Pre oko 50 godina, bila sam teško povređena u velikom zemljotresu – pretrpela sam unutrašnje povrede i ostala invalid. Imala sam samo 30 godina, ali se nije očekivalo da ću preživeti. Moj suprug je bio jedini hranitelj porodice. Moja svekrva je bila stara i potrebna joj je bila naša nega. Moja dva deteta su bila veoma mala. Ležala sam na krevetu i nisam mogla sama da sednem. Moj život je bio jadan i osećala sam se beznadežno.
Verovala sam u ono što je rekao
Moj mlađi brat mi je rekao da mu je kolega spomenuo dobar čigong. Nikada ranije nisam čula za Falun Dafu, ali sam verovala u to. Doneo mi je knjigu Džuan Falun. Otvorio je poslednju stranicu, gde je bila kratka biografija učitelja Li Hongdžija. Čim sam završila sa čitanjem, uzeo je knjigu nazad.
Nisam mogla prestati da razmišljam o toj knjizi. Kad je njegova supruga došla da me vidi, rekla sam joj da mi je brat pokazao knjigu, ali ju je odneo kući. Pitala me je o kojoj se knjizi radi. Rekla sam joj da je to Džuan Falun. Ona je rekla da je knjiga kod njih i da će mi je doneti.
Kada sam otvorila knjigu, videla sam Učiteljevu fotografiju. Smejao se i izgledao je ljubazno. Imala sam osećaj da sam ga negde videla. Kada sam pročitala “O Dafi”, osetila sam da je Džuan Falun dubok. Suze su mi tekle niz obraze dok sam čitala. Moj suprug nije razumeo i pitao me zašto plačem. Nisam mogla da objasnim zašto. Na površini, Džuan Falun uči ljude da budu dobri, ali knjiga nije jednostavna.
Čitala sam knjigu ceo dan, onda sam večerala i otišla da spavam. Kada sam se probudila sledećeg jutra, shvatila sam da je moja nesanica, koju sam imala 20 godina, nestala. Bila sam dobro raspoložena i osećala sam se sjajno. Pitala sam se da li se Učitelj već brine o meni, iako sam tek počela da čitam knjigu. Nakon što sam završila čitanje knjige sledećeg dana, odlučila sam da ću praktikovati Falun Dafu.
Moj brat mi je kupio primerak knjige i video snimak demonstracije vežbi. Sama sam kod kuće učila vežbe. Da bih vežbe radila ispravno, uspela sam da sedim u invalidskim kolicima uspravnih leđa svaki put kada bih gledala demonstraciju vežbi i učila pokrete. Za jedan dan naučila sam kako da radim svih pet vežbi.
Postepeno sam shvatila da Falun Dafa ne uči ljude samo da budu dobri, već uči ljude i da se kultivišu i pomognu Učitelju da spasava ljude. Dok sam nastavljala sa učenjem Fa, otkrila sam da ljudski jezik ne može da izrazi koliko je Falun Dafa dobra. Želela sam da više ljudi zna za to, pa sam počela da pričam svojim rođacima i prijateljima o Falun Dafi i svojim ličnim iskustvima nakon što sam počela da praktikujem. Mnogi od njih su počeli da praktikuju Falun Dafu.
Uspostavili smo vežbalište u našem selu. U početku smo imali preko 10 ljudi. Uskoro nas je bilo više od 30. Više od 40 ljudi je učilo Fa i praktikovalo vežbe kod kuće. Neki praktikanti su otišli u druga sela i pričali ljudima o Falun Dafi, i ubrzo su i ljudi u okolnim selima praktikovali.
Bila sam srećna zbog praktikanata koji su odlazili u druga sela da šire Fa. Ali ja nisam mogla da idem sa njima. Postavila sam sto ispred kuće i puštala muziku Falun Dafe: Pu Du i Đi Ši, i delila pamflete kada bi ljudi prolazili. Neki ljudi su me kritikovali, ali nisam marila. Znala sam da je Falun Dafa dobra, i imala sam koristi od nje, pa sam želela da i drugi imaju koristi.
Gledala sam video snimke Učiteljevih predavanja u Dalijenu. Kada su se na ekranu pojavile reči ,,Predavanje 2", osetila sam snažnu struju energije koja mi se slivala preko lica i gornjeg dela tela (bila sam paralizovana od pojasa nadole). Osetila sam da mi telo trne.
Nastavljajući da učim Fa i radim vežbe, shvatila sam da mi se nivo uzdigao i da mi se perspektiva promenila. Moje telo je doživelo fundamentalnu promenu. Mnoge bolesti, kao što su tahikardija, hipoglikemija, gušavost, kašalj i teška nesanica, nestale su s vremenom. Izgledala sam mlađe, imala sam manje bora na licu, a koža mi je postala svetlija. Iako sam bila u pedesetim godinama, ponovo sam dobila menstruaciju.
Neću odustati od Falun Dafe
U mom lokalnom području, Komunistička partija Kine (KPK) počela je da uznemirava i progoni praktikante pre 20. jula 1999. Ujutro, dok smo radili vežbe, oko našeg vežbališta motali su se nepoznati ljudi ili policajci. Nadzirali su pojedinačna vežbališta i sprečavali praktikante da idu na veliko vežbalište na gradskom trgu vikendom.
Jednog vikenda, nekoliko nepoznatih ljudi se motalo oko našeg vežbališta. Rekla sam praktikantima da odlaze jedan po jedan i da ne nose svoje prostirke. Ti ljudi su shvatili šta se dešava kada su skoro svi praktikanti otišli – ostalo je samo nekoliko starijih praktikanata.
Premestili smo naše vežbalište u dvorište u kući mog brata. Napravili smo transparent od crvene tkanine dugačke četiri metra sa rečima Istinitost-Blagost-Trpeljivost. Postavili smo ga ispred dvorišta kada smo radili vežbe.
U 5 sati ujutru 20. jula 1999. godine, grupa siledžija je provalila u kuću mog brata, zgrabila naš transparent i kasetofon, i pokušala da nas natera da odemo. Pretili su nam i rekli nam da se više ne okupljamo i da će nas uhapsiti ako ne poslušamo.
Te večeri praktikanti su došli u kuću mog brata jer smo znali da nismo učinili ništa pogrešno, i da je Falun Dafa ispravna, i da nam se ne sme uskratiti pravo da radimo vežbe. Pre nego što smo počeli da radimo vežbe, čuli smo buku. Siledžije su se vratile. Ostali praktikanti su otišli kroz zadnja vrata. Nas četvoro, braća i sestre, smo ostali.
Siledžije su vikale: „Zašto nas ne slušate? Rečeno vam je da se ne okupljate.“ Rekla sam: „Ovo nije okupljanje. Ovde su samo članovi naše porodice.“ Moja snaja je rekla: „Okupljamo se da radimo vežbe i učimo Fa. Šta je tu pogrešno?“ Jedan čovek je mržnjom viknuo izobličenog lica: „Ućuti! Ponašaj se pristojno, ili ćemo te odvesti.“
Od tada smo svakodnevno slušali laži KPK, koje podmeću i potiskuju Falun Dafu. U početku se činilo kao da će se nebo srušiti. Bila sam izgubljena i nisam znala šta da radim. Naše okruženje za kultivaciju je uništeno. Šta da radim? Kada sam se smirila i sagledala situaciju, odlučila sam da nastavim da praktikujem Falun Dafu bez obzira koliko teško bilo, jer je Falun Dafa dobra i ispravna.
Učitelj nam je u svojim predavanjima rekao da Fa treba da smatramo svojim učiteljem.
Učitelj je takođe rekao:
,,Ako se ne kultivišeš izistinski, kakva je korist od toga što ćeš me formalno priznati za “Učitelja”? Osoba koja se zaista kultiviše sticaće stvari prirodno, ne težeći im. Sav gong i Fa leže u knjizi, i oni se prirodno dobijaju čitanjem Dafe. Oni koji uče, automatski će se menjati, i dok iznova i iznova budu čitali knjigu, već će biti u Taou. Učitelj će svakako postaviti Fašene da ih tiho štite. Uz istrajnost, oni će u budućnosti sigurno dostići Istinsko dostignuće.”(,, Bitno za dalje napredovanje”)
Ostala sam kod kuće i radila vežbe i učila Fa kao i obično. Bila sam stroga prema sebi i odlučila sam da mi niko ne može zabraniti da praktikujem Falun Dafu.
Jednog dana, seoski zvučnik je objavio da svaki praktikant mora predati sve Falun Dafa knjige. Ako ne poslušaju, biće odvedeni i osuđeni. Moja prva misao je bila da neću predati svoje knjige. Kako bih mogla učiti Fa bez Falun Dafa knjiga?
Zatim je KPK rekla praktikantima da potpišu izjavu o odricanju od Falun Dafe, i ako pristanu, biće pušteni. Ako ne potpišu, biće odvedeni u centar za ispiranje mozga u selu. Ja nisam potpisala, ali su me pustili jer sam invalid.
Objašnjavanje istine ljudima koji su me uznemiravali
Članovi KPK u selu i policija su svakodnevno uznemiravali praktikante Falun Dafe i nadzirali ih 24 sata dnevno. Svakog praktikanta je nadziralo petoro ljudi i nije mu bilo dozvoljeno da napusti svoj dom. Ljudi stacionirani ispred njihovih domova noću su vikali „Jeste li zaspali?“ svakih deset minuta.
Jednog dana, došli su da me uznemiravaju. Bili su to načelnik opštine, policajci i drugi vladini zvaničnici. Sakrila sam materijale za objašnjavanje istine ispod jorgana i naslonila se na njih. Bila sam veoma uplašena.
Ponavljali su laži KPK o Falun Dafi i rekli da su praktikanti opkolili Džongnanhai (centralni kompleks KPK) u Pekingu. Rekla sam: „To je zbog obmanjujućeg izveštaja o Falun Dafi koji je objavljen u Tijenđinu. Praktikanti su otišli da kažu istinu, ali su uhapšeni. Pozvali su praktikante da odu u Peking i razgovaraju sa vlastima. To nije opsada.“
Načelnik opštine je vikao na mene, naredio mi da ne praktikujem Falun Dafu i otišao.
Govorila sam tihim glasom jer sam se bojala da će pronaći materijale. Nisam im dostojanstveno objasnila istinu o Falun Dafi.
Kasnije su drugi zvaničnici došli u moju kuću. Pozdravila sam ih uljudno i rekla im kako smo postali dobri ljudi nakon što smo počeli da praktikujemo Falun Dafu.
Pre nego što je progon počeo, seoski odbor se složio da možemo da radimo vežbe u seoskom centru za zabavu jedan sat svaki dan. Njegovo dvorište je bilo prljavo i prekriveno korovom, polomljenim pločicama i ciglama. Praktikanti su doneli sopstveni kamion i alat i radili su dva dana da očiste dvorište. Posle toga, bilo je čisto i uredno. Seljani su rekli: „Pogledajte praktikante Falun Dafe. Odradili su dobar posao, a nisu tražili ništa.“
U zimu 1999. godine, moja snaja se porodila i ostala u mojoj kući mesec dana. Koristili smo električnu grejalicu, koja je trošila mnogo struje. Moj suprug je platio račun za struju u seoskom centru. Rekao je da je platio 96 juana za to tromesečje. Rekla sam: „To nije u redu. Naš tromesečni račun je obično 120 juana. Ali ove zime smo koristili električnu grejalicu. Račun bi trebalo da bude veći.“ Vratio se da proveri. Računovođa je pogrešno pročitao iznos iz reda ispod našeg računa, pa je moj suprug platio dodatnih 508 juana. Sekretar seoske partije nas je pohvalio preko seoskog zvučnika. Neki ljudi su rekli da smo glupi. Ali drugi su rekli: „Oni praktikuju Falun Dafu, tako da su vrlo pošteni.“
Kada su zvaničnici čuli ove priče, rekli su: „Ovo što si rekla je zaista dobro. Molim te praktikuj kod kuće.“
U proleće 2000. godine, seoski starešina je doveo sedmoro ljudi iz opštinske vlade u moju kuću. Hteli su da vide jesam li tu. Rekla sam: „Gde bih mogla ići u mojim invalidskim kolicima?“ Seoski starešina je rekao: „Danas se Zakonsko telo (Fašen) tvog Učitelja pojavilo na Tjenanmenu. Tražio je od svih vas da idete na Tjenanmen da postignete Ispunjenje.“ Nasmejala sam se i rekla: „Kako čudno! Ja sam praktikantkinja, pa zašto nisam čula ovo? Kako ste vi znali? Sada znate ko izmišlja glasine.“ Svi su se nasmejali. Nekoliko godina nisu ponovo dolazili da me uznemiravaju.
Nekoliko godina kasnije, seoski zvaničnik je doveo grupu ljudi u moju kuću. Pravila sam Falun Dafa letke. Žurno sam ih prekrila čaršavom, ali nisam sve pokrila. Slanjem ispravnih misli činila sam da ih ne vide. Pitali su me da li i dalje praktikujem Falun Dafu. Rekla sam: „Falun Dafa uči ljude da budu dobri. Ima neverovatne zdravstvene prednosti i korisna je za zemlju. Zašto bih prestala da praktikujem? Ustav kaže da ljudi imaju slobodu verovanja.“ Jedan zvaničnik je rekao: „Zašto jednostavno ne kažeš da si prestala da praktikuješ.“ Rekla sam: „Ne.“
Jedne večeri u aprilu 2008. godine, spremala sam se da radim vežbe kada su u moju kuću ušli muškarac i žena. Rekli su da su iz policijske stanice i pitali da li su me prekinuli. Rekla sam da jesu, jer sam radila vežbe. Muškarac mi se izvinio i naklonio mi se.
Žena je izvadila video kameru i počela da snima. Zaustavila sam je. Muškarac joj je takođe rekao da prestane.
Objasnila sam im istinu i rekla im da se Falun Dafa praktikuje širom sveta i da je Džuan Falun preveden na mnoge jezike. Rekla sam da obični ljudi teško podnose medicinske troškove i da im je veoma teško da odu kod lekara. Rekla sam da je Kina korumpirana, i da bogati i siromašni žive veoma različito. Na kraju, rekla sam im da dobri ljudi bivaju nagrađeni, a loši kažnjeni, i da Falun Dafa spasava ljude.
Slušali su me tiho i nisu ništa rekli. Pre nego što su otišli, pitali su: „Ne mrziš nas, zar ne?“ Rekla sam: „Praktikanti nemaju neprijatelja. Razumem da vi radite svoj posao. Molim vas, setite se da je Falun Dafa dobra i da je Istinitost-Blagost-Trpeljivost dobra. Bićete blagosloveni.“
Osnivanje porodičnog punkta za proizvodnju materijala
KPK je 2001. godine inscenirala incident samospaljivanja na Tjenanmenu. Kao praktikantkinja Falun Dafe, lako sam videla nedostatke. Na primer, Falun Dafa zabranjuje ubijanje. Izvršiti samoubistvo je greh. Glumac je bio u plamenu, ali mu kosa nije izgorela. Shvatila sam da treba da obavestim ljude da je snimak lažan, kako ih te laži ne bi obmanule.
Tada nismo imali štampane materijale. Rukom sam pisala „Falun Dafa je dobra“, „Vratite Učitelju ugled“, „Falun Dafa je ispravan Fa“ i „Nebo će eliminisati KPK“ na parčiće papira, stavljala ih u crvene papirne kese i delila domaćinstvima.
Kasnije mi je praktikant iz grada poslao CD rezač. Zamolila sam praktikanta u selu da mi kupi nekoliko CD-ova. Desetak praktikanata je doprinelo novcem da se kupi kompjuter. Otišli su u grad da nauče kako da prave materijale za objašnjavanje istine. Osnovali smo punkt za proizvodnju materijala u mom domu, i počeli smo da ih proizvodimo.
Moramo da objašnjavamo istinu ljudima lično i da im pomognemo da se povuku iz KPK i njenih pridruženih organizacija. Ali ja ne mogu da hodam. Šta da radim? Počela sam da objašnjavam istinu prvo članovima svoje porodice. Oni znaju kako sam imala koristi od Falun Dafe, i svi me podržavaju. Svi su napustili KPK.
Drugovi iz razreda moje unuke, od osnovne škole, srednje škole, univerziteta i postdiplomskog studija, svi su voleli da dolaze u našu kuću. Objasnila sam im istinu i pomogla im da napuste KPK. Sve naše komšije su napustile KPK.
Fa-ispravljanje se i dalje odvija. Još uvek ima mnogo živih bića koja treba spasiti. Slušaću Učitelja, dobro se kultivisati i nastaviti da radim ono što treba da radim.
(Odabran članak za 22. Kinesku Fahui na Minghui.org)
