Priključila sam se nemačkom izdanju The Epoch Times pre osam godina, što je važna platforma za objašnjavanje istine i spasavanje živih bića.
Otpuštanje ljudskih emocija
U proteklih osam godina videla sam kako neki praktikanti napuštaju projekat dok su drugi ostajali. Prvobitno sam osećala određenu vezanost — sličnu osećaju gubljenja starog prijatelja. Vremenom sam, međutim, shvatila da ne-učestvovanje u Dafa projektu ne znači da je neko prestao da se kultiviše, niti je to merilo napretka u kultivaciji. Kultivacija je moguća svuda i u svakom okruženju: na poslu, u porodici i u svim situacijama iz svakodnevnog života. Sve dok konstantno gledamo unutar sebe, poboljšavamo svoj šinšing, otpuštamo vezanosti i usklađujemo se sa Istinitošću-Blagošću-Trpeljivošću, možemo se kultivisati i poboljšavati u bilo kom okruženju.
Ovo je moje saznanje u otpuštanju osećanja: ne radi se o poricanju osećanja između praktikanata, već o otpuštanju vezanosti za spoljašnje forme i ljudske veze kako bi srce postalo veće i trpeljivije. Osećanja između praktikanata su milosrđe koje proizilazi iz Fa, i ona se suštinski razlikuju od običnih ljudskih emocija. Razumela sam da kada otpustimo sve ljudske vezanosti — uključujući i vezanost za osećanja prema praktikantima — manifestujemo čisto milosrđe koje potiče iz Fa: široko, sveobuhvatno i bezuslovno. Ko dolazi, ko odlazi i ko ostaje može na površini izgledati nasumično, ali nas je Učitelj podučio da se na putu kultivacije ništa ne dešava slučajno.
Kada se pojave slične situacije ili nešto učini da se moje srce uznemiri, setim se reči Li Hondžija i kažem sebi: „Ovo nije slučajnost, već dobra prilika da otpustim ljudske emocije, podignem svoj šinšing i učinim svoje srce većim i milosrdnijim.“ Kada puno učim Fa i temeljno gledam unutar sebe, vezanosti se mogu prirodno otpustiti. Verujem u Učiteljeve aranžmane: sve je najbolje.
Moja ćerka mi pomaže da uvidim i otpustim svoje vezanosti
Kada se moje dete rodilo, u početku nisam znala kako da balansiram rad na projektu i brigu o njoj. Ponekad sam se čak osećala iznervirano i mislila da me ona ometa u radu. Tokom važnih sastanaka želela sam mir i tišinu, ali bi ona plakala ili dolazila do mog radnog mesta i uznemiravala me. Ujutru bi praktikanti zajedno učili Fa u kancelariji. Čeznula sam da ponovo budem tamo, ali nisam znala kako da to izvedem sa malim detetom. Na kraju sam počela da je vodim sa sobom u kolicima da radimo vežbe ili da učimo Fa sa drugim praktikantima.
Kada sam je povela sa sobom u grupu za učenje Fa u Berlinu, počela je da plače čim sam sela. Želela sam da odem kako ne bih ometala druge, ali su me zamolili da ponovo sednem. Koordinator je rekao da mogu da ostanem — bilo je u redu. Videli su moju snažnu želju za učenjem Fa i bili su puni praštanja. Odjednom sam se osetila okruženom njihovim snažnim, milosrdnim energetskim poljem. Moje dete je naglo prestalo da plače, pogledalo oko sebe i zaspalo. Bila sam toliko dirnuta da su mi suze potekle. Da — samo milosrdno polje Dafa praktikanata može sve promeniti.
Kada sam se prisetila ovog incidenta, pomislila sam: zašto ne bih pokušala da vodim dete sa sobom na učenje Fa u kancelariju? Tako smo suprug i ja odlučili da dovodimo dete u kancelariju rano ujutru kako bismo učili Fa sa ostalima. Postepeno se navikla na to i znala je da treba da bude tiha dok svi čitaju. Ponekad, kada ja sama ne bih čitala, čak bi me podsetila: „Mama, čitaj Fa sa grupom!“
Odjednom sam shvatila da sam mislila samo na sebe — da moj „rad ne sme biti ugrožen“ — a nisam mislila na svoje dete. Moja polazna tačka bila je egocentrična; stavila sam „sebe“ na prvo mesto. Zato je i dolazilo do smetnji. Umesto da gledam unutar sebe, gledala sam ka spolja i smatrala dete vidom „smetnje“. Zar to nije bilo upravo suprotno od gledanja unutar sebe? Sada suprug i ja možemo svako jutro da vodimo dete u kancelariju da čitamo Fa, zatim u vrtić, a onda se vraćamo na posao.
Uveče, kada sam zauzeta poslom, ćerka me ponekad podseti: „Mama, želim da slušam Fa.“ Ponekad i dalje postanem nestrpljiva kada me ne posluša odmah. Tada me tužno pogleda i pita: „Zašto se toliko ljutiš na mene?“ Kada se to desi, obično odmah prepoznam svoju grešku, brzo se izvinim i zagrlim je. Posebno je upečatljivo to što se, čim joj se iskreno izvinim, njeno raspoloženje trenutno popravi. To me je nateralo da shvatim da bez obzira na situaciju, ako na sve gledam iz perspektive Fa, ostanem mirna, gledam unutar sebe i priznam svoje greške, situacija postaje pozitivna.
Ponekad pomislim da je moje dete možda postalo moja ćerka u ovom životu upravo da bi mi pomoglo u kultivaciji. Sećam se situacije kada sam bila veoma uznemirena jer nisam prošla jedan test; srce mi je bilo zaista teško. Odjednom je moja mala ćerka počela da peva: „Pusti to, pusti to“ — pesmu iz filma koji voli da gleda. U tom trenutku osetila sam se kao da mi se Učitelj obraća kroz usta mog deteta, podsećajući me: otpusti svoje vezanosti! Morala sam da se nasmešim i rekla sam joj: „Da, hvala ti, mami je zaista potrebno da otpusti sve vezanosti.“
Jedan praktikant mi je rekao: „Imaš malo dete, a ipak radiš puno radno vreme na medijskom projektu i takođe podržavaš druge projekte. Moraš pažljivo razmisliti pre nego što preuzmeš dodatne odgovornosti.“
U poslednje vreme sam preuzela dodatne zadatke i ponekad mi je teško da donosim takve odluke. Ponekad mislim: Učitelj nas uči da nije važno koju ulogu imaš ili koji posao radiš — jedino što je važno je poboljšanje šinšinga. Mislila sam, zašto onda preuzimati dodatne zadatke? Zar ne bi bilo bolje raditi nešto što nosi manje odgovornosti i pritiska? Dakle, šta me na kraju podstiče da preuzmem dodatne zadatke? Odgovorila sam: kada sam suočena sa teškim odlukama, često mislim na živa bića koja čekaju da budu spasena. Gledajući unazad, shvatam da sam često efikasnija i marljivija u izazovnom okruženju.
Ne volim vikende jer čine da se osećam lenjom. Čak i malo težnje ka udobnosti često dovodi do toga da se posle vikenda osećam krivom jer nisam uradila onoliko koliko sam radila tokom nedelje. Tokom nedelje se podsećam da mi je vreme ograničeno — zato ustajem rano da radim vežbe, zatim idem u kancelariju da učim Fa sa ostalima, kako bih mogla bolje da organizujem vreme tokom pauze za ručak i uveče.
Dok sam bila trudna, ustajala sam oko tri ujutru da radim vežbe — često sam radila drugu vežbu po sat vremena svaki dan. Telo mi je bilo puno energije, a beba je bila mirna. Nastavila sam da radim normalno sve do pred sam porođaj. Oko tri meseca nakon što se rodila, suprug i ja smo mogli da povedemo dete i učestvujemo u nastupima Tian Guo Marching Band-a (oboje sviramo instrumente). Svaki put su nam milosrdni praktikanti pomagali da je pričuvaju kako bismo mogli da se koncentrišemo na nastupe.
Kroz sve ovo shvatila sam: nije malo dete to koje ometa rad za Dafu. Naprotiv, čvrsto verujem da je Učitelj aranžirao najbolje za svakoga od nas. Sve dok otpuštamo svoje vezanosti i istinski se kultivišemo, sve će biti glatko i harmonično, a put kultivacije će biti širok.
Otpuštanje „sebe“ je ključ dobre saradnje
Nedavno sam dobila poruku od praktikanta: jedan od naših čitalaca je rekao da UTM kod ne radi. Druga praktikantkinja je rekla da sam ja nepravilno kreirala kod i poslala joj ga. Zato je od mene traženo da kreiram novi i pošaljem joj. Odgovorila sam da nikada nisam kreirala bar-kodove — samo sam poslala link za kupovinu sa jednostavnim UTM kodom za evaluaciju kampanje. Na trenutak sam se osetila neprijatno jer sam bila neshvaćena i nepravedno optužena. Praktikantkinja je nastavila: „Praktikantkinja koja se žalila trenutno radi pod velikim pritiskom, pa se greške lako dešavaju. Možeš li pitati nekoga ko se razume u bar-kodove da joj pomogne?“
Odgovorila sam: „U redu, pitaću.“ Bilo je to kao da sam dobila nagoveštaj od Učitelja: Šta je važno ko je u pravu, a ko greši? Zašto sam želela da se odmah opravdam? Zar to nije bilo držanje za moj ego — strah od gubitka obraza?
Tada sam se setila šta je rekao učitelj Li Hondži:
,,Kako bogovi to vide, za jednog kultivatora nije ni najmanje važno da li je u pravu ili u krivu u ljudskom svetu, već je važno eliminisati vezanosti koje proističu iz ljudskog razmišljanja, i upravo vaš uspeh da eliminišete te vezanosti ukorenjene u vašem ljudskom mišljenju smatra se važnim. (Aplauz) Ako mirno uspete da rešite stvari, bez obzira koliko osećate da su prema vama nepravični, ako možete da ostanete mirna srca i ne pokušate da iznađete neku vrstu opravdanja za sebe, onda u mnogim stvarima neće ni biti potrebno da se raspravljate. Jer na vašem putu kultivacije nema ničeg što je slučajno.” (,,Objašnjavanje Fa na Menhetnu”)
U projektu ne radimo da bismo se takmičili ili dokazivali, već da bismo potvrdili Fa i pomogli Učitelju da spase živa bića. Samo kada svako otpusti svoj ego, gleda unutar sebe tokom konflikata i otpusti vezanosti, naša saradnja može biti harmonična i projekat može manifestovati svoju najveću moć. Ovaj mali incident učinio je da još dublje shvatim da je otpuštanje sebičnosti ključ dobre saradnje kao jednog tela.
Takođe sam shvatila da u projektima nije važno čija je ideja bolja ili savršenija, već kako radimo zajedno kao jedno telo. Čak i ako ideja u početku nije savršena, proces milosrdne saradnje pune praštanja, zajedničkog gledanja unutar sebe i iskrene posvećenosti je ono što Učitelj i bogovi priznaju.
Jednog dana, menadžer je iznenada predložio pokretanje nove kampanje istog tog dana — Božić se bližio, pa što pre, to bolje. Ovu kampanju smo sproveli prethodne godine, ali sa umerenim uspehom, pa naš tim u početku nije imao velika očekivanja. Nakon perioda razmene mišljenja i diskusije, međutim, on je insistirao da je ovog puta isprobamo na najjednostavniji mogući način — slično drugoj kampanji koju je implementirao tim za korisničku podršku. Prvo sam pomislila da će biti veoma teško implementirati kampanju istog dana, jer je prethodne godine uključivala mnogo praktikanata i zahtevala najmanje nedelju dana pripreme. Ali nakon što sam ga mirno saslušala i pažljivo analizirala njegove razloge, shvatila sam da ova kampanja zapravo ima potencijal. Zatim sam sa njim prodiskutovala detalje i kontaktirala tim za korisničku podršku.
Zahvaljujući otvorenoj i iskrenoj razmeni, marketinški tim i tim za korisničku podršku uspeli su da se dogovore o načinu delovanja i da harmonično sarađuju, tako da je kampanja mogla da se nesmetano pokrene tog dana. Samo nekoliko sati nakon što je kolega poslao imejl za božićnu kampanju, stigle su brojne porudžbine štampanih novina — kao pokloni za članove porodice, prijatelje ili čak za same čitaoce. Mnogi čitaoci koji su ranije čitali samo onlajn izdanje sada su se po prvi put odlučili za štampano izdanje. Neočekivano pozitivan rezultat iznenadio je ceo tim.
Iz ovog iskustva stekla sam dragocen uvid: ne mora sve biti savršeno od samog početka. Ključ je u tome da radimo zajedno kao jedno telo, damo sve od sebe, ne bežimo od poteškoća i delujemo svesrdno. Upravo kroz taj proces poboljšanja našeg karaktera projekat može ispoljiti svoju pravu moć i efikasnije spasavati živa bića.
Kultivisanje svake misli — ključ istinske kultivacije
Nedavno sam shvatila da je sve što vidim ili čujem više puta kao treća strana zapravo odraz mojih sopstvenih vezanosti. Dugo sam se pitala zašto stalno vidim i čujem iste stvari — ali nisam gledala unutar sebe. Setila sam se svojih ranih dana kultivacije, kada sam mogla odmah da pogledam unutar sebe čim bi se pojavili problemi. Srce mi je bilo lako, spremno da otpusti, a telo se osećalo tako lako da sam gotovo lebdela dok sam hodala. Razumela sam da je to stanje istinske kultivacije — stanje u kojem nikakve ljudske vezanosti ne opterećuju srce i Učitelj te shodno tome uzdiže.
Ponekad razmišljam o praktikantima u Kini. Iako pate u ekstremnim uslovima i zatvoreni su i brutalno progonjeni, oni mogu brzo da uzdignu svoje ispravne misli, pa čak i da razviju milosrđe prema svojim mučiteljima. U poređenju s njima, ja živim u relativno slobodnom okruženju — a ipak ponekad vidim samo slabosti drugih praktikanata, razvijam nezadovoljstvo ili želim da se oni „promene“. Kada se drugi ne ophode dobro prema meni, ponekad mi nedostaje milosrđe. Čak i kada mislim da sam već pogledala unutar sebe, kasnije sa iznenađenjem shvatim da su moje misli zapravo bile fokusirane na želju da promenim druge prema sopstvenim idejama.
Shvatila sam da, iako radimo na Dafa projektima, i dalje smo uhvaćeni u iluziju. Ono što smatramo „pogrešnim“ nije nužno pogrešno. Možda je Učitelj namerno aranžirao ovo okruženje kako bismo u takvim situacijama pogledali unutar sebe, otpustili svoje tvrdoglave egoe i prepoznali svoju vezanost za sopstvena mišljenja ili za greške drugih. Shvatila sam koliko je neprikladno želeti da menjaš druge. Umesto što želim da menjam druge, treba da kultivišem i menjam sebe.
Takođe sam se setila primera iz knjige Džuan Falun u kojem je jedan praktikant u fabrici tekstila u provinciji Šandong pozitivno uticao na celo svoje okruženje kroz sopstvenu transformaciju — bez kritikovanja ili prisiljavanja drugih.
Upravo u tome leži moć istinske kultivacije. Kada moje okruženje ne ispunjava moja očekivanja, mogu li da sarađujem harmonično i delim odgovornost — ili insistiram na svom mišljenju i tražim tuđe greške? Samo kada istinski gledamo unutar sebe, otpustimo sve ljudske vezanosti, ispunimo svoja srca milosrđem za sva bića i odbacimo egoizam i sebičnost — prirodu starog kosmosa — možemo probiti smetnje i razviti snažnu volju. Tek tada će srce postati veće, koordinacija će postati besprekorna, a projekat će manifestovati svoju punu moć u spasavanju osećajnih bića.
Osam godina kultivacije u medijskom projektu razotkrilo je mnoge moje vezanosti. Neke testove sam uspela brzo da prevaziđem, ali skrivene vezanosti su se stalno iznova pojavljivale jer nisam dovoljno učila Fa i nisam dosledno gledala unutar sebe. Tek kasnije sam to shvatila. Bila sam zahvalna na Učiteljevom beskrajnom milosrđu — on mi je više puta davao prilike da se poboljšam.
U svojim Fa predavanjima, Učitelj nas više puta podseća: kada učimo Fa, šaljemo ispravne misli ili radimo stvari kako bismo potvrdili Fa, ako naša srca nisu iskrena i čista, efekat će biti minimalan ili ga uopšte neće biti.
Takođe sam shvatila da kada je moje stanje kultivacije dobro, uvek vidim snage i dobre strane praktikanata. Kada oni još nisu dovoljno kultivisani ili se još nisu potpuno uzdigli, ja se iznutra osmehujem sa tolerancijom i trpeljivošću, bez osećaja nezadovoljstva ili odbojnosti. U tom stanju, moje srce je veliko i puno milosrđa. Shvatila sam da je to iskreno i ispravno stanje kultivacije — stanje koje mogu prirodno i trajno održati samo ako solidno učim Fa i imam snažne ispravne misli. Nasuprot tome, primetila sam da kada nisam u dobrom stanju, kada manje učim Fa, pojavljuju se moje ljudske misli — fokusiram se na tuđe greške i zaboravljam da pogledam unutar sebe.
Dok pišem ove redove, još više cenim okruženje za kultivaciju u The Epoch Times u Nemačkoj. Zahvalna sam na svakoj interakciji sa praktikantima i na svakoj prilici da radim sa njima. Na putu kultivacije ima uspona i padova, ali u dubini srca znam da to nipošto nije nešto što se podrazumeva to što smo uspeli da se okupimo ovde. Svako od nas je došao ovde iz beskonačno udaljenih, ogromnih kosmičkih domena da bismo zajedno potvrdili Fa. Kada jednog dana uspemo u svojoj kultivaciji i vratimo se u svoje prvobitne svetove, možda se više nećemo sresti. Zato duboko cenim ovo dragoceno vreme.
Ovo su neki od mojih ličnih uvida tokom rada za The Epoch Times. Ako bilo šta nije u skladu sa Fa, iskreno molim praktikante da mi ljubazno ukažu na to.
Hvala, poštovani Učitelju, na Tvome milosrdnom spasenju! Hvala vam, praktikanti!
(Predstavljeno na Fa konferenciji u Nemačkoj 2025. godine)
