Dafa rad i iskušenja
Imao sam priliku da učestvujem u radu na prevodu Fa (sa engleskog na finski) ove godine. Čim sam najavio da ću učestvovati u prevodilačkom poslu, počela je serija iskušenja koja su oduzimala mnogo dodatnog vremena.
Zubi su me toliko boleli da je ponekad bilo teško govoriti, a kamoli koncentrisati se. Ako me nije bolela gornja vilica, donja je bila otečena, ili obrnuto. Tokom najgorih bolova, jednog dana sam uzeo lekove protiv upale jer više nisam mogao da izdržim bol. Lek je bio toliko efikasan da je bol skoro potpuno nestao. Bilo je zaista lako. Shvatio sam da ako ne pristanem da pretrpim sopstvena iskušenja, neću otplatiti svoju karmu na vreme. Bol je takođe prestajao tokom vežbi, što mi je bio znak da je u pitanju karma i da nisam u stvarnoj opasnosti. To je takođe bio nagoveštaj da ću se, ako budem više vežbao, osećati bolje.
Vreme se takođe ubrzalo. Nekada sam imao nekoliko sati slobodnog vremena dnevno. Odjednom, činilo se da uopšte nema slobodnog vremena. Trebalo mi je nekoliko nedelja da prevedem jednu ili dve stranice, iako je stvarno vreme provedeno u prevođenju verovatno bilo manje od tri sata.
Jednog dana sam imao problem na poslu: povredio sam leđa dok sam instalirao jedan deo. Kod kuće je voda procurila između stepeništa i ulaznih vrata, što sam morao da čistim. U gumi automobila moje supruge bio je ekser, što sam primetio tek kada sam pumpao izduvanu gumu. Uspeo sam da zakažem termin za popravku gume. Kada sam konačno stigao kući, morao sam da spremim večeru i napunim mašinu za sudove. Nijedna od ovih nevolja me nije uznemirila. Ali sledeće iskušenje otkrilo je veliku vezanost.
Auto mi je potreban za odlazak na posao. Moj skoro 30 godina star auto došao je do tačke gde bi popravka koštala više od kupovine polovnog automobila. Tako sam nedeljama tražio jeftin i pouzdan auto u auto-kućama i na internetu. Uštedeo sam novac za ovo.
Pronašao sam odgovarajući auto u dobrom stanju u auto-kući u drugom gradu, pa sam pozvao i rezervisao termin za probnu vožnju i zamenu. Otputovao sam u taj grad u subotu. Nakon što sam vozio auto samo kratko, video sam mnogo crnog dima kako izlazi ispod haube. Pri bližem pregledu, primetio sam da je auto zarđao. Bilo je jasno da ovaj auto definitivno nije u dobrom stanju. Prodavac je tvrdio da nije primetio nikakve nedostatke, što je, naravno, bila velika laž. Rekao sam mu da ću uzeti nazad depozit za rezervaciju i da zamene neće biti. Takođe sam ga zamolio da povuče auto iz prodaje dok se nedostaci na motoru i rđa ne unesu u oglas za prodaju. Prodavac je obećao da će to učiniti. (Dve nedelje kasnije, isti auto je i dalje bio na prodaju po istoj ceni, što znači da je prodavac nameravao da nastavi sa svojim pokušajima prevare).
Vreme je isticalo jer sam svoj auto mogao da koristim još samo tri dana, a cela subota je bila protraćena. Dakle, kupovina automobila morala je biti završena u nedelju kako bih mogao da odem na posao.
Otišao sam kući i ponovo tražio auto. Kasno te noći pronašao sam na internetu auto za koji se tvrdilo da nema problema. U nedelju ujutru sam putovao vozom oko 100 km da pogledam auto, nadajući se da ću se njime vratiti kući. Sklopili smo dogovor i odvezao sam ga kući. Kasnije sam otkrio da auto ima težak i skup kvar; popravka je koštala koliko i celokupna kupovna cena.
Bio sam prevaren, ali sam odlučio da prihvatim gubitak. Na kraju krajeva, obični ljudi uvek žele da imaju korist i ostvare profit; ne možete očekivati od njih da se ponašaju uzorno. Proces kupovine automobila odneo je novac i vreme, ali sam uspeo da ostanem miran tokom celog procesa. Međutim, ova trgovina uticala je na moj san, čineći me umornim i mervoznim tokom celog procesa, pa čak i nakon toga. Ispostavilo se da je nešto ipak uticalo na moje emocije ispod površine. Radilo se o tome da je moj osećaj kontrole bio uzdrman. Na kraju krajeva, auto je za mene kao plemeniti konj, kojim slobodno jašem u zalazak sunca ili ka dalekoj oazi. U mom umu, ako nemam auto, nemam slobodu kretanja. Sramota me je da to priznam, jer sam mislio da takve stvari više neće imati veliki uticaj na mene.
Sada shvatam da postoje površinske emocije koje se mogu kontrolisati tako što neću dozvoliti da utiču na mene. Na primer, ne ljutiti se iako sam uvređen u nekoj situaciji. Ali postoje i skrivene emocije koje utiču na mene polako, prikradaju mi se, tako da ih primetim tek kada su u punoj snazi i kada više ne mogu da ih kontrolišem. Takva osećanja, poput osećaja gubitka kontrole, drže me na nivou običnog čoveka i stoga su vezanosti kojih se ja, kao praktikant, moram osloboditi. Šta god da se desi, ništa ne bi smelo da utiče na moje stanje uma. Na Zapadu smo navikli na ideju da čak i ako nemamo ništa drugo, barem imamo slobodu da idemo gde god želimo i radimo šta god želimo.
Pomislio sam na kineske praktikante koji su zatvoreni. Oni su čak morali da se odreknu svoje slobode. To bi bio ogroman test za bilo koga. Ipak, mnogi su prošli ovaj test i osećali slobodu u sebi, iako su bili u zatvoru. U Finskoj ne idemo u zatvor zbog kultivacije, ali i dalje moramo prolaziti iskušenja na različitim nivoima. Ako zaista želim da „slobodno jašem u zalazak sunca“, sigurno mi ne treba auto (ili konj). Umesto toga, moram biti u stanju da otpustim svoje loše stvari, kao što je strah da će se nešto loše desiti ako ne mogu da kontrolišem stvari. Učitelj je promenio životni put praktikanata i ništa loše se više ne može dogoditi. A čak i ako se dogodi, već sam dobio Fa i više nemam čega da se plašim.
Otplata karmičkog duga i poboljšanje sposobnosti poimanja
Razgovarali smo o niskom moralu zaposlenih na poslu. Na primer, neki ljudi uzimaju bolovanje iako nisu bolesni. Jedan kolega me je uveravao da sitne tegobe nisu validan razlog za njegovo odsustvo. To je pokazalo da je njegov moral visok u poređenju sa drugim zaposlenima. Dobrovoljno mi je pomogao u teškom poslu koji nisam mogao da obavim sam, i u tom procesu je ozbiljno povredio nogu. Morao je da bude na bolovanju skoro šest meseci, što mu je smanjilo prihode i moglo da izazove probleme njegovoj porodici.
U početku sam mislio da je njegova povreda loša stvar i da je moja krivica, ali onda sam ispravio svoje razmišljanje i shvatio da je patio kako bi otplatio svoj karmički dug. Tada će se njegova sposobnost poimanja poboljšati i možda će moći da dobije Fa. On zna da sam praktikant i čuo je za principe Istinitosti, Blagosti i Trpeljivosti. Takođe smo razgovarali o kineskom komunizmu i zabludi evolucije, o čemu je on već razmišljao. Verujem da se neko brine o njemu i pokušava da poboljša njegovu sposobnost poimanja prosvetljenja tako što ga navodi da pati.
Inspiracija iz prirode
Jednog dana, dok sam bio na poslu, video sam jastreba na nebu sa plenom u kljunu, a jato vrana ga je naizmenično napadalo, pokušavajući da natera jastreba da ispusti plen. Iako je jastreb grabljivica, bio je brojčano nadjačan. Jastreb nije odustajao i konačno je našao prolaz i nestao na nebu. Osetio sam da jastreb predstavlja praktikanta, plen je bila osoba sa predodređenom vezom kojoj praktikant govori istinu, a pohlepno jato vrana predstavlja obične ljude ili demone koji pokušavaju da drže tu osobu u svom stisku.
Sada, dok pišem, razmišljam o uznemiravanju koje se dogodilo u Sibelius parku ovog leta, gde su zavedeni Kinezi napali i psovali naše praktikante. Finska nacionalna radiodifuzna kompanija (YLE) izvestila je o incidentu i pustila video snimak, pokazujući ovu nepravdu celoj naciji.
Istog dana, ubrzo nakon incidenta, otišao sam na jezero da pomognem u demontaži nelegalne konstrukcije mosta i video sam čudan prizor: riba je bila zaglavljena u blatu na plaži, glava joj je bila u blatu, a rep je virio iz vode ka nebu. Nisam znao kako je dospela u takvu situaciju, ali bi brzo uginula, pa sam grabuljama nežno izvukao ribu iz blata, i ona je odmah otplivala na sigurno. Mislim da je ovo takođe analogija ljudske sudbine: osoba ne može sama izaći iz blata, već mora dobiti ispravan Fa. Tek tada se mogu vratiti tamo odakle su prvobitno došli i biti spašeni.
Rekao sam majci o Fa
Godinama nisam razgovarao sa majkom o svojoj kultivaciji. Kada sam prvi put pričao o Falun Gongu i objašnjavao joj istinu, prekinula me je i pitala kako mogu toliko da pričam odjednom. Nakon ovog telefonskog razgovora, imala je prvu epizodu amnezije, a nekoliko meseci kasnije dijagnostikovan joj je težak oblik demencije koji će dovesti do promena ličnosti. Shvatio sam da je epizoda povezana sa time što je čula Fa, i da su neki faktori pokušavali da spreče moju majku da dobije Fa. Moja majka je uvek bila veoma ljubazna i jednostavna, pa sam mislio da će joj biti lako da razume principe Fa.
Ponovo sam pričao majci o Falun Gongu i predložio joj da jednom posluša predavanja, a zatim odluči da li želi da sazna više o tome. Pristala je i odslušala prvo predavanje. Smestila se na krevet da sluša. Prema njenim rečima, nije razumela ni reč prvog predavanja i zaspala je. Kasnije je rekla da ne želi da sluša nešto što uopšte ne razume. Pokušao sam da joj kažem da ni drugi nisu mnogo razumeli prvi put, ali ona je donela odluku. Shvatio sam da se u tom trenutku ništa nije moglo učiniti. Morali smo pustiti da vreme prođe.
Majka je kasnije rekla da stalno ima noćne more u kojima je izgubljena i ne može da nađe izlaz, čak joj ni policija ni sveštenik u snovima nisu mogli pomoći da pronađe pravi put. Baterije u njenoj lampi su se istrošile i postalo je potpuno mračno. Budila se osećajući duboki užas.
Dakle, deo nje vrlo dobro zna da je izgubljena, ali deo ne zna. Deo nje takođe izgleda zna da sekularni zakon ili religija ne nude izlaz iz ciklusa rađanja i smrti. Bio sam zapanjen kada mi je ispričala ovaj san, ali ona nije znala šta on znači i nije želela da čuje bilo kakvo objašnjenje za njega.
„A ti si se samo osmehnuo?“
Moje radno mesto prolazilo je kroz organizaciono restrukturiranje i većina ljudi je bila nervozna. Čak je i menadžment našeg odeljenja na jutarnjem sastanku izrazio ogorčenje što ne mogu da utiču na tu stvar. Svi su se osećali nesigurno i vazduh je bio ispunjen pritužbama. Naš direktor je primetio da nisam nimalo uznemiren i glasno je rekao: „A ti si se samo osmehnuo?“ Svi su me pogledali, i morao sam da kažem da nisam zaista uznemiren zbog ovoga. Objasnio sam da praktikujem Falun Gong, pa se uvek trudim da budem strpljiv i saosećajan, šta god da se desi. Tokom tog dana uspeo sam da nekolicini ljudi spontano ispričam o uticaju Falun Gonga na ljudsku prirodu i osetio sam da su prihvatili ono što sam rekao. Nakon toga su bili veoma ljubazni prema meni.
Popodne je stiglo obaveštenje da će naša kancelarija za četiri osobe biti smanjena na kancelariju za tri osobe, što je izazvalo poplavu pritužbi. Odmah sam rekao da mogu da se preselim u zajedničku kompjutersku sobu. To je izazvalo iznenađenje, jer ljudi na mom radnom mestu nisu navikli da je neko spreman da se odrekne već dobijenih beneficija. Mnogi su došli da pitaju da li planiram da rezervišem celu zajedničku sobu za sopstvenu upotrebu. Ljubazno sam objasnio da mi sopstveni prostor nije toliko potreban i da je drugima očigledno potrebniji sopstveni radni prostor, te da takođe ne planiram da uzmem celu zajedničku sobu za sebe, već da je koristim kada u njoj ima slobodnog mesta. Očistio sam zajedničku sobu i uneo svoje stvari. Na kraju su ostale dve skoro prazne police, iako je soba ranije bila veoma puna. Naš direktor i menadžer bili su veoma zadovoljni svim ovim. Da nisam kultivator, verovatno bih se borio da zadržim lični radni prostor kao i svi ostali. Čak i sada, posle više od mesec dana, to još uvek budi emocije kod nekih mojih kolega.
Kako su iscrpljujući životi običnih ljudi i koliko sam srećan što sam naučio Učiteljev Fa. Zahvaljujući Fa, sada razumem svrhu iskušenja i kako da se nosim sa njima.
Kada težite, vidite samo red ispred sebe
Pre oko godinu dana imao sam čudan san. U snu, Učitelj je sedeo na klupi i mahnuo drugom praktikantu i meni da dođemo i sednemo pored njega. Drugi praktikant je bio u redu sa stotinama drugih praktikanata, verovatno u redu za hranu kao na Fa konferenciji, i svi su bili užasno gladni. Mislio sam da je čudno što stotine praktikanata nisu primetile Učitelja kako sedi iza njih, jer su bili toliko zauzeti uzimanjem onoga što se delilo. Kada nas je Učitelj pozvao da dođemo kod njega, drugi praktikant je dao porciju koju je već dobio nekom drugom i prišao Učitelju. Nisam mogao jasno da vidim, ali sam osetio da je Učitelj potvrdno klimnuo glavom.
Učitelj mi je tada dao svoj broj telefona, ali nisam mogao da ga unesem u telefon, koliko god se trudio. Pa sam to otpustio. Zaista sam želeo da vidim Učitelja kako treba, ali sam mogao da vidim samo njegova stopala i kolena, kako god bih okrenuo glavu. U svakom slučaju, osećao sam se kao kod kuće, kao dete pored oca, i osećao sam se veoma srećno. Učitelj je rekao: „Veoma si srećan!“ Takođe sam pokušao da potražim red vožnje broda koji je odlazio po Učitelja, prvo u zelenoj knjizi, zatim u plavoj knjizi, ali nisam mogao da pročitam ni jednu ni drugu knjigu, i san se završio.
Zapisao sam ovaj san jer nisam hteo da ga zaboravim. Mislim da je značenje sna: Samo otpuštanjem svih stvari možeš dobiti najbolje, i niko ne može znati kada će Učitelj otići.
Ovo je moje razumevanje na mom nivou i nadam se da ćete me ispraviti ako neka tačka nije u skladu sa Fa.
Hvala Vam, Učitelju!
Hvala vam, kolege praktikanti!
(Prezentovano na Fa konferenciji u Finskoj 2025. godine)
