20. avgusta 2025. godine, imala sam živopisan san. U njemu mi je neko preneo – putem neke vrste telepatije bet reči – da Minghui Weekly i drugi tipovi Dafa materijala uskoro više neće biti dostupni. Ovo iskustvo je bilo tačno onako kako je Učitelj opisao u Džuan Falunu, gde prosvetljena bića komuniciraju u tišini, jednostavnim osmehom. Hitno sam uključila kompjuter da proverim ovu poruku. Prethodna izdanja Minghui Weekly pojavljivala su se red po red, ali nakon određene tačke, ekran je postao prazan, bez daljih zapisa. Tražila sam druge vrste Dafa materijala i bilo je isto. Još jedna misao mi je preneta: Fa-ispravljanje je u završnoj fazi, kao da zavesa pada i predstava se završava. Ljudski svet je delovao neverovatno pusto.
Probudila sam se u suzama. Minghui Weekly, koji je sa nama preko dvadeset godina, više nije dostupan. Da li se Fa-ispravljanje zaista bliži kraju? Praktikujem Dafu preko dve decenije, ali retko sam bila marljiva. Moja vezanost za udobnost ostaje vrlo jaka, ipak mi je Učitelj nastavio davati nagoveštaje i nikada me nije napustio.
Živo se sećam kada sam prvi put počela da praktikujem. Nakon što sam pročitala „Bitno za dalje napredovanje“ krajem 1997. godine, te noći sam sanjala ogroman, zlatni simbol 卍. Bio je ogroman i blistav, vrteo se kroz kosmos i gurao me napred takvom snagom da sam osećala kao da bih mogla beskrajno da letim. Tada sam se uplašila jer sam tek bila počela da čitam učenja i nisam čak ni jednom završila čitanje Džuan Faluna. Bez jasnog razumevanja Fa principa, bojala sam se da krenem napred zajedno sa simbolom 卍 koji se vrteo. Nisam znala kuda bi me to odvelo u univerzumu i brinula sam da ću se srušiti kao zvezda padalica. Iz straha sam se trudila da se oduprem kretanju napred.
Tokom proteklih 20 godina, sećanje na tu scenu ostaje živo u mom umu. Sada žalim što nisam pažljivije pratila Učitelja. Tokom mog kultivacionog putovanja Učitelj mi je stalno davao nagoveštaje. Ipak, bila sam razočaravajući učenik, napredujući samo kada me je Učitelj gurao. Bez Učiteljevog ohrabrenja, ne bih se pomerila ili bih čak napravila korak unazad.
Ovog puta, probudila sam se iz sna osećajući se zaista uplašeno. Da li se Fa-ispravljanje zaista bliži kraju? Ako je tako, do kog nivoa sam se kultivisala? Da ne pominjem koliko sam daleko od ispunjavanja Učiteljevih zahteva – da li bi iko od nas ispunio standarde ako bismo se iskreno procenili? U mom snu sam razumela da „nakon nekog vremena“ znači četiri do pet meseci. Bilo da su to četiri ili pet meseci, ili čak četiri ili pet godina, svi možemo osetiti da vreme ističe. Kolege praktikanti, razmislimo duboko: koliko smo zaista otpustili svoje razne vezanosti, osećanja, ego, sve što nas vezuje za ljudski svet? Očaj koji sam doživela u snu kada je Fa-ispravljanje bilo završeno, bio je ogroman. Svet je delovao sivo, baš kao na staroj crno-beloj fotografiji. Nebo je bilo ispunjeno užasom, tugom, žaljenjem – potpuno bespomoćno – ali je sve bilo prekasno. Atmosfera „prekasnog“ je bila neuporedivo tužna, zaista zastrašujuća i nezaboravna.
Želela bih da podelim svoja razmišljanja o ovom snu sa kolegama praktikantima, nadajući se da će koristiti onima koji se suočavaju sa sličnim situacijama kao ja. Iskoristimo ovu poslednju priliku da marljivo napredujemo u kultivaciji. U svakodnevnom jeziku, to znači brzo gledati unutar sebe, prepoznati svoje nedostatke i raditi na poboljšanju. Nastojmo da sustignemo Učitelja u Fa-ispravljanju. Život u ljudskom svetu je kao pažljivo postavljena predstava – kada zavesa padne, sve se završava. Sve stvari ovde su prolazne, poput peska koji nam klizi kroz prste – što jače stežemo, to brže nestaje. Otpustimo ljudske vezanosti koje nikada zaista nisu bile naše, sledimo Učitelja i vratimo se u svoj izvorni dom. Neka se ponovo sjedinimo na nebu.
Ovo su neka od mojih razumevanja na mom trenutnom nivou. Molim vas ukažite na bilo šta netačno.
