Dokumentarac State Organs, koji razotkriva zločine žetve organa od živih Falun Dafa aplikanata koje čini Komunistička partija Kine (KPK), prikazan je 4. decembra 2025. na Univerzitetu Kvin Meri u Londonu, Velika Britanija. Nekoliko studenata je reklo da su šokirani i tužni što su saznali za ova teška kršenja ljudskih prava. Neki su bili zainteresovani da saznaju više o Falun Dafi (Falun Gongu) i pitali su gde se nalaze lokalna vežbališta.
Nekoliko studenata se zadržalo posle projekcije i razgovaralo o pitanjima ljudskih prava predstavljenim u filmu. Rekli su da su se prvi put direktno susreli sa progonom ljudskih prava u Kini i upoznali dobrotu i nepokolebljivost aplikanata.
„Apsolutno neprihvatljivo”
Anuška, studentkinja prava, ranije je čitala o kršenju ljudskih prava od strane Komunističke partije Kine, ali nije shvatila da je situacija i dalje tako loša. Ovo je bio prvi put da je videla snimke ljudi koje ugnjetavaju i ubijaju zarad njihovih organa zbog njihove vere, i bila je duboko uznemirena. Smatrala je užasnim to što praktikante, koji samo meditiraju, vežbaju i žele da postanu bolji ljudi, muče i ubijaju.
„Ceo svet bi trebalo da zna za ovo, umesto da dozvoli da se nastavi”, rekla je. „Ovo je apsolutno neprihvatljivo i užasno!” Rekla je da će preporučiti film svojim prijateljima i omogućiti da više ljudi sazna za njega.
Katastrofa ljudskih prava
Iman studira zakonodavstvo ljudskih prava i govorila je o sceni u filmu kada su praktikanti odvedeni. Rekla je: „Ako mi jednog dana Britanija iznenada zabrani da vežbam jogu, odvede me i primora me da potpišem izjavu da se odričem joge, to je budućnost koje se najviše plašim, ali to se upravo sada dešava u Kini.
„Zastrašujuće je da ljudi mogu jednostavno da nestanu bez traga, bez zaštite sudskog procesa.” Rekla je: „Taj ministar zdravlja se samo smejao kada su ga ispitivali pred kamerom, ne pokazujući kajanje, i takođe nije pozvan na odgovornost. Kada zakon zakaže, to je katastrofa ljudskih prava.”
Druga studentkinja prava, Lian, rekla je: „Mi studiramo zakonodavstvo ljudskih prava da bismo sprečili da se takve stvari dešavaju. Kineska vlada može da etiketira ljude po volji, i bez obzira koliko je osoba ljubazna ili visoko obrazovana, može biti proganjana. Ovo me šokira i uznemirava.”
Naglasila je da bi više studenata trebalo da vidi ovaj dokumentarac.
„Dobrota i vera su ih sprečile da budu poraženi”
Studentkinja Džen je rekla da ju je najviše dirnuo kraj filma. „Najviše me je dirnulo to što ostaju ujedinjeni i hrabri”, rekla je. „Čak ni suočene sa progonom, strah ih nije porazio. Pridržavaju se principa Istinitost-Blagost-Trpeljivost i hrabre jedni druge. Ta snaga je vredna divljenja.”
Jedna od njenih koleginica je dodala: „Samo su radili pozitivne i mirne stvari, a ipak su platili tako strašnu cenu. Veru treba poštovati, a ne kažnjavati.” Studenti su na trenutak ćutali, a zatim pitali: „Šta mi možemo da učinimo?”
Prisutni su zainteresovani za Falun Gong
Nur, članica Društva za ljudska prava, rekla je: „Falun Gong izgleda veoma umirujuće. Gde to možemo da naučimo? Volela bih da radim vežbe i meditiram.”
Kada je saznala da se časovi održavaju u sali Univerziteta Kvin Meri svakog utorka i da postoji grupno vežbalište u lokalnom parku svake nedelje ujutru, Nur je odmah rekla: „Molim vas, pošaljite nam informacije i mi ćemo učestvovati. Takođe bih želela da podelim ove informacije sa svojim prijateljima.”
Drugi studenti su se ubacili: „I mi želimo da idemo i iskusimo mir i snagu koje smo videli u filmu.” Razmenili su kontakt informacije.
„Više ne možemo da ćutimo”
Mnogi studenti su rekli da će preporučiti dokumentarac. Jedan je rekao: „Ovaj film bi trebalo da bude na Netfliksu i da se emituje u mejnstrim medijima. Podeliću ga sa svojim prijateljima kako bi i oni mogli da ga pogledaju.”
Drugi je rekao: „Želeli bismo da ponovo održimo slične događaje kako bismo promovisali ova stvarna pitanja ljudskih prava.”
Predsednik Društva za ljudska prava je rekao: „Spremni smo da nastavimo sa organizovanjem ovih projekcija dokumentarnih filmova. Ako ih bude još, molim vas, kontaktirajte nas ponovo.”
Prisutni su nastavili da razgovaraju o filmu i o situaciji sa ljudskim pravima u Kini, i o tome kako da više ljudi sazna činjenice. Mnogi studenti su rekli: „Sada kada znamo, više ne možemo da ćutimo.” Savest mladih ljudi sjajno je sijala u londonskoj noći.
