Ja sam praktikantkinja Falun Dafe koja živi u Misuriju. Došla sam u Sjedinjene Države pre dve godine. Kao i mnogi praktikanti u Kini, doživela sam progon koji je počeo 20. jula 1999. godine – bila sam pritvarana, slata u radne logore, a gledala sam i svog oca kako gubi život kao rezultat zlostavljanja. Srećom, uspela sam da dovedem celu porodicu u Sjedinjene Države. Dolazak ovde je u mnogim aspektima značio novi početak — učenje kako da živim u novoj zemlji, a takođe i učenje novih načina da objašnjavam istinu ljudima. Danas bih želela da podelim svoja kultivaciona iskustva tokom ovih godina. Nadam se da će biti od koristi, a rado prihvatam konstruktivne kritike.
Oslobađanje od vezanosti za život i smrt
Kultivacija je u mnogim aspektima proces stalnog prevazilaženja testova. Od 20. jula 1999. godine, istupanje u potvrđivanju Dafe i objašnjavanju istine značilo je probijanje barijere za barijerom — neke od njih su bile iskušenja života i smrti. Nikada neću zaboraviti prvi put kad sam se suočila sa takvim testom.
Moj otac je bio pritvoren zbog apelovanja za Dafu u Pekingu. Manje od dve nedelje nakon njegovog puštanja, razvio je simptome teške bolesti, pao u komu i nikada se nije probudio. Stojeći pored njegovog kreveta, suočila sam se sa dubokim pitanjem. Ako Dafa štiti svoje učenike, kako je ovo moglo da se desi? Moje godine kultivacije do tog trenutka bile su ispunjene blagoslovima — moj otac, koji je nekada imao neizlečivu bolest, oporavio se nakon vežbanja. Kako je moglo da se završi ovako? Na trenutak sam se čak zapitala da li je Fa stvaran.
Pitala sam sebe: „Zašto se kultivišem?“ Moj odgovor je bio: da bih dostigla Ispunjenje. I u koju svrhu? Da bih zaštitila živa bića u svom svetu. Ako ne možeš da vidiš, kako znaš da je sve to stvarno? Ali ako bi kultivacija bila lažna — ako Istinitost-Blagost-Trpeljivost ne bi bile istinite — onda život i smrt ne bi imali smisla. Nisam mogla da vidim božanska bića svojim očima, ali sam verovala da postoje i verovala sam da je Učitelj pored mene.
U tom trenutku osetila sam kao da se moj unutrašnji svet potresao, i sveto, neopisivo stanje je nastalo u mom srcu. Ta obnovljena vera je postavila čvrst temelj za moju buduću kultivaciju. Bez obzira na to da li su testovi bili veliki ili mali — čak i ako ih nisam savršeno prošla — osećala sam se podržano.
Kada sam kasnije otišla na trg Tjenanmen da apelujem za Dafu, strah se i dalje javljao na površini, ali mi je beskrajna snaga omogućila da pet puta uzviknem: „Falun Dafa je dobra!“ Prva četiri puta, policajci su trčali nazad-napred, ali me nisu mogli pronaći. Peti put su me pronašli i udarili me glavom o beton — ali nisam ništa osetila, kao da sam umrtvljena anestetikom. Znala sam da me Učitelj štiti.
Gledanje unutar i saradnja sa kolegama praktikantima
Nakon dolaska u Sjedinjene Države, moje okruženje se promenilo, a tako i način na koji vežbamo i objašnjavamo istinu. Više se nisam suočavala sa testovima života i smrti, ali su se pojavili novi testovi u tome koliko iskreno mogu da radim sa drugima i da se oslobodim egocentričnog razmišljanja.
Godine kad sam stigla, naše područje je prvi put ugostilo izvođenje Šen Juna. Nije bilo drugih lokalnih praktikanata, pa kad me je praktikantkinja koordinatorka kontaktirala, pridružila sam se naporima — delila sam flajere i čuvala vozila Šen Juna. Ali u početku sam smatrala da su koordinatorkine metode previše oprezne i da neće biti efikasne.
Na primer, jednom sam isporučivala flajere u komšiluk, ne primetivši znak „Zabranjeno nuđenje robe i usluga“ na ulazu. Posle toga, koordinatorka me je zamolila da ih pokupim. Moja prva misao je bila da je to već urađeno i da su to dobri materijali. Samo ću biti pažljivija sledeći put. Onda sam razmislila: „Da li sam samo tražila izgovore da ne sarađujem? Čak i ako njen pristup izgleda previše oprezno, sigurno ima svoje razloge.“ Ispravila sam se. Ispostavilo se da je koordinatorka bila u pravu — neki komšije su zvali pozorište da se žale na neovlašćene flajere.
U ove dve godine, primetila sam i razlike u odnosu na to kako je bilo u Kini. Ponekad je nedostajalo poverenja između praktikanata, javljale su se žalbe, a neki noviji praktikanti su delovali manje aktivno. Gledajući unutar, shvatila sam da ih merim svojim shvatanjima koja su se razvila u Kini. Da li je normalno da je grupa potpuno harmonična?
Kao kultivator, treba li da merim odnose među kolegama praktikantima svojim standardima? Zašto sam ja ta koja čuje žalbe? Da li je to nešto što treba da popravim u svojoj kultivaciji? I možda oni koji su delovali manje aktivno rade više iza scene. Ovaj proces mi je pomogao da uvidim svoje nedostatke i ljudske vezanosti koje nisam eliminisala.
Otpuštanje ljudskih predstava i dosezanje glavnog toka društva
Početkom jula, jedna praktikantkinja sa Zapada me je pozvala da se pridružim aktivnostima objašnjavanja istine u Vašingtonu, D.C. U početku, ljudske predstave su me sputavale. Imala sam letnje časove, nestabilan život i loš engleski, i mislila sam da neću biti od velike pomoći. Tada sam saznala da samo dvoje ljudi iz mog područja ide. Da li je to bilo zato što su svi previše zauzeti da idu? Kultivacija zavisi od nas samih. Niko me nije terao da idem u Vašington, D.C. Ali da li je zaista u redu da odbijem da idem? Da li ću samo ostati? Zar nemam ljudske predstave? Bilo je to loše shvatanje. Moj cilj dolaska u Ameriku nije bio da živim život običnih ljudi. Zato sam shvatila da moram da istupim.
Kad sam odlučila da odem, stvari su se promenile. Već sledećeg dana, nakon meseci tišine, pomoćnik mog kongresmena mi je pisao da pita da li sam njegova biračica. Istinito sam odgovorila da sam studentkinja iz inostranstva koja živi tu dve godine, ali da je cela moja porodica bila proganjana u Kini i da je moj otac proganjan do smrti. Neočekivano, kongresmen se složio da se sastane sa mnom.
Proveli smo dva dana u Vašingtonu, D.C. Većina sastanaka je bila sa pomoćnicima, pošto su direktni sastanci sa članovima Kongresa bili retki. Posle podne kad sam imala zakazan sastanak sa svojim kongresmenom, slala sam ispravne misli da moram da se sastanem sa njim. Na površini, mi tražimo pomoć, ali u stvarnosti, ovo je njegova najbolja prilika da se dobro pozicionira za budućnost.
Kad smo stigli, on je glasao. Ali njegov pomoćnik nam je ponudio da nas odvede direktno kod njega izvan sale. Usput su se javile ljudske predstave — Šta ako zaboravim svoje tačke? Šta ako ne budem dobro govorila? Ponovo sam slala ispravne misli da smo ovde da spasimo ljude; imamo mudrost. Pomislila sam i na one praktikante koji su umrli od progona, pa sam ih zamolila da mi pomognu.
Kada sam mu ispričala o svom ocu i drugim praktikantima ubijenim u progonu, duboka tuga je proizašla iznutra — umalo nisam zaplakala, nešto što se nikada nije desilo dok sam pisala ili govorila ranije. Mogla sam da osetim da je bio dirnut. Druga praktikantkinja je zatim objasnila istinu o transnacionalnoj represiji. Sastanak je postigao svoju svrhu.
Ovo me je naučilo da nikada ne dozvolim da ljudske predstave blokiraju objašnjavanje istine. Tokom ta dva dana, srela sam mnoge praktikante koji dolaze u D.C. iz godine u godinu da rade ovaj posao. U poređenju sa njima, još uvek imam mnogo toga da poboljšam. Da, ponekad su pomoćnici površni, ali ne treba da budemo pod uticajem stavova običnih ljudi. Živa bića prave izbore, a mi smo tu da ih spasemo. Svi treba proaktivno da objašnjavamo istinu glavnom toku društva. Neki praktikanti su delovali umorno. Kolege praktikanti — da nastavimo. Svaki iskren napor ima vrednost. Oni koji razumeju istinu su kao seme — možda ne vidimo da niču, ali jednog dana će procvetati. Mnogi članovi Kongresa koji sada podržavaju Dafu, čine to zbog ranijih napora objašnjavanja istine, ponekad nakon mnogo razgovora.
(Odabrani članak predstavljen na Fa konferenciji srednjeg zapada 2025.)
