Uhapšena sam krajem prošle godine i odvedena u policijsku stanicu u drugom gradu. Incident se desio oko 10 sati ujutro, kada smo druga praktikantkinja i ja delile letke o Falun Dafi. Jedna radnica zajednice nas je primetila na ulici i prijavila nas policiji. Policija mi je zaplenila sav materijal za objašnjavanje istine. Lokalni praktikanti su brzo obavestili druge kako bi mogli da šalju ispravne misli i pripreme se za hitno spasavanje.
Osećala sam se užasno jer sam shvatila da se nisam dobro kultivisala. Bila sam nepažljiva i još uvek nisam eliminisala mnoge vezanosti i obične predstave, što je starim silama omogućilo da to iskoriste. Kada sam razmišljala o svom kultivacionom stanju, uvidela sam da sam bila zauzeta spremanjem kuće i pripremama za Novu godinu. Zbog toga sam manje vremena provodila učeći Fa i često sam gubila fokus čak i kada sam učila.
Takođe sam bila preterano vezana za svog supruga i gajila sam ogorčenost prema svojoj ćerki. Iako je imala velike koristi od Dafe, prepustila se društvenim trendovima. Sada, u tridesetim godinama, mučila se s poslom i brakom. Nezaposlena i kod kuće, previše vremena je provodila na mobilnom telefonu i često je ignorisala moje savete.
Bila sam zarobljena u ovim porodičnim stvarima, nesvesna svojih ljudskih vezanosti, misli i emocija. Učitelj Li mi je više puta davao prosvetljenja, ali ili nisam uspela da razumem, ili to nisam shvatila ozbiljno. Osećala sam veliku tugu.
Zamolila sam Učitelja za pomoć: „Učitelju, pogrešila sam. Molim Te, spasi me i spasi sva živa bića!“ Moja racionalna strana me je podsetila da ne smem da sarađujem sa starim silama. Ne smem dozvoliti živim bićima – uključujući ove policajce i radnike zajednice – da počine zločine protiv praktikanata Falun Dafe.
Bez obzira na to šta sam radila, osećala sam se kao da zla bića napadaju moje telo. Punili su moj um negativnim mislima, koje su ponekad bile preplavljujuće. Pretili su mi zatvorom, pritvorom i radnim logorima. Takođe sam zamišljala kako policija koristi varvarske metode da me natera da potpišem ili napišem izjavu garancije, ili čak da me podvrgne okrutnom mučenju. Pitala sam se da li ću moći da izdržim. Ove negativne misli – pomešane sa strahom i drugim vezanostima – neprestano su napadale moj um.
Moja vera u Učitelja i u Dafu je stalno negirala ove napade. Podsetila sam sebe da čak i ako budem zatvorena ili poslata u pritvor, i dalje moram da ispunim svoju misiju – da objašnjavam istinu o progonu i spašavam živa bića. Ispravnost i zlo su se žestoko borili u mom umu.
Kada policija nije mogla da dobije nikakve informacije od mene, osoblje iz Službe 610 počelo je da mi preti, ali sam ih ja mirno posmatrala i ostala nepokolebljiva. Na kraju, silom su mi držali glavu nadole da me fotografišu i, putem baze podataka za prepoznavanje lica, pronašli su moju kućnu adresu. Zatim su kontaktirali moju lokalnu policijsku stanicu i Službu 610, kao i Komitet za politička i pravna pitanja.
Pokušala sam da im objasnim istinu, ali su odbili da slušaju i nastavili su da me psuju. Skupivši hrabrost, progovorila sam glasnije: „Progon Falun Dafe šteti ne samo vama već i vašoj porodici. Ako umrem u pritvoru, posledice će pasti na vas, i vaš život će postati gori.“
Takođe sam ih podsetila da čine dobra, a ne loša dela. Tokom celog ovog procesa, ostali su tihi. Nisu se usudili da me udare, niti su spomenuli potpisivanje ili pisanje „izjave garancije“. Pod Učiteljevom zaštitom i moćnim ispravnim mislima kolega praktikanata, nisu mogli da skupe zle namere. Kada nisam mogla da doprem do njih svojim rečima, slala sam ispravne misli i recitovala pesme iz Hong Yin-a, recitujući ih što sam više mogla da se setim.
Noć je brzo pala, i postala sam uznemirena jer sam tamo držana satima. Rekla sam policiji: „Ja sam dobra osoba, nisam kriminalac! Zahtevam da me bezuslovno oslobodite. Moram da idem kući.“ Jedan policajac je odgovorio: „Moraćete da sačekate. Neko iz vašeg rodnog mesta dolazi po vas.“ Niz sumnji mi je odmah prešao kroz um: Ko će doći po mene? Služba 610? Policija? Gde će me odvesti? I da li su moje Dafa knjige i Učiteljev portret bezbedni kod kuće?
Oko 7 sati uveče, stiglo je nekoliko ljudi. Na moje iznenađenje, nisu bili iz Službe 610 niti iz moje lokalne policijske stanice; bili su to radnici zajednice iz mog komšiluka. Njihov uobičajeni grub ton je nestao, i obratili su mi se s poštovanjem: „Teto, došli smo da vas odvedemo kući.“
Znala sam da je Učitelj uredio da dođu kako bi mogli da čuju istinu. Prethodno sam pokušala da im objasnim istinu, ali nisam uspela. Na putu nazad, imali smo prijatan razgovor. Ispričala sam im o dobroti Falun Dafe, i svo troje su se složili da istupe iz organizacija Komunističke partije Kine. Ovo je ispunilo moju dugogodišnju želju.
Kada sam se vratila kući, sve je bilo netaknuto. Nije nedostajala nijedna moja Dafa knjiga, a Učiteljev portret je ostao pravilno okačen na zidu. Moja porodica nije bila uznemirena.
Pod Učiteljevom zaštitom i uz moćne ispravne misli kolega praktikanata, potencijalna zatvorska kazna je izbegnuta. Zlo je bilo sprečeno i na kraju eliminisano. Takođe mi je pružena prilika da potvrdim Dafu. Znam da je to zbog moćne vrline Dafe, Učiteljeve bezgranične blagosti, i zajedničkih napora kolega praktikanata.
Zahvaljujem Učitelju na Njegovoj saosećajnoj zaštiti, i zahvaljujem mojim kolegama praktikantima na njihovoj nesebičnoj podršci! Odbaciću svoje preostale vezanosti i dobro ću hodati putem koji je uredio Učitelj.
