Moj suprug je bio vojni oficir i dodeljen nam je nov, prostran stan na centralnoj lokaciji. Oboje smo zavoleli to mesto i mislili da će to biti naš dom za ceo život. Puno smo potrošili na kupovinu modernih aparata i nameštaja da bismo ga zaista lepo sredili.
Godinu dana kasnije, moj suprug je premešten u civilni sektor. Civilni poslodavac je upravo završio reorganizaciju svog stambenog programa i ostala mu je samo jedna jedinica. Stan koji su nam dali bio je u staroj, oronuloj zgradi. Pošto smo i dalje imali kredit za naš prvi stan, nismo trošili novac na renoviranje. Jednostavno smo ga očistili i doneli neke naše stvari. Mislili smo da će ovo biti samo privremeni boravak i da ćemo se na kraju vratiti u naš prvobitni stan, pa smo tamo ostavili većinu naših stvari.
Međutim, moj suprug je dozvolio svom mlađem bratu i njegovoj porodici da se usele u naš prvi stan, a da mi to nije rekao. Bila sam uznemirena kada sam saznala, osećajući da krije stvari od mene. Zatim sam pomislila: „Zar praktikanti Falun Dafe ne treba da budu dobri ljudi? Dobra je stvar učiniti uslugu mom deveru i njegovoj porodici. Stan je i dalje naš. Čim dobije svoj stan, možemo da se vratimo. Pošto su porodica, sigurna sam da će se brinuti o našem nameštaju i aparatima.“
Ali kada sam se vratila u prvi stan po svoju violinu, videla sam svog devera kako nosi par papuča koje mi je majka napravila. Takođe je koristio nove peškire za brisanje stočića za kafu. I oni su bili pokloni od moje majke.
Zabolelo me je srce! Ipak, nisam ništa rekla, misleći da, pošto sam praktikantkinja Falun Dafe, treba da to pustim. Ali i dalje sam se žalila u sebi: „Dozvolila sam ti da živiš u mom stanu, ali ti nisam dala moje stvari! Kako se usuđuješ da koristiš moje stvari? Zar ne shvataš da si samo gost!“ I ne samo to, moja jetrva se ponašala kao da im smetam. Umesto da izrazi zahvalnost, bila je ogorčena na mene.
Prilikom jedne sledeće posete, videla sam devera kako nosi još jedan par mojih ručno rađenih papuča. Tada sam shvatila da je deverova porodica stan smatrala svojim. Prisvojili su sve stvari koje su mogli da koriste, a ostalo su poklonili. Srce me je ponovo zabolelo, ali sam ćutala.
Razumela sam da moram da odbacim te vezanosti, koje nisu uključivale samo materijalne stvari, već i naklonost prema majci. Kada sam pomislila na to kako mi je moja starija majka napravila te papuče, osetila sam duboku vezu između nas i htela sam da plačem. Brzo sam se sabrala i pomislila: „Gotovo je! Gotovo je! Ona je već otišla!“ Od tada se nikada više nisam vratila u naš prvi stan.
Moj dever je tamo živeo više od jedne decenije. U jednom trenutku, nekoliko suprugove braće i sestara sa svojim porodicama se okupilo u kući moje svekrve. Tokom razgovora, slučajno sam saznala da je moj suprug prodao stan mom deveru za samo 70.000 juana. Moji rođaci su ovo krili od mene. Bila sam šokirana. Da ne spominjem koliko se puta tržišna vrednost stana umnožila tokom protekle decenije, vredeo bi najmanje nekoliko stotina hiljada juana.
Nisam mogla da prihvatim ono što je moj suprug uradio. Bila sam u nemiru i ispunjena besom. Pomislila sam: „Prvo si ušunjao brata u naš stan, a onda si mu ga prodao iza mojih leđa. Kako možeš biti tako nerazuman? Kada su me tvoji roditelji tukli i grdili, zar mi nisi kroz suze obećao da ćeš se dobro ponašati prema meni? Da li je to što si uradio dobro ponašanje prema meni? Tvoja porodica nije doprinela ni juan kupovini stana, ali moji roditelji jesu. Kako si mogao da ga prodaš, a da mi ni reč ne kažeš?
„Uredjivala sam naš dom svim srcem. To nije bio samo stan, već naš lepo namešten dom! Čak je i frižider bio pun. Moj dever nije morao ništa da kupuje; jednostavno su se uselili i počeli da žive! Više od jedne decenije su živeli tamo bez stanarine, dok smo mi živeli u oronuloj zgradi, ali nastavili smo da otplaćujemo hipoteku za mog devera!“ Bila sam tako slomljenog srca i tako ljuta!
Takođe sam se setila kako su moji rođaci izmišljali priče i ponašali se nepromišljeno da bi mi otežali život tokom godina dok je moj suprug bio u vojsci. Bila sam sama kod kuće, brinući se o našem detetu. Bilo je toliko bolno da sam u nekoliko navrata planirala da izvršim samoubistvo. Moja braća i sestre su svi stali na stranu svoje majke i ohrabrivali je da se loše ponaša prema meni. Što sam više razmišljala o tome, više sam ih mrzela. Mrzela sam svakoga od njih. Da nisam učila Falun Dafu, želela bih da ih izbacim iz svog života.
Međutim, ponovo sam pomislila: „Ali pošto sam praktikantkinja Falun Dafe, moram se ponašati kao treba.“ Prisilila sam sebe da sledim Učiteljevo učenje: Pustila sam svoju ogorčenost i sebičnost i nisam se svađala sa njima. Samo sam pustila da stvari idu svojim tokom. Pomislila sam: „Stan je već deverov, tako da nema potrebe za svađom.“ Istrpela sam to i pokušala da se smirim.
Na taj način je izbegnuta naizgled neizbežna kriza. Sve se konačno rešilo! Moja svekrva je čak rekla suprugovoj braći i sestrama: „Takvu dobru snaju ne biste mogli da nađete u svim selima okolo.“ Moja jetrva se nadovezala: „Postoji samo jedna takva snaja u celoj zemlji!“
Rekla sam im: „Nemojte reći da sam ja jedina dobra. Svi praktikanti Falun Dafe su ovakvi. Falun Dafa je dobra, i učenja Učitelja Lija su dobra. Da je ne praktikujem, svađala bih se i borila za svoj lični interes, kao i svi ostali.“ Moj suprug i cela njegova porodica pogledali su me sa osećajem krivice i divljenja.
Iako se činilo da je stvar gotova, suptilna misao mi je ponekad prolazila kroz glavu: „Situacija koju je Učitelj opisao u Džuan Falunu zaista postoji, ali to ne znači da je to bila moja situacija! Taj stan je bio moj u svakom smislu; kako na kraju ne bi bio moj? Dajte mu 70.000 juana i uzmite mi stan nazad!“ I dalje sam bila vezana za stan i nisam čvrsto verovala u Učitelja i Fa. Osećala sam da sam u pravu i nisam shvatala da i dalje imam ogorčenost.
Međutim, kada sam otvorila Džuan Falun i ponovo pročitala taj odeljak, skoro da sam mogla da čujem Učiteljev glas. Moćna energija je šiknula sa vrha moje glave pravo u srce; celo telo mi se treslo. Nisam mogla a da ne uzviknem: „Učitelju, pričaš o meni! Pričaš o meni!“ Osećala sam da je Učitelj odmah pored mene i da zna sve o meni, uključujući i vezanost koju nisam mogla da pustim.
U tom trenutku, moja vezanost za stan je potpuno nestala. Osećala sam zahvalnost prema suprugu jer mi je pružio priliku da vratim prošli dug. Takođe sam shvatila zašto se moj dever nije smatrao gostom i zašto je moja jetrva bila uznemirena. Zaista sam im smetala u njihovom životnom prostoru sa stavom pravednog gneva. Takođe sam shvatila da je sve u tom stanu bilo njihovo, bez obzira na to kako je tamo završilo.
Zanimljivo je napomenuti da je, za to vreme, moj suprug tiho kupio veliku kuću sa garažom. Nakon što je kuća izgrađena i opremljena, tržište nekretnina je skočilo, a mi smo prodali stan u staroj zgradi po tačnoj tržišnoj ceni našeg prvog stana.
Lično sam iskusila da, ako se oslobodimo svojih vezanosti i iskreno se kultivišemo sledeći Fa, ono što je naše neće biti izgubljeno, a ono što nije naše ne može se dobiti silom. Tako poboljšavamo svoj šinšing u tom procesu. Učiteljevi aranžmani su sve za najbolje!
