Moja obična porodica je najizuzetnija porodica u Kini.
Dozvolite mi da počnem objašnjenjem zašto smo samo obična porodica. Mi smo zemljoradnici u jednom selu u severoistočnoj Kini. Život nikada nije bio lak, ali sastavljamo kraj s krajem marljivim radom. Moja porodica je jedna od bezbrojnih zemljoradničkih porodica u Kini.
Sada da opišem koliko smo izuzetni. Kad sam imala 12 godina, obolela sam od bolesti zbog koje sam se nevoljno tresla. Kako sam starila, stanje se pogoršavalo. Kasnije sam bolovala od tuberkuloze, zapaljenja plućne maramice i reumatskog artritisa koji je uticao na moje srce. Druga devojka u našem selu koja je dobila istu bolest je umrla, dok sam ja ostala živa.
Jednog dana krajem 1998, seoske žene su se okupile da igraju karte, a i ja sam htela da idem. Moj muž se uzrujao i rekao: „Pogledaj kako drhtiš i treseš se. Misliš li da bi ikada mogla pobediti tako?“
To me je naljutilo i rekla sam: „Radila sam naporno cele godine, a ti ne možeš da mi daš ni 20 ili 30 juana da se malo zabavim? Čak i da izgubim, šta ima veze?“
I dalje ljuta i uzrujana, pomislila sam u sebi: „Kakva je svrha svađati se s njim. Bolje da odem kod majke. Čula sam da gledaju video snimak čigonga.“
Brat mi je dao Džuan Falun, glavnu knjigu Falun Dafe, i rekao mi da je pročitam. Kad sam rekla da ne želim, on je rekao: „Ova knjiga je sjajna. Mene smatraju dobrim čovekom. Ali, kad bih se uporedio s ovom knjigom, bio bih daleko ispod njenih standarda. Ponesi ovu knjigu kući i čitaj je. Kultivisanje srca je dobra stvar.“
Povela sam svog šestogodišnjeg sina sa sobom i te večeri sa svima naučila pet vežbi Falun Dafe. Nisam otišla da bih se izlečila, ali posle toga, sve moje bolesti su nestale, a da to nisam ni primetila. Osećala sam se lako i odjednom sam ponovo imala energije za poljoprivredne radove. Pomislila sam u sebi: „Ova praksa je zaista predivna. Moram se kultivisati u njoj do kraja života.“
Nikada nisam očekivala da će Đijang Cemin pokrenuti progon Falun Dafe širom zemlje, koji je zvanično počeo u julu 1999. Pročitala sam u informativnim materijalima za objašnjavanje istine da je u progonu ubijeno preko 50 praktikanata Falun Dafe. Rekla sam mužu, koji nije bio praktikant: „Ovo nije ispravno. Ova nepravda ne može da se nastavi. Znamo da su principi Istinitost, Blagost, Trpeljivost dobri. Ako se mi ne zauzmemo za Dafu, ko će?“
Muž mi se nije protivio, ali je plakao noć pre nego što sam otišla da apelujem. Rekla sam: „Ako se ne vratim ili ako me prebiju na smrt, brini o naše dvoje dece. Šta god radio, nikad ne govori ništa loše o Falun Dafi.“ Sutradan je plakao dok me je ispraćao.
Pronaći snaju za sina nije bio lak zadatak jer smo bili siromašni. Sklonila sam sve svoje Dafa materijale, jer sam se plašila da je devojku obmanula propaganda Komunističke partije Kine (KPK). Nedugo pošto se snaja udala u našu porodicu, slučajno sam ostavila primerak Minghui Weekly-ja na vidnom mestu. Uzela ga je i shvatila da su sve članke napisali sveci. Upravo zbog tog primerka Minghui Weekly-ja moja snaja je počela da praktikuje Falun Dafu.
Sin i snaja imaju troje dece i svi sada idu u osnovnu školu. Moji unuci su veoma poslušni i vole da čitaju i slušaju iskustva na Minghui vebsajtu. Slušaju iskustva dok rade domaći zadatak, pa čak i dok odlaze na spavanje. Imaju dobre ocene u školi i rangirani su među prva tri učenika. Učitelji ih često hvale zbog dobrih ocena i lepog vaspitanja.
Kad su uhapsili moju snaju, sin je požurio kući. Nije se žalio, samo je počeo da plače i rekao: „Put koji je izabrala nije pogrešan. Šta je loše u tome da se bude dobar čovek?“ Unuka je kleknula u dvorištu, spojila dlanove u „heši“ i rekla: „Učitelju, molim Vas, spasite moju mamu.“ Odvela sam troje unučadi u policijsku stanicu da tražim da puste njihovu majku. Bili smo tamo više od pola dana, a deca nijednom nisu zaplakala niti pravila galamu. Stajali su tiho pored mene. Nisu plakali ni kad smo se vratili kući. Umesto toga, podelili su kućne poslove, očistili sobe i oprali svoju odeću.
Iz opštinske uprave su mi rekli da svratim u kancelariju. Kad sam otišla, rekli su da će pustiti moju snaju ako napišem izjavu o garanciji. To je pokrenulo moje srce. Baš tada je počela kiša, a unuci su došli po mene. Držali su mi kišobran, govoreći da se ne plaše da će pokisnuti.
Čim smo stigli kući, unuka je počela da plače. Rekla je: „Bako, izvini se Učitelju. Učitelj je učinio toliko za nas, a ti ipak želiš da ga izdaš. Izneverila si ga. Bako, ako ne budeš dobra, moja mama nikad neće moći da se vrati kući. Moraš biti marljiva.“ Dok je govorila, stisnula je svoje male pesnice i napravila gest rukom za marljivost. Njene reči su me pogodile. Kako je tako malo dete moglo da kaže to što je rekla!
Eto koliko je izuzetna naša porodica.
