za kultivaciju gde se svako trudi da uči Fa i poboljša svoj šinšing, i osećaj je bio divan. Međutim, mirno okruženje za kultivaciju se brzo promenilo kada je Komunistička partija Kine (KPK) započela progon Falun Dafe.
Godine 1999, KPK je pokrenula sveobuhvatnu kampanju da pokuša da eliminiše Falun Dafu. Ta godina je takođe obeležila moj završetak koledža i početak moje karijere na Zapadu. Iako više nisam živeo u Kini, osećao sam ogroman pritisak. Takođe nisam dobro razumeo zapadno društvo i nisam imao stalna primanja. Kao neko nov u radnoj snazi, osećao sam se izgubljeno i nesigurno. Nisam imao referentnu tačku kako da nastavim svoju kultivaciju.
Pošto nisam dobro razumeo Fa, a praktikanti su pokrenuli mnoge projekte da bi objašnjavali istinu i razotkrili progon, zauzeo sam ležeran stav prema svom svakodnevnom poslu. Mislio sam da će se kultivacija uskoro završiti, pa je bilo u redu da se samo snalazim sa bilo kojim poslom. Ovaj način razmišljanja preneo se i na projekte objašnjavanja istine kojima sam se kasnije pridružio — smatrao sam ih samo privremenim. Nisam pravio dugoročne planove i nedostajao mi je profesionalizam. U to vreme nisam shvatao da je ovaj kratkoročni mentalitet zapravo bio proizvod kulture KPK kojom sam bio indoktriniran. Mislio sam da jednostavno posvećivanje puno vremena i energije projektima znači da se marljivo kultivišem.
Kada se sada osvrnem, vidim svoje nedostatke.
Kultivisao sam se i radio u društvu običnih ljudi preko 20 godina. Kako sam dublje učio Fa i kako Fa-ispravljanje napreduje, moje razumevanje puta kultivacije na kojem se nalazim se produbilo. Evo nekih mojih nedavnih shvatanja.
Kultivacija u složenom okruženju
U društvu običnih ljudi, sve se vrti oko težnje za slavom i dobitkom. U kompanijama na Zapadu, ako ne pričate o povišicama ili unapređenjima, rukovodstvo bi moglo da pretpostavi da vam nedostaje motivacija i potencijal. Kada sam počeo da radim, verovao sam da, pošto sam kultivator, ne bi trebalo da se takmičim za slavu ili profit kao obični ljudi — bilo je dovoljno da završim svoje zadatke. Moje sposobnosti su bile prepoznate, ali sam bio „nepoznat“ menadžmentu. Ovaj način razmišljanja vodio je moj profesionalni život dugi niz godina.
Radim u oblasti biotehnologije. Pošto sam pre četiri godine prešao da radim za novu kompaniju, novo polje i nove odgovornosti su mi dale svežu perspektivu.
U našem odeljenju je bilo osam ljudi, a moj nadređeni je bio šef odeljenja. En, još jedna koleginica, i ja smo imali po dva saradnika u istraživanju i bili smo zaduženi za različite projekte. En je bila starija od mene, imala je viši stepen obrazovanja i radila je za našeg nadređenog dugi niz godina. Ali iz nekog razloga, nikada nije bila unapređena i njen platni razred bio je nekoliko nivoa niži od mog.
Zadržao sam skroman i prijateljski stav nakon što sam se pridružio novoj kompaniji. Vredno sam radio i održavao dobre odnose sa kolegama. U početku me je En sa entuzijazmom uvodila u kompaniju i u oblast. Video sam je kao nekog ispravnog. Čak sam osećao da je nepravedno što nije unapređena, pa sam odlučio da joj pomognem kad god mogu.
Godinu dana kasnije, oboje smo unapređeni. Rukovodioci su prepoznali moje sposobnosti i poverili našem timu sve važne projekte. Nakon procene obima posla, predložio sam rukovodstvu da se jedan od projekata dodeli En. Prvo, imao sam previše posla i to bi moglo da odloži projekat. Drugo, mislio sam da bi joj pomoglo da dobije dalja unapređenja završavanjem važnog projekta. Čak sam i lično razgovarao s njom i objasnio kako bi joj taj projekat koristio. En je rado prihvatila projekat. Verovao sam da ono što sam uradio pokazuje da imam malu vezanost za ličnu dobit.
En je kratko vreme vredno radila na svom projektu pre nego što se potpuno promenila. Počela je da zanemaruje svoj projekat i da se meša u moj. Kritikovala je moj rad i insistirala da bude uključena u svaki aspekt mog tima. Čak je i naš nadređeni rekao da prelazi granice. Spolja sam ostao miran i nisam se sukobljavao s njom, ali sam bio pun zameranja. Dao sam joj ovu priliku, a ona me sada gazi! Nisam se žalio rukovodstvu, ali sam negativno govorio o njoj svojim saradnicima, koristeći je kao „loš primer“.
Jedan saradnik me je nervozno upitao: „Hoće li nam oduzeti projekte?“ Pošto sam imao ljudske vezanosti, samouvereno sam odgovorio: „Samo se fokusirajte na dobar rad i usavršavanje svojih veština — ne pribegavajte sitnim trikovima.“ Verovao sam da su mudrost i blagoslovi kultivatora izvan onoga sa čime se obični ljudi mogu takmičiti.
Znao sam da moram da poboljšam svoj šinšing, ali je bilo zaista teško kada me je test tako duboko pogodio. Više od šest meseci bio sam uhvaćen u natezanje između ispravnih misli i ljudskih misli.
Srećom, nikada nisam odustao od želje da se kultivišem. Iako sam i dalje bio zaglavljen na tom nivou, moje žalbe su ostale samo verbalne. Dobrota kultivatora me je sputavala. Verovao sam da lične zamerke ne bi trebalo da utiču na naše odeljenje ili kompaniju. Prošle godine je jedan od saradnika En dao otkaz, pa sam joj pozajmio jednog od svojih da im pomognem da ispoštuju rokove projekta.
Ovog marta, kompanija je sprovela masovno otpuštanje i smanjila radnu snagu za 60 odsto. Moj nadređeni je dao otkaz šest meseci pre toga. En i njena saradnica su otpuštene. Moja dva saradnika i ja smo ostali.
U šoku, razmišljao sam o svojoj kultivaciji. Sudbina osobe je unapred određena — samo je kultivacija može promeniti. Sudbina En je već bila odlučena, a ona mi je u ovom procesu zapravo pomogla da poboljšam svoj šinšing. Bio sam joj istinski zahvalan. Kada je En odlazila, bila je mirna. Zagrlili smo se i iskreno se pozdravili. I dan-danas smo u kontaktu. Naš odnos se vratio na ono što je bio kada sam se tek pridružio kompaniji.
Projekat koji sam joj dao na kraju se vratio meni.
Dva meseca kasnije, moj novi nadređeni mi je prišao sa ozbiljnim izrazom lica. Srce mi je preskočilo pitajući se da li sledi još jedan krug otpuštanja. Ali umesto toga, rekao mi je da je više rukovodstvo verovalo da igram ključnu ulogu u uspehu kompanije i odlučilo da mi dodeli poseban bonus za zadržavanje, pod uslovom da ostanem još najmanje godinu dana.
U to vreme sam zapravo razmišljao da tražim novi posao. Dok sam se dvoumio, moj nadređeni je dodao: „Vi ste jedini u celom našem velikom odeljenju koji je dobio ovu ponudu, niko drugi. Nemojte je odbiti.“
Retko je da zaposleni na srednjem nivou u biotehnološkoj kompaniji dobije takvo priznanje.
Kada sam te večeri stigao kući, stao sam ispred Učiteljevog portreta i iskreno mu zahvalio. Bio sam zahvalan na Učiteljevom vođstvu i blagoslovima koje mi je Dafa donela.
To što sam postao menadžer produbilo je moje razumevanje blagosti
Još jedan potpuno nov aspekt ovog posla bio je taj što sam morao da upravljam podređenima. U početku sam se snažno opirao ovoj promeni. Godinama sam radio samostalno. Morao sam da upravljam samo sobom, ne uzimajući u obzir druge ili dodatne faktore. Da budem otvoren, jednostavno nisam želeo da preuzmem više odgovornosti.
Moja dva saradnika su bila nova u ovoj oblasti. Obučavanje je zahtevalo dodatni napor. Njihovo prisustvo, iako je to bio samo mali tim, bilo je od velike pomoći u produbljivanju mog razumevanja Fa.
Kao što sam ranije pomenuo, netraženje unapređenja ili povišica nije u skladu sa načinom na koji društvo funkcioniše. Sa pozitivne strane, na zapadnom radnom mestu, ljudi svoje poslove tretiraju kao karijere, što znači da planiraju dugoročno, fokusiraju se na izgradnju održivih i zdravih operativnih sistema i održavaju odgovoran stav kako bi na kraju postigli svoje ciljeve. Unapređenja i povišice su opcione nagrade za ovu posvećenost — ali ne i krajnji cilj.
Kada sam prvi put preuzeo menadžerske dužnosti, moje shvatanje je bilo jednostavno „Biti dobra osoba“ i tretirati sve jednako, bez obzira na rang. Nisam nikoga gledao sa visine samo zato što ima nižu poziciju, niti sam želeo da se koristim time što ću teške poslove prebacivati na druge dok ja preuzimam sve zasluge.
Ovaj način razmišljanja je u početku dobro funkcionisao. Nisam se ponašao kao šef. Delio sam radni teret u laboratoriji sa svojim timom, pokrivao ih kada im je bilo potrebno slobodno vreme i osiguravao da rokovi projekta ostanu na pravom putu. Kada sam davao predloge za poboljšanje projekta, oni su ih primenjivali. A kada su rezultati bili sjajni, pripisivao sam zasluge svom timu. Čak sam i tiho obavljao zadatke koje oni nisu hteli.
Jednog dana sam stigao u kancelariju pre zore da se pripremim za važan zadatak. Kada sam ušao u laboratoriju, izgledala je kao da je uragan prošao kroz nju. Odmah sam pobesneo: „Ona dva lenjivca jedva da su išta uradila, a meni, svom šefu, ostavila su ovaj nered da čistim!“ Što sam više razmišljao, bivao sam ljući. Nisam mogao ni da se koncentrišem na posao.
Zastao sam i pogledao unutar sebe tražeći koren ovog problema. Odjednom mi je sinula misao: „Zar se ne plašiš da će te iskoristiti? To nema nikakve veze s tim da li si šef ili ne.“ Moj bes je nestao. Bez obzira ko je druga osoba, ona je tu da mi pomogne da se kultivišem. S tom jasnoćom, brzo sam završio svoj posao. Proveo sam dugo vremena čisteći laboratoriju i dopunjavajući zalihe koje su nedostajale kako bih olakšao rad drugima. Kada su došli u kancelariju, mirno sam razgovarao s njima, ukazao na problem i objasnio da je čišćenje nakon završetka eksperimenta deo posla i da to omogućava drugim kolegama da obavljaju svoj posao.
Ovakve stvari su se dešavale nekoliko puta. Kroz ove testove, moja vezanost za izbegavanje gubitka postepeno se smanjivala. Kada sam posle nekog vremena ponovo ušao u laboratoriju, primetio sam da je uredna i da moji saradnici razvijaju dobre radne navike.
Dok sam ih podučavao radnim veštinama, želeo sam da im pomognem da brže napreduju, pa sam isprobao neke „metode običnih ljudi“, kao što je davanje zasluga za moj rad, pisanje slajdova za prezentacije za njih, čak i pripremanje njihovih scenarija i traženje da više puta vežbaju svoje prezentacije — pokušavajući da im stvorim prilike koristeći ova konvencionalna sredstva.
Ali moja nesebična pomoć je na kraju podstakla njihovu zavisnost. Izgubili su volju da se usavršavaju i počeli su da se oslanjaju na gotove rezultate. Znali su da ću ja pokriti sve greške i ipak im pripisati zasluge, pa su postali pasivni. Na kraju, iako su dobili unapređenje, njihov učinak nije ispunio očekivanja i nije bio u skladu sa profesionalnim standardima.
Učitelj je video moje nerazumevanje i iskoristio reči drugih da me prosvetli.
Ono što me je najviše pogodilo je ono što je jedan nadređeni rekao: „Biti dobra osoba nije isto što i biti dobar menadžer. Kao nadređeni, vaš posao je da im pomognete da izgrade profesionalne veštine, etičke standarde i nezavisnost.“
Te jednostavne reči su me duboko inspirisale. Shvatio sam da je dugogodišnja praznina u mojoj kultivaciji bila u tome što sam „izbegavanje sukoba i odsustvo borbe za ličnu dobit“ smatrao najvišim oblikom blagosti (šan). Počeo sam da preispitujem kako da zaista otelotvorim blagost kao menadžer na radnom mestu.
Kada sam ranije podučavao veštinama, samo bih predstavio svoje metode. Sa godinama iskustva, poznavao sam svoj posao u dušu i mogao sam brzo da prelazim sa jedne ideje na drugu. Ali to je otežavalo novajlijama da prate. Kada bi moji saradnici tražili detaljne korake, izbrbljao bih stvari poput: „To je očigledno!“ ili „Taj način je prespor.“ Sada sam shvatio da nisam razmišljao iz njihove perspektive — i da su moje reči mogle biti obeshrabrujuće.
Zato sam promenio način komunikacije. Počeo sam tako što sam pitao kako bi oni pristupili zadatku, prvo razumevajući njihov način razmišljanja. Zatim, na osnovu onoga što su imali, objašnjavao sam svoje ideje korak po korak, demonstrirajući po potrebi. Ohrabrivao sam ih da ne slede samo naređenja, već da pronađu sopstvene pristupe.
Kada je reč o pripremi naučnih prezentacija, i dalje sam nudio predloge i strukturu — ali sam insistirao da osoba sama napravi nacrt. Čak i ako slajdovi nisu bili savršeni, ohrabrivao sam ih da predstave svoje ideje i budu samouvereni. Takođe sam od svog nadređenog naučio kako da pomognem novom osoblju da postane samopouzdano.
Jasno delim posao i u skladu s tim pripisujem zasluge.
Nakon masovnih otpuštanja, oba saradnika su mi zahvalila. Jedan je rekao: „Zahvalan sam što ste nas naučili ispravnom radnom stavu. Samo na osnovu veština, možda se ne bih pokazao boljim od onih koji su otpušteni.“ Drugi je shvatio da treba da preuzme više odgovornosti i nauči da bude nezavisan.
Bio sam veoma zadovoljan što su imali dobre stavove i etiku. Želeo sam da ih naučim ne samo tehničkim veštinama, već i kako da budu dobri ljudi i time budu vredni za društvo. Ako treba da se kultivišemo uz maksimalno usklađivanje sa običnim ljudima, onda moramo da postupamo sa odgovornošću i savesnošću.
Znam da još uvek imam mnogo toga da poboljšam u pogledu toga kako da budem blag kada upravljam ljudima. Mislim da ću možda raditi stvari drugačije kada budem imao više razumevanje Fa.
Proces pisanja ovog iskustva takođe mi je omogućio da steknem dublji uvid u svoje stanje kultivacije i neka nerešena pitanja u vezi sa ljudima i situacijama. Moja prvobitna namera je bila da potvrdim Fa, a ne da potvrdim svoje lične sposobnosti, jer mnogi ljudi i dalje pogrešno shvataju Falun Dafu i Učitelja.
Nadam se da ću svojim pozitivnim iskustvima potvrditi veličinu Učitelja i dubinu Dafe. Praktikanti ne samo da svedoče čudima, oni ih stvaraju. Ako zaista sledimo principe Falun Dafe, onda čak i najobičniji i najbeznačajniji život može zračiti izvanrednom svetlošću.
Hvala, Učitelju! Hvala, kolege praktikanti!
(Odabrani članak predstavljen na San Francisko Fa konferenciji 2025.)
