Zatvor Điđong u provinciji Hebej nalazi se u gradu Tangšan, u blizini velikog polja soli sa beskrajnim slanim jezerima i gomilama soli različitih veličina. Nema drveća, osim električnih stubova. Svako ko se približi zatvoru može se jasno videti izdaleka.
Zatvor je izgrađen u martu 1956. i ranije je bio poznat kao Prvi radni logor provincije Hebej. Kasnije je, između maja 1995. i avgusta 2011, nazvan zatvor Điđong. Od avgusta 2011. preimenovan je u Ogranak Điđong Biroa za upravljanje zatvorima provincije Hebej.
Otkako je Komunistička partija Kine (KPK) u julu 1999. pokrenula progon Falun Gonga, mnogi muški praktikanti Falun Gonga su nakon izricanja presude poslati u zatvor Điđong. U zatvoru je skoro 30 praktikanata progonjeno do smrti.
Cilj progona
KPK progoni praktikante Falun Gonga sa samo jednim ciljem — da ih „transformiše“ i primora da se odreknu svoje vere. Zatvor Điđong neprekidno učestvuje u progonu i aktivno prenosi svoja iskustva drugim zatvorima.
Odeljenje za obrazovanje Ogranka Điđong Biroa za upravljanje zatvorima provincije Hebej vodi i upravlja Odeljenjem za obrazovanje svakog zatvora pod svojom nadležnošću, kako bi se sproveo rad na „transformaciji“.
Četvrto odeljenje Ogranka Điđong služi kao ulazna obrazovna ustanova. Obični zatvorenici i praktikanti se obično prvo drže u ovom odeljenju kako bi se završile procedure prijema. Nakon toga, nekoliko meseci su pritvoreni u Timovima 1 ili 2 Četvrtog odeljenja radi edukacije i upravljanja iza zatvorenih vrata, što uključuje zastrašivanje i učenje zatvorskih pravila.
Čim uđu u Prijemni tim, zatvorenicima se dodeljuje zadatak da nadziru praktikante Falun Gonga. Neki praktikanti se svakodnevno odvode u Odeljenje za obrazovanje da gledaju video snimke ili čitaju članke koji kleveću Falun Gong. Postojao je jedan saradnik koji je postao instruktor u zatvoru i pomagao čuvarima u „transformisanju“ praktikanata.
Praktikanti koji ne pokleknu u svojoj veri posle mesec dana šalju se u Tim za strogi nadzor radi daljeg progona.
Zatvor je dovodio rođake i prijatelje praktikanata da pokušaju da ih „transformišu“. Vang Veičao iz Pekinga osuđen je na tri godine i kasnije je držan u 5. odeljenju. Dok je bio u 4. odeljenju, zatvor je doveo njegovu majku u pokušaju da ga natera da se odrekne svoje vere.
Neki praktikanti su vraćeni u Prijemni tim na dalji progon. Čuvari bi prvo pokušali da koriste blage taktike da ubede praktikante da se odreknu svoje vere. Ako to ne uspe, pribegavaju nasilnim sredstvima.
Ako 4. odeljenje uspe da „transformiše“ praktikanta, nagrađeni su velikom sumom novca. Druga odeljenja dobijaju samo 20.000 juana u gotovini.
Čuvari sa visokim akademskim kvalifikacijama posebno ciljaju praktikante sa visokim akademskim kvalifikacijama; drugi čuvari imaju zadatak da koriste nasilje nad praktikantima. Neki zatvorenici takođe imaju zadatak da primenjuju fizičko nasilje nad praktikantima.
Upravnik zatvora ili stariji čuvari obično nisu direktno uključeni u zlostavljanje, ali stalno razgovaraju sa praktikantima sa ciljem da ih nateraju da se odreknu svoje vere. Ako ne uspeju da „transformišu“ praktikante, Odeljenje za obrazovanje se uključuje, ili čuvari podstiču zatvorenike da muče praktikante.
Zatvorske bolnice su takođe uključene u progon. Zatvorski lekari i njihovi pomoćnici (zatvorenici zaduženi da pomažu lekarima) zaduženi su da nasilno hrane praktikante.
Sistematski proces progona
Muški praktikanti Falun Gonga, koje su različiti sudovi u provinciji Hebej osudili na više od tri meseca, šalju se u zatvor Điđong i drže se u 1., 2., 4. ili 5. odeljenju.
Pre ulaska u zatvor
Nakon što su praktikanti osuđeni, pritvorski centar će prvo obaviti lekarski pregled i popuniti određene obrasce, uključujući osnovne podatke o praktikantu i spisak ličnih stvari. Ako praktikant nije iz grada Tangšan, zatvor će odbiti sav novac i lične stvari koje mu pošalje porodica. Bez novca, praktikanti ne mogu da kupe osnovne potrepštine. Ako i dalje odbijaju da se „transformišu“, zatvor im neće dozvoliti da se sastaju sa porodicama ili da ih zovu telefonom.
Nakon prijema u zatvor
Praktikanti se po ulasku u zatvor prvo drže u 4. odeljenju. To je poznato kao Prijemni tim. Čuvar mu stavlja kapuljaču na glavu, odvlači ga u veliku sobu, svlači ga do gola i primorava da obuče zatvorsku uniformu. Takođe su primorani da potpišu obrazac u kojem se navodi da se dobrovoljno odriču svih svojih ličnih stvari, uključujući donji veš.
Nakon toga, šalju se u različite timove i ćelije. Zatvor besplatno obezbeđuje zatvorske uniforme i ćebad, ali naplaćuje lavor, pastu za zube i činiju za pirinač.
Praktikanti obično ostaju u 4. odeljenju jedan do dva meseca, i moraju da prođu lekarski pregled i da im se vadi krv. Takođe moraju da nauče napamet zatvorska pravila i kako da se postrojavaju. Praktikanti su takođe pod pritiskom da napišu izjave garancije.
Premeštanje u različite ćelije
Pošto završe svoje vreme u Prijemnom timu, praktikanti kojima je ostalo manje od dva meseca kazne nastaviće da borave u 4. odeljenju. Ostali se šalju u različita odeljenja. Većina praktikanata se šalje u 1., 2., 4. ili 5. odeljenje. Peto odeljenje je poznato po tome što je najbrutalnije.
Prisilni rad
Nakon što su poslati u 5. odeljenje, praktikanti se odvode u radionicu i primoravaju da rade najmanje deset sati dnevno bez plate. Oni „uče“ zatvorska pravila ili druge propagandne materijale pola dana jednom nedeljno, što se smatra njihovim vremenom za odmor. Takođe moraju da čiste zgradu i svoje ćelije.
„Transformacija“
Osim prisilnog rada, praktikanti su podvrgnuti i ispiranju mozga. Pored gore navedenih uskraćivanja porodičnih poseta, poziva ili kupovine osnovnih potrepština, smanjuju im se i dnevni obroci. Za doručak dobijaju jednu lepinju i kašu, za ručak dve lepinje i povrće, a za večeru lepinju, povrće i kašu. Ako im se hrana prepolovi, ne dobijaju povrće i kašu. Neki praktikanti koji odbijaju da se „transformišu“ ili oni koji krše zatvorska pravila šalju se u samicu, prebijaju se i na druge načine zlostavljaju.
Specifične metode mučenja
U pokušaju da se praktikanti Falun Gonga primoraju da se odreknu svoje vere, koriste se različite metode mučenja. Nekoliko uobičajenih metoda je detaljno opisano u nastavku.
Oduzimanje osnovnih potrepština
Neki praktikanti ne dobijaju dovoljno hrane i vode. Nekima se daje samo jedna mala lepinja dnevno više od mesec dana i ne dobijaju vodu. Postaju iscrpljeni i teško hodaju.
Telesno zlostavljanje
Jedan praktikant je često bio prebijan i tokom prebijanja je izgubio zub. Da bi se zlostavljanje prikrilo, njegovoj porodici nije bilo dozvoljeno da ga posećuje.
Praktikanti su takođe često vezani lisicama i istovremeno šokirani sa nekoliko električnih palica.
Drugom praktikantu su igle probijane kroz sve nokte.
Druga metoda koja se koristi na praktikantima je paljenje vrata cigaretama.
Neki praktikanti se drže dole dok se na njih sipa velika kofa prljave vode. U drastičnim slučajevima, primorani su da piju tu vodu.
Druga slična metoda je zapušavanje usta ili lepljenje trake preko usta. Usta jednog praktikanta su bila zapušena krpom, blokirajući mu dušnik. Prestao je da diše oko deset minuta i oživljen je nakon reanimacije.
Još jedna uobičajena metoda je prskanje rastvora bibera u lice i oči. U teškim slučajevima, koža se ljušti i praktikant je skoro unakažen. Neki praktikanti su takođe bili nasilno hranjeni čili vodom pomešanom sa solju, što im je peklo usta, grlo i stomak.
Drugi praktikant je morao da sedi na tigrovoj klupi i bio je primoran da nosi ludačku košulju, što mu je otežavalo disanje. Ludačka košulja je skidana svakih 15 minuta da bi praktikant udahnuo malo vazduha. Ovo mučenje je trajalo više od sedam sati, uzrokujući zagušenje pluća i praktikant je povraćao krv.
Smrzavanje
Smrzavanje se koristi tokom zime. Praktikanti se polivaju hladnom vodom i izlažu ledenom vetru, bez zimske odeće ili ćebadi. Ovo mučenje može da traje više od deset dana. Jedan praktikant je postao paralizovan od struka naniže i nije mogao da koristi ruke ili prste. Noge su mu bile teško promrzle sa dugotrajnim crvenilom, otokom i utrnulošću. Izgubio je četiri nokta na nogama zbog smrzavanja.
Samica ili strogi nadzor
Jedan praktikant je poslat u samicu (poznatu i kao strogi nadzor) nakon što je 6. marta 2018. tokom zatvorskog sastanka uzviknuo „Falun Dafa je dobra“.
Kada su zaključani u samici, praktikanti su primorani da dugo ostanu u jednom položaju bez pomeranja. Jedan praktikant je bio zaključan u samici više od deset puta, ukupno 200 dana.
Drugi praktikant je bio vezan za dasku kreveta ukupno više od dva meseca.
Ispiranje mozga
Praktikanti su primorani da gledaju video snimke i čitaju članke koji kleveću Falun Gong. Takođe su primorani da pišu kako je KPK dobra.
Uskraćivanje sna
Praktikantima Falun Gonga se često uskraćuje san kao sredstvo da ih se primora da se odreknu svoje vere.
Jednom praktikantu po prezimenu Džao uskraćivan je san više od 20 uzastopnih dana. Odbio je da se odrekne svoje vere i nekoliko meseci je štrajkovao glađu. U bolnici je bio vezan lisicama go za krevet. Njegova porodica je obaveštena o njegovom stanju tek kada je bio u kritičnom stanju. Džao je preminuo mesec dana nakon puštanja na slobodu.
U julu 2001, jedan zatvorenik koji je podržavao Falun Gong prenosio je poruke između praktikanata Đing Venvua (iz grada Baoding) i Liju Cešenga (iz grada Cangdžou). Sva trojica su poslata u samicu, a zatvorenici i čuvari su ih nadzirali danonoćno. Bili su primorani da satima stoje ili sede na maloj stolici nepomično, i nekoliko dana im je uskraćivan san.
Fan Ćingđunu je uskraćivan san četiri dana zaredom. Morao je da sedi na dasci koja je bila dugačka samo dvadeset centimetara, široka pet centimetara i debela deset centimetara, danonoćno. Oči su mu otekle, i imao je konstantno zujanje u ušima. Nije mogao da čučne da bi obavio nuždu. Noću, zatvorenici koji su bili zaduženi da ga nadziru stalno su razgovarali sa njim da bi ga sprečili da spava. Dugo pre toga, Fanu nije bilo dozvoljeno da spava do 1:30 ujutru. Čak i posle 1:30, zatvorenici u noćnoj smeni su ga s vremena na vreme bockali da bi mu prekinuli san pod izgovorom da priča u snu ili da pokušavaju da ga pokriju jorganom. Posle sedam godina u zatvoru Điđong, Fan je patio od teške nesanice, problema sa nervnim sistemom, gubitka pamćenja, glavobolja, zujanja u ušima, oštećenog vida, plus artritičnih simptoma u leđima i nogama.
Odabrani smrtni slučajevi
Čovek preminuo godinu dana nakon puštanja iz zatvora
Li Huimin, 53, iz grada Đižou, počeo je da praktikuje Falun Gong 1995. U julu 1999, on i njegova supruga bili su pritvoreni na pola meseca. Nakon puštanja na slobodu, vlasti su mu oduzele poslovnu dozvolu i nisu mu dozvolile da radi. Par je ponovo uhapšen u martu 2000. dok su radili Falun Gong vežbe na otvorenom.
12. juna 2000, Li je uhapšen jer je razgovarao sa svojim šefovima o Falun Gongu. Kasnije je osuđen na pet godina i držan u zatvoru Điđong.
U avgustu i septembru 2001, zatvor Điđong je pojačao napore da progoni praktikante Falun Gonga koji su tamo bili pritvoreni. Pošto se Li opirao progonu, čuvari su ga smestili u malu ćeliju. Dva zatvorska službenika, Džang Fulijang i Li Đunlu, podstakli su zatvorenike da bičuju i tuku Lija novinama po očima. Nanosili su mu mentolnu mast na oči, što je bilo veoma bolno, i nisu mu dozvoljavali da spava. Bio je vezan lisicama. Uprkos ovom brutalnom tretmanu, Li je odbio da se odrekne svoje vere u Falun Dafu.
13. decembra 2001, da bi primorali Lija da napiše izjave garancije, čuvari Čen Siđiao i Li Đunlu su ponovo smestili Lija u malu ćeliju. U maloj ćeliji nije bilo grejanja, i Li je morao da spava na podu. Bio je vezan lisicama, i svaki put kada bi išao u toalet, sa njim su bila četiri ili pet zatvorenika. Kada bi se vratio u ćeliju, zatvorenici bi skidali Lijevu košulju i pantalone, tvrdeći da ga pretresaju.
Jednog dana, kada je Li odbio da jede, čuvar po imenu Lu gurnuo mu je komad kukuruznog hleba u usta. Stiskali su Lijev nos tako da je jedva mogao da diše. Tada su vlasti držale Lija u zatvoru više od dve nedelje. Sve što je dobijao da jede svakog dana bio je komad hleba i komad kiselih krastavaca veličine oko dva kvadratna centimetra.
Kada je Li pušten na slobodu, povraćao je na putu kući. Kasnije je razvio simptome jake vrtoglavice. Iznenada se onesvestio 2. februara 2006. i dijagnostikovano mu je krvarenje u moždanom stablu. Preminuo je 5. februara 2006.
35-godišnji čovek progonjen do smrti
Čen Ajli, iz grada Džangđiakou, provincija Hebej, otišao je u Peking da se žali za pravdu za Falun Gong 29. decembra 2000, a uhapšen je 1. januara 2001. Osuđen je na dve godine 17. jula 2001. i primljen u zatvor Điđong.
Jedanaest dana, Čen je bio vezan lisicama za stolicu i nije mu bilo dozvoljeno da spava. Zadnjica mu je utrnula i izgubio je svaki osećaj. Jednom zatvoreniku je naređeno da mu veže ruke i okači ga na ceo dan, tako da su mu stopala jedva podržavala težinu, što je uzrokovalo oticanje nogu. Kasnije te noći, ne dajući mu vremena da se oporavi od prethodnog mučenja, čuvari su mu vezali svaku ruku za kvaku različitih vrata. Zatim je nekoliko zatvorenika dobilo naređenje da otvore vrata. Osećao je kako mu se ruke kidaju, i dobio je grčeve u svim mišićima od bola. Čuvari su naredili zatvorenicima da ga šamaraju, tuku, nasilno hrane i koriste razne alate za mučenje na njemu. Posle šest dana, jedan čuvar je skinuo cipelu i njome šamarao Čena po licu.
Čen je kasnije zaključan u praznu sobu i pretučen. Takođe je bio šokiran električnim palicama, a počinioci su mu pljuvali u lice. Zatvorenici su mu palili oči upaljačem i sipali vodu na glavu. Kasnije je odveden u bolnicu u teškom stanju. Nisu mu dati nikakvi rezultati medicinskih testova.
Čen je štrajkovao glađu kada je dobio visoku temperaturu i imao krv u stolici. Tada je zatvor hteo da ga brzo oslobodi. Pušten je u januaru 2003, ali je bio u kućnom pritvoru zajedno sa porodicom. Iako je bio izuzetno slab, Čen je 9. jula 2004. uspeo da pobegne nadzoru i sakrije se. Njegovo zdravlje je nastavilo da se pogoršava dok je bio u bekstvu. Preminuo je 5. novembra 2004.
41-godišnji seljak progonjen do smrti
Vang Ganga, seljaka, uhapsili su 2003. i kasnije osudili na deset godina zatvora 2004. Služio je kaznu u zatvoru grada Baoding i zatvoru Điđong.
U zatvoru grada Baoding, Vanga su vezali u raširenom položaju u samici. Nije mu bilo dozvoljeno da govori i dobijao je vrlo malo vode. Mučenje je izazvalo nekrozu kostiju, mišića i krvnih sudova u njegovoj desnoj nozi, što je zahtevalo amputaciju.
Da bi prikrili zločin, zatvor grada Baoding prebacio je Vanga u zatvor Điđong. Zatvor Điđong je pustio Vanga u maju 2009. kada je bio na samrti, ali je naišao na snažno protivljenje njegove lokalne policije. Vanga su vratili u zatvor.
Vangu je 14. oktobra 2009. dijagnostikovan limfom u poodmakloj fazi, i zatvor ga je konačno pustio. Umro je 31. oktobra 2009. Partijski sekretar sela primorao je njegovu porodicu da ga sahrani sledećeg dana.
Pepeo čoveka kremiranog posle smrti bio je crn kao ugalj, porodica sumnja da je otrovan
Čen Baihea iz grada Tangšan uhapsili su 13. maja 2006. zbog deljenja informativnih materijala o Falun Gongu. U januaru 2007. osuđen je na četiri godine i kasnije poslat u zatvor Điđong.
Zbog mučenja u zatvoru, Čen je imao opasno visok krvni pritisak. Zatvorska bolnica mu je dala neke lekove, koji mu nisu snizili krvni pritisak, već su mu izazvali svrab po celom telu. Takođe mu je oslabio vid, posebno na levom oku. Potpuno je oslepeo na levo oko u leto 2009.
Kada su Čena pustili u maju 2010, borio se sa stalnim umorom i pospanošću, sporim reakcijama, gubitkom pamćenja i slabim nogama. Takođe je imao crvene mladeže na grudima, a koža na leđima mu je potamnela. Počevši od jula 2012, u roku od dva meseca izgubio je skoro celo pamćenje i patio od disfazije govora.
Čen se srušio u rano jutro 17. septembra 2012. Bio je bez svesti 22 sata sa visokom temperaturom pre nego što je prestao da diše. Kada je njegovo telo kremirano, osoblje u krematorijumu bilo je šokirano kada je videlo da mu je pepeo crn kao ugalj. Rekli su: „Kosti su mu tako tamne. Mora da je bio otrovan!“
Čovek razvio ozbiljno zdravstveno stanje u zatvoru, umro sedam godina nakon puštanja
Li Džifu, 67, stanovnika grada Cangdžou, uhapsili su 27. jula 2001. i osudili na sedam godina 16. avgusta 2002. Prebačen je u zatvor Điđong u septembru 2002.
Tokom godina provedenih u zatvoru, Lijevljevo zdravlje je bilo nestabilno. Do kraja 2006. zdravlje mu se primetno pogoršalo. Telo mu se trzalo, lice mu je bilo bledo, a udovi su mu bili zgrčeni i hladni kao led. Oblivao ga je hladan znoj. Čuvari su ga poslali u zatvorsku bolnicu i zabranili porodici da ga posećuje.
Lijeva majka je imala preko 80 godina. Brinući za sina, sama je putovala 200 kilometara do zatvora da ga poseti. Ali čuvari u bolnici su odbili njen zahtev da vidi Lija.
Li je u zatvoru razvio visok krvni pritisak i atrofiju mozga, a imao je i moždani udar i napad. Pušten je 4. jula 2008, 23 dana pre isteka kazne.
Kod kuće, Li se nekontrolisano tresao, lice mu je bilo bledo, a udovi su mu ostali zgrčeni i ledeno hladni. Govorio je da nešto nije u redu sa njegovim mozgom. Nije imao snage i nije mogao da pronađe put kući kada bi izašao. Umro je 30. septembra 2015.
Čovek u vegetativnom stanju umro dva meseca pre puštanja iz zatvora
Lai Džićijang, u pedesetim godinama, bio je vozač autobusa iz grada Tangšan. Uhapšen je 31. marta 2016. i tajno osuđen na sedam godina. Odveden je u zatvor Điđong. Njegova supruga je čekala dugih sedam godina, željna da se ponovo spoji sa njim, da bi 3. januara 2023. saznala da je umro dva meseca pre predviđenog puštanja.
Laijeva supruga je pojurila u zatvor Điđong nakon što je saznala za njegovu smrt, samo da bi joj rekli da mora da plati 1.000 juana da vidi njegovo telo. Iako nije jasno da li je platila 1.000 juana, nije joj bilo dozvoljeno da vidi njegovo telo do sledećeg dana.
Prema Laijevoj supruzi, njegovo telo je bilo sklupčano, a lice mu je bilo bolno. Pet čuvara ju je držalo da je spreče da mu se približi ili da ga dodirne. Odbili su da vrate njegovo telo porodici i prevarili su njegovu ćerku da potpiše obrazac saglasnosti za kremaciju.
