Profesionalni sam slikar. Tokom više od 20 godina kultivacije, mnogo puta sam se gubio i stalno pravio greške, ali me Učitelj nikada nije napustio. Želeo bih da podelim neka od svojih kultivacionih iskustava i razumevanja. Ako nešto nije u skladu sa Fa, nadam se da će me kolege praktikanti blagonaklono ispraviti.
(1)
Često mislim da je kultivacija stvar izbora. Kada su u pitanju ključna pitanja, pitanje je da li biraš da ideš ka božanskom ili ka ljudskom. Učeći slikanje, ponekad sam donosio ispravne izbore, ali ponekad su moji izbori bili pogrešni. Često, ako je izbor bio u skladu sa Fa, skoro odmah bih znao da sam izabrao pravi put, ali ako bih izabrao pogrešan put, bez izuzetka, shvatio bih to tek naknadno.
Nisam marljivo vežbao u srednjoj školi. Znao sam samo da je Dafa dobra i da treba da sledim put koji je Učitelj uredio. Ali kako sam mogao da sledim put koji je Učitelj uredio? U to vreme nisam imao jasno razumevanje.
Nisam se fokusirao na učenje slikanja u srednjoj školi, jer je moje razmišljanje bilo aktivnije. Želeo sam da radim razne stvari, ali su sve bile povezane sa modernim, izopačenim oblicima umetnosti. Jedno vreme sam zaista želeo da se bavim uličnim grafitima, pa sam otišao da ih učim. To je bilo nešto što me je veoma zanimalo, ali kada sam saznao više o faktorima koji stoje iza toga, probudio sam se.
Pročitao sam Predavanje Fa na raspravi o stvaranju likovnih umjetnosti i komponovanju muzike, i znao sam da je dobro raditi sve u skladu sa Istinitošću-Blagošću-Trpeljivošću, ali ono što su ulični grafiti odražavali i želeli da izraze nije bilo u skladu sa tim principima, pa sam, nakon što sam toga postao svestan, izabrao da ne idem u tom pravcu.
Kroz učenje Fa, postepeno sam odbacio mnoge oblike umetničkog izražavanja koji su mi se sviđali i izabrao sam da učim uljano slikarstvo ispočetka. Moje razmišljanje je bilo relativno jednostavno: Mislio sam da istorija uljanog slikarstva seže daleko u prošlost, i da je na Zapadu postojala sjajna istorija uljanog slikarstva, tako da Učitelj sigurno odobrava ovaj put.
Ovaj put sam napravio pravi izbor.
Ali kako bih mogao da učim i od koga bih mogao da učim? U mom okruženju u to vreme, oni koji su mogli da me podučavaju znali su samo o modernim stvarima, pa sam bio veoma uznemiren. Da bih svoj rad učinio pravovernijim i tradicionalnijim, nagomilao sam jake vezanosti, koje su me zaslepele i učinile da konstantno tražim stvari spolja. Posetio sam mnogo poznatih slikara i stekao mnogo prijatelja u akademskim krugovima, nadajući se da ću naučiti više od njih. Tokom ovog dugog zaobilaženja, osećao sam da napredujem, a ponekad sam postao samozadovoljan svojim napretkom. Ponekad sam bio ljubomoran na tuđa postignuća. Bio sam ozbiljno zarobljen u ovom stanju.
Onda sam slučajno otkrio da je ono što sam slikao u početnim fazama, kada niko nije mogao da me uči, bilo stotinu puta bolje od onoga što sam slikao trenutno. Shvatio sam da sam skrenuo sa puta. Shvatio sam da, pošto sam učenik Dafa i pošto se učenici Dafa asimiliraju sa Dafa, najboljom stvari u celom univerzumu, ja sam prvobitno bio nevin i čist, tako da su stvari koje sam crtao prirodno bile čiste. Većina stvari za kojima sam jurio i veštine koje sam naučio nastale su u iskvarenim kontekstima. Naučio sam previše tih stvari. Ako ne bih prepoznao šta sam naučio, bilo bi to kao da sam prekrivan slojem po slojem prljavštine. Ispostavilo se da je slikanje isto što i kultivacija. Ne mogu da tragam za stvarima spolja, moram da gledam unutar sebe.
Dok sam nastavljao da slikam i kultivišem se, kada sam pogledao unazad, scene u mom sećanju bile su drugačije. Otkrio sam da su stvari koje su mi moji obični mentori govorili zapravo bile uređene od strane Učitelja. Iako je svaki od njih imao izopačenu stranu, saveti koje su mi davali bili su najispravniji i u skladu sa tradicionalnom vrstom slikarstva. Upravo su ta, naizgled izopačena, učenja bila sastavljena da bi za mene stvorila veoma ispravan put. Ispostavilo se da je Učitelj već napravio aranžmane za mene. Mislio sam da sam izuzetan, gledao sam svuda i nisam pronašao ništa. Nakon što sam ovo shvatio, prestao sam da jurim za znanjem. Ono što je trebalo da naučim prirodno bi se pojavilo u Fa.
Koncentrisao sam se na slikanje i prestao da gledam izvan. Pronašao sam mnoge odgovore bliske suštini slikanja, a naprednija istraživanja su dolazila do mene sa svih strana. Često sam dobijao nagoveštaje o problemima koji su me mučili. Kultivacija je divna.
(2)
Pod uticajem slika na zvaničnim izložbama u Kini i iskustava sa akademije, plašio sam se da slikam sopstvene slike. Mogao sam da radim male slike, ali nisam imao pojma o stvaranju značajnog umetničkog dela. Imao sam shvatanja da je stvaranje umetnosti prikupljanje informacija, posedovanje dovoljno fotografija i izrada dovoljno malih skica, itd. Ali, mislio sam da je najvažnija fotografija, jer bez fotografije, u izvesnom smislu, tehnike koje sam naučio ne bi funkcionisale.
Kolege praktikanti su mi dali neke savete. Pošto je u Kini teško crtati sadržaj koji direktno opisuje progon, predložili su da naslikam prelepe scene iz svoje prakse. Jednom sam svojim nebeskim okom vrlo jasno video sliku boga , ali shvatanje o realističnom slikanju me je ometalo poput planine. Sporo sam počeo da slikam i protraćio sam tu priliku.
Gledao sam slike Rafaela i majstora iz renesanse. Slikali su bogove i ljude bez fotografija. Zar nisu ipak stvarali sjajnu umetnost? Na šta su se oslanjali? Borio sam se protiv tih shvatanja u svojoj glavi, ali sam propustio činjenicu da su ti umetnici imali moć da stvaraju prelepu umetnost zbog svoje ispravne vere u Boga. Pre kamera, zar nije bilo majstora slikarstva? Nedostatak fotografija i referentnih materijala nije bio razlog zašto nisam mogao da stvaram umetnička dela. Borio sam se protiv tih shvatanja. Koji je bio razlog mog odlaganja slikanja? Pronašao sam skrivenu vezanost za ugled, neku vrstu shvatanja koja brine o tome šta će drugi misliti o meni ako se moja slika razlikuje od drugih. Nakon što sam pronašao ovu vezanost, odlučio sam da pokušam da kreiram kompoziciju.
Počeo sam da koristim svoju maštu i napravio sam mnogo malih skica. Ovo je išlo mnogo brže nego što sam očekivao, ali je bilo dovoljno da me iscrpi. Izabrao sam jednu od skica i počeo da pravim boje. Uz pomoć nekih softverskih alata, stavio sam nacrt boje na računar da procenim boju. Počeo sam da crtam glave glavnih likova, dizajnirajući njihove izraze. Napravio sam kompletne skice svakog lika i pretvorio ih u obojene avatare. Ovo je trajalo oko dve nedelje. Završio sam detalje na mestima gde sam bio nesiguran. Napravio sam neke fotografije telefonom kao referencu. Ceo ovaj predivan proces trajao je mesec dana i svaki dan sam stvarao nove stvari. Mogao sam da osetim proces nastajanja ovih likova od nule dok sam to radio. Način na koji su se stvari odvijale dao mi je značajnu odlučnost i snagu.
Zatim sam počeo da prilagođavam ram i veličinu platna. Početni rad je išao brzo, ali pojavili su se mnogi problemi koje nisam predvideo (jer sam povećao format, linije koje su prvobitno izgledale veoma zategnuto na malom formatu ostavljale su mnogo prostora u sredini. Bilo je i nezgrapnih rasporeda). Ovaj proces promene bio je mučan. Žalio sam što nisam unapred uzeo u obzir ova pitanja pri svakoj promeni. Sve je to bila lekcija.
Dok sam slikao, kada sam bio koncentrisan i veoma angažovan, otkrio sam da ne moram da stavljam malu skicu pored, mogao sam da nastavim da slikam, a ponekad bi to trajalo dugo. Jednostavno sam uzeo četkicu i slikao, bez ikakve reference, prirodno, kao da su likovi na slici bili tačno ispred mojih očiju. Bilo je i mnogo puta kada nisam bio u dobrom stanju. Mislim da je to moralo biti zato što nisam obavljao svoju kultivaciju. Kada nisam mogao da počnem da slikam, učio Fa koliko god sam mogao. Otkrio sam da je petomesečni kreativni proces zaista tekao veoma glatko.
Zapravo, moj mozak nije bio tako čist kada sam slikao. Sve vrste misli su se nagurale u moju glavu. I ovo je bio proces kultivacije. Ponekad su me glasovi hvalili. Kada se pojavila želja za ugledom, negirao sam je. Moje srce je postalo čistije, a kada je slika bila skoro gotova, osetio sam poriv da plačem. Taj osećaj je bio radostan, ali nije bio za mene. Mogao sam da osetim Učiteljevu blagonaklonu zaštitu tokom ovog procesa. Učitelj me nije napustio, iako sam želeo da odustanem bezbroj puta. Takođe sam mogao da osetim da sve što sada radim je za ljude oko mene, za sva živa bića osim mene. Osetio sam da svet ispred mene postaje veoma prostran. Osvrćući se na planine koje u prošlosti nisam mogao da pređem, bile su poput blagih brda.
Probio sam se kroz svoje predstave kroz kultivaciju i uradio nešto za šta sam mislio da je nemoguće.
Još jednom sam zahvalan za Učiteljevu blagonaklonu zaštitu. Definitivno ću slediti Učiteljeva učenja na putu kultivacije u budućnosti.
Heši!
