Pozdrav, Učitelju! Pozdrav, kolege praktikanti!
Počeo sam da praktikujem Dafu 2001. Oko 2010. godine radio sam kao glavni tužilac Tužilaštva Vojnog suda Južnog okruga u gradu Kaosiung. U slobodno vreme sam povremeno sarađivao sa drugim praktikantima Falun Dafe na projektima vezanim za dokumentarce o prinudnoj žetvi organa koju sprovodi Komunistička partija Kine (KPK) i objašnjavanje istine VIP ličnostima. Nakon penzionisanja iz vojske krajem 2015. godine, moj prethodni čin mi je omogućio dobre uslove za interakciju sa glavnim medijima, pa sam se pridružio pomenutom projektnom timu i od tada sam u njemu.
Želim da izvestim Učitelja i praktikante o svom procesu identifikovanja ljudskih vezanosti i predstava dok sarađujem sa drugim praktikantima na ovom projektu kako bih potvrdio Dafu.
Nadmeni mentalitet
Budući da sam prethodno radio u vojsci, gde se hijerarhijska poslušnost visoko ceni, razvio sam nadmene, birokratske manire. Moj govor je često imao zapovednički i prisilan ton, i bio sam nepopustljiv.
Tako, kad god bih primetio vezanosti kod praktikanta ili kada bih smatrao da se ponaša nedosledno sa Fa, koristio bih zapovednički, optužujući ton i govorio: „Fa kaže ovo i ono! Kako si mogao to da uradiš?!“
Ponekad bi praktikanti ostali bez reči zbog mojih reči, a ja bih se u sebi osećao samopouzdano, misleći da vidim njihove vezanosti i da mogu da koristim Učiteljev Fa da ukažem na njihove greške – nadajući se da ću im pomoći da se promene. Smatrao sam da to znači da se dobro kultivišem.
Jedan praktikant me je jednom ljubazno ispravio, rekavši: „Ne koristi Učiteljev Fa da pritiskaš druge! Ne koristi svoje metode da primoravaš druge da se kultivišu na određeni način.“ U to vreme, pitao sam se: „Učitelj nas je ovo već naučio, pa zašto si i dalje toliko neupućen?“
Kasnije, kroz učenje Fa, shvatio sam da sam ja taj koji zaista ne razume. Svi smo mi kultivatori, i nema superiornosti ili inferiornosti među nama. Umesto da komuniciram sa drugim praktikantima sa saosećanjem i dobrotom i koristim prilike da razmislim o sopstvenim propustima i da se poboljšam, usvojio sam nadmeni stav, pokušavajući da koristim Fa da podučavam druge. Nekoliko vezanosti se umešalo u ovo, uključujući isticanje sebe i samodopadljivost, a da to nisam ni shvatao.
Ljubomora
Tokom učenja Fa i razmene u okviru projekta, praktikanti bi ponekad delili svoje razumevanje nakon učenja određenog dela Fa, ili bi delili svoje nedavne uvide. Ako sam ranije razgovarao o tim stvarima sa njima, mrmljao bih u sebi: „Zar ti nisam to već rekao?! Voleo bih da si me poslušao ranije!“
Logično, dobra je stvar da praktikant stekne dublje razumevanje Fa i poboljša svoj šinšing (srce i um), i trebalo bi da budem srećan zbog napretka praktikanta. Međutim, osećao sam jaku ljubomoru.
Napredak praktikanta je posledica njegovih ili njenih sopstvenih spoznaja iz Fa, na njihovom nivou. Nisam mogao da se kultivišem u ime drugog kultivatora, a ipak sam želeo da preuzmem deo zasluga i da se ističem.
Viđenje tuđih vezanosti
U našem timu postoji praktikant, za koga, iz njegovih svakodnevnih reči i dela, duboko osećam da je fokusiran na potvrđivanje Dafe i spasavanje živih bića. On se svim srcem i nesebično posvećuje projektima potvrđivanja Fa i ima nepokolebljivu veru u Učitelja i Fa. Međutim, bio sam duboko zabrinut zbog oblasti u kojima još nije postigao savršenstvo u svojoj kultivaciji.
Iako ga dobro razumem i često govorim drugim praktikantima koliko je dobar, osećao sam ogorčenost kada smo imali sukobe. Moje predstave bi preuzele kontrolu, i stalno bih se pitao: „Šta nije u redu s njim? Zašto je takav?“ Pokušavao sam da odgurnem prilike za poboljšanje svog šinšinga.
To je bilo zbog mog nerazumevanja Učiteljevog Fa i forme Dafa kultivacije, a bilo je i manifestacija lošeg šinšinga.
Deo praktikanta koji je već završio kultivaciju je sveto i veliko prosvetljeno biće. Samo se delovi koji još nisu kultivisani i dalje poboljšavaju. Nisam mogao da vidim odvojeni deo praktikanta, pa sam ga procenjivao koristeći ljudske predstave.
Kada sam imao sukobe sa drugim praktikantima, često nisam odmah gledao unutra da bih ispitao sopstvene nedostatke. Često sam mislio da sam u pravu, a zatim sam ukazivao na greške druge osobe. Jedan praktikant mi je često savetovao da ne kritikujem druge i da se fokusiram na tuđe nedostatke, ali nisam razumeo niti gledao unutra.
To je bio Učitelj koji je koristio reči drugog praktikanta da mi da nagoveštaj, ali sam se osećao povređeno, misleći da ako on ne prihvata kritiku, onda ima nedostatak neprihvatanja kritike. U to vreme, video sam samo nedostatke druge osobe i obraćao pažnju na njihove vezanosti. U stvari, ja sam bio taj koji nije mogao da primi kritiku.
Zameranje
Mislim da je problem zameranja veoma ozbiljan. Otkrio sam da se ova vrsta vezanosti razvija postepeno. Za neke je to blaža, površnija ljudska misao koju je u početku teško otkriti, a koja se postepeno nakuplja u zameranje. Na primer, kada nastane sukob, neko bi se mogao osećati oštećenim i smatrati da je druga osoba kriva. Kada nečija mišljenja nisu prihvaćena, ili se ne slaže sa stilom upravljanja odgovorne osobe ili mu taj stil ne odgovara, ove vrste misli bi se mogle zadržavati u njegovom umu, a on ih se ne može osloboditi. Ove misli, ako se ne reše duže vreme, mogu dovesti do žaljenja na druge, a u najgorem slučaju, do zameranja.
U svojoj saradnji sa drugim praktikantima na projektima potvrđivanja Fa, naišao sam na mnogo sukoba. Iz Fa, svi znamo da su sukobi prilike da se otarasimo vezanosti, rastvorimo karmu i poboljšamo svoj šinšing. Međutim, kada se predstave, umesto toga bismo se mogli zadržati na manama druge osobe, što na kraju dovodi do žaljenja. To su često prve stvari koje mi padnu na pamet kada se ujutro probudim.
Često sam podsećao sebe da poreknem sve misli o tome da je neko „loš ili u krivu“. Ne bi trebalo da negujem te misli i dozvolim im da pogoršaju moje vezanosti.
Predstave
Zbog faktora kao što su porodica, društvo, obrazovanje i zanimanje, razvijamo mnoge stečene predstave, koje stvaraju značajne prepreke za našu kultivaciju. To je posebno tačno za mene, nekoga ko je dugo radio u visokom nivou organizacije kao što je Ministarstvo nacionalne odbrane. Štaviše, kao neko iz pravne profesije, veoma sam upoznat sa radom relevantnih sistema i zakonskim odredbama. Stoga, svaki put kada se obratimo vladinom odeljenju povodom nečega, moje stečene predstave automatski procenjuju da li je inicijativa izvodljiva, koje su zakonske odredbe, na koje bi prepreke mogli da naiđemo i da li će uspeti. Ako postoje bilo kakve prepreke ili zakonske odredbe, moje stečene predstave će ih pojačati, stvarajući mnogo negativnih misli. Kao rezultat toga, postavio sam mnoge velike prepreke na svom putu, pre nego što sam uopšte preduzeo akciju.
Primetio sam da praktikant odgovoran za projekat retko ima takve predstave. Njegovo razmišljanje je vrlo jednostavno, i često deluje odmah po saznanju nečega, bez prethodnog razmišljanja o tome da li će uspeti.
Na primer, promovisali smo dokumentarac o prinudnoj žetvi organa od strane Komunističke partije Kine (KPK). Pozvali smo protagonistu na Tajvan prošlog jula radi promocije filma i planirali smo da ga ponovo pozovemo početkom juna ove godine. Proces prijave za ulazak zahteva da se prvo podnese pisana prijava filmskom autoritetu Izvršnog Juana na pregled i odobrenje, a zatim da se podnese zahtev za dozvolu za ulazak putem veb stranice imigracionog biroa.
Budući da je prošlogodišnja prijava podneta više od dva meseca unapred, dok je ovogodišnja prijava podneta samo mesec dana unapred, razvio sam negativne misli, pitajući se kako se tako složen i dosadan proces prijave može obaviti za samo mesec dana.
Podneo sam prijavu početkom maja nakon što sam kompletirao svu potrebnu dokumentaciju. Osoba zadužena za vladinu kancelariju rekla mi je da je proces pregleda ove godine strožiji i da ne mogu u potpunosti ponovo koristiti prošlogodišnju prijavu. Stoga, morao sam da revidiram i podnesem dodatnu dokumentaciju. Što se tiče toga koliko će vremena trebati da se prijava odobri, jednostavno je rekao da će dati sve od sebe, ali mi nije dao konkretan odgovor.
Prva stanica za protagonistu na Tajvanu bila je važna projekcija filma u vladinoj agenciji visokog nivoa. Praktikant zadužen za projekat me je više puta pitao da li naš gost može da uđe u zemlju na vreme. Mogao sam samo da odgovorim da je proces pregleda ove godine strožiji i da je prijava u toku. Moja pretpostavka je bila pesimistična, ali je prisustvo protagoniste bilo ključno za objašnjavanje istine i spasavanje života. Kako sam mogao doneti takvu presudu na osnovu sopstvenih pretpostavki?
Dve nedelje nakon podnošenja dopunske dokumentacije, vlasti su me iznenada obavestile da naša organizacija kja je podnosilac zahteva, a ne bavi se filmskim poslom, nema pravo i da moram da povučem prijavu.
U ovom trenutku, zakazani datum ulaska našeg gosta početkom juna bio je udaljen samo dve nedelje. Osećao sam se kao da me je udario grom. Moj način razmišljanja mi je govorio da čak i ako bih mogao da nađem kvalifikovanu organizaciju za saradnju, nisam optimističan u pogledu blagovremenog završetka prijave za dozvolu za ulazak. Međutim, moje razumevanje mi je govorilo da nema povratka. Morao sam da nastavim da idem napred i ne odustanem. Morao sam da nađem kvalifikovanu kompaniju da podnese prijavu za nas.
Praktikant zadužen za projekat odmah je počeo da traži kvalifikovanu kompaniju. Brzo je pronašao filmsku i kulturnu kompaniju koju je osnovao praktikant Dafe, i ponovo sam podneo prijavu. Nedelju dana kasnije, vlasti su izdale pismo odobrenja.
Zatim sam se prijavio onlajn putem sistema za ulazak Imigracionog biroa. Proces je i dalje bio neverovatno naporan. Ostala je samo jedna nedelja, ali u stvari su bila samo četiri radna dana – od ponedeljka do četvrtka – jer je petak bio deo trodnevnog praznika Festivala zmajevih čamaca.
Nakon dva kruga odbijanja i ponovnog podnošenja prijave sa dodatnim informacijama, već je bilo 14 časova u četvrtak, sa samo tri sata preostala. Imigracioni biro je i dalje morao da preda ovaj slučaj putem svog kompjuterskog sistema trima relevantnim ministarstvima na pregled i odobrenje pre izdavanja dozvole za ulazak. Ako prijava za protagonistu ne bi bila uspešna tog dana, iako je već rezervisao let za nedelju, ne bi mogao da se ukrca na let za Tajvan.
U ovom trenutku, praktikant zadužen za projekat počeo je da zove visoke zvaničnike u relevantnim agencijama kako bi objasnio istinu, objasnio važnost slučaja i zatražio njihovu pomoć. Ja sam, zauzvrat, više puta zvao tri ministarstva i odeljenja uključena u pregled, locirajući odgovorno osoblje i nadređene, i moleći ih za ubrzani pregled i odobrenje. Konačno, uz pomoć relevantnih zvaničnika koji su radili prekovremeno, dozvola za ulazak protagoniste je odobrena oko 20 časova. Pre nego što je završio rad, zvaničnik Imigracionog biroa nas je podsetio da konačna uplata naknade mora biti završena putem sistema pre izdavanja dozvole za ulazak.
Međutim, tokom procesa plaćanja, ceo sistem se iznenada srušio i nije mogao da pročita IC karticu. Bespomoćno sam gledao kako odobreni dokument leži ispred mene, a nisam mogao da mu pristupim jer nisam platio.
Zvaničnik koji nam je pomagao je već napustio posao, i nije bilo načina da se kontaktira bilo ko da se reši problem. Smirio sam se i dugo slao ispravne misli, moleći Učitelja za pomoć, misleći da živa bića čekaju da im objasnimo istinu i da budu spasena, i da se ovo mora ostvariti. Do 23 časa, i dalje nisam mogao da se prijavim u sistem. Tek oko ponoći, nakon slanja ispravnih misli, iznenada sam se setio da sam prilikom registracije imao korisničko ime i lozinku koje su mi omogućile da se prijavim bez IC kartice. Pa sam pokušao to, i konačno se prijavio, završio plaćanje i dobio dozvolu za ulazak.
Budući da je ova stvar bila veoma važna za objašnjavanje istine i spasavanje živih bića, osetio sam da me zlo veoma snažno blokira. Svaki korak koji sam preduzeo bio je blokiran, i osećao sam da ne mogu da se pomerim napred. Da nisam mogao da se oslobodim svojih ljudskih predstava, to bi srušilo ceo projekat. Ali da sam mogao da se oslobodim svojih ljudskih predstava, bilo bi kao što je Učitelj rekao:
,,Kad je teško izdržati, probajte da izdržite.’’ (,,Džuan Falun’’)
,,Ako uspete, baš kao onaj umorni putnik, ugledaćete „senku vrba, cvast cveća i mesto da se glava položi.” (,,Džuan Falun’’)
Gledajući unazad, ceo proces nije bio ništa manje od čuda. Verujem da sam postepeno potiskivao svoje predstave i sprečavao ih da preuzmu kontrolu. Međutim, to je bilo pasivno, i nisam zaista postigao zahtev Fa za „dovoljno ispravnih misli“. U stvarnosti, bio je to praktikant zadužen za projekat koji je bio bez predstava, koji je održavao ispravne misli i dela, koji nas je doveo do uverenja da naša misija mora biti ostvarena, a onda se dogodilo čudo.
Zaključne napomene
Ovo je bio prvi put od mog penzionisanja da sam sproveo sveobuhvatnu i sistematsku introspekciju svojih ljudskih vezanosti. Rezultati su me zaista iznenadili. Otkrio sam mnoge ljudske vezanosti koje posedujem, kao što su požuda, takmičenje, vezanost za udobnost i neprihvatanje kritike. I dalje moram marljivo da se kultivišem i zaista eliminišem ove ljudske vezanosti.
Takođe, ranije sam bio samozadovoljan i verovao sam da se dobro kultivišem. Tek nakon što sam pogledao unutra, shvatio sam koliko blistavih tačaka ima svaki praktikant. Kad god sam imao sukobe sa drugim praktikantima, primetio sam oblasti u kojima se nisu dobro kultivisali, što je bilo upravo tamo gde sam ja sam bio manjkav. U stvarnosti, Učitelj je koristio druge praktikante da mi da nagoveštaje. To nisam shvatio i nisam pravilno pogledao unutra da bih kultivisao sebe, već sam umesto toga išao zaobilaznim putevima. Moram da obratim više pažnje na ovo u budućnosti.
Hvala, Učitelju! Hvala, praktikanti!
(Izabrano iz prezentacija na Tajvanskoj Fa-konfernciji 2025.)
