Nije ga čuo, pa je moj sin propustio poziv na mobilni telefon sa fiksnog broja. Kad je uzvratio poziv, saznao je da je to bilo iz policijske stanice. Osoba koja se javila rekla je da je neko drugi uputio poziv i da je ta osoba izašla. Rekao nam je: „Dobio sam poziv iz policijske stanice. Verovatno traže mamu.“ Policija je to radila ranije – umesto da zovu direktno mene, zvali su mog sina.
Bila sam kod druge praktikantkinje sutradan, i rekla je da je neko iz policijske stanice takođe zvao njenog muža – dva puta u protekla dva dana – i pitao gde žive i da li su i dalje u njegovoj nadležnosti. Ona i njen muž imaju dva stana, i nekada su živeli u onom drugom. Pomislila sam da verovatno zovu i mene iz istog razloga, jer i mi posedujemo dva stana.
Oko 19:20, nepoznat broj mobilnog telefona pozvao je moj telefon. Dok sam gledala u broj, intuicija mi je rekla da je to neko iz policijske stanice. Da li da se javim ili ne? U tom trenutku mi je na pamet palo nešto što je Učitelj podučavao:
“Predlažem da svi učenici koje na silu pokušavaju da prevaspitaju (ovo isključuje one koje nisu odveli na prevaspitavanje) razotkriju zlo i objasne istinu onim ljudima koji rade na prevaspitavanju, i kažu im o uzročno posledičnom odnosu toga da “dobro i zlo uvek imaju posledice.” („Predlog“, Bitno za dalje napredovanje II)
Shvatila sam da treba da se suočim s tim na ispravan i dostojanstven način, pa sam se javila na telefon.
Osoba koja je zvala bila je službenica iz policijske stanice. Pitala sam za njeno prezime, i rekla je da je „službenica Vang“. Zatim je pitala: „Da li se zovete tako-i-tako?“ Kad sam je pitala kako zna moje ime, ignorisala me je i rekla: „Da li živite na tom-i-tom mestu? [Navela je moju tačnu adresu.] Pokušali smo da zovemo vašeg sina, ali niko se nije javio.“
„Kako znate toliko o mojoj porodici?“ pitala sam. „Kako se zovete?“
Rekla je: „Zašto vam treba moje ime?“ Nastavila je da pritiska: „Da li živite na tom-i-tom mestu?“
Rekla sam: „Znate toliko o mojoj porodici. Zar nije prirodno da pitam za vaše ime? Čak znate i ime mog sina. Šta tačno pokušavate da uradite? Kako se zovete?“
Rekla mi je nevoljno i zatim pitala: „Da li živite na tom-i-tom mestu? Sada ste u penziji, zar ne?“
Kad sam rekla da jesam, rekla je da treba da obavi kućnu posetu kako bi me fotografisala. „Zašto?“ pitala sam. „Da li idete u svako domaćinstvo?“ Kad je rekla da ide, pitala sam: „Da li to znači da fotografišete svakog stanovnika u svakom kraju u celom gradu?“ Baš tada se poziv prekinuo. Moj telefon je pokazivao: „Mreža prekinuta, nemoguće povezivanje.“ Nisam bila sigurna da li je to zbog mog signala ili njenog.
Razgovarala sam sa suprugom (takođe praktikantom) o ovome. Posavetovao me je: „Tretiraj je kao člana porodice i nemoj otežavati stvari. Budi ljubazna. Svi samo rade svoj posao. Razgovaraj s njom mirnog uma. Šlaću ispravne misli za tebe. Verovatno je naš signal pao, pa je pozovi kasnije.“
Setila sam se onoga što je Učitelj rekao, da moramo biti odgovorni prema Fa i odgovorni prema živim bićima i da mu moramo pomoći da spasi živa bića i ne dozvolimo zlu da ih uništi. Ja nisam protiv živih bića – mi smo na istoj strani. Svi znamo da su praktikanti Falun Dafe progonjeni. Zapravo, oni koji sprovode progon su takođe progonjeni, samo što to ne shvataju. Zlo ih koristi da progoni praktikante i time ih uništava. Odnos između praktikanata i živih bića je takav da ih mi spasavamo, a oni bivaju spaseni; svi su oni članovi Učiteljeve porodice.
Kad sam stigla kući, stala sam ispred Učiteljeve slike, spojila dlanove i rekla: „Učitelju, molim te ojačaj moje ispravne misli. Molim te ojačaj dobru stranu policajke Vang – Istinitost-Blagost-Trpeljivost – što je njena urođena priroda.“
Pozvala sam je nazad u 20:30 i rekla: „Veoma mi je žao što vas zovem ovako kasno.“ Rekla je da je u redu, pa sam nastavila: „Dozvolite mi da objasnim. Kad je naš telefonski razgovor ranije prekinut, moj telefon je pokazivao ‘mreža prekinuta, nemoguće povezivanje’. Nisam bila sigurna da li je to zbog mog signala ili vašeg. Nisam vam spustila slušalicu.“
Rekla je: „To je u redu. Pitala sam se zašto vas odjednom nisam čula.“
Zatim sam je ljubazno pitala: „Dakle, o čemu se tačno radi? Niko od naših komšija ovde nije čuo ništa o kućnim posetama.“
Pitala je da li sam ikada praktikovala Falun Dafu, a kad sam joj rekla da jesam, rekla je: „Moram da obavim kućnu posetu i slikam vas da bih dokazala da sam bila kod vas i razgovarala s vama.“
Odbila sam da pristanem na posetu, rekavši da bi to imalo loš uticaj, pa je rekla: „Onda možete doći u stanicu.“ Kad sam i to odbila, rekla mi je: „Onda možete sami da se slikate i pošaljete mi.“
Rekla sam: „Ne mogu ni to da uradim. To bi bio dokaz vašeg učestvovanja u progonu i učinilo bi vas odgovornom. Bićete odgovorni do kraja života – istrage se sprovode čak i decenijama kasnije. Oni koji su odgovorni uključuju one koji donose politiku, izdaju naređenja, učestvuju u progonu i sprovode progon, da ne pominjem saradnike.”
„Šta je saradnik? Bilo ko ko se slaže s tim. Falun Dafa podučava Istinitost-Blagost-Trpeljivost. Nema ništa loše u tome, i to je u skladu sa Članom 36 Ustava. Nemojte se uništavati zbog posla, nije vredno toga. Zapravo bi trebalo da pogledate Član 60 Zakona o državnim službenicima koji kaže da oni koji izvršavaju pogrešna naređenja nadređenih takođe snose odgovornost.”
„Slikanje sada može dovesti do toga da kasnije budete pozvani na odgovornost. Ova pravna zamka je postavljena odavno. Morate otvoriti oči i ostaviti sebi izlaz. Svi samo pokušavamo da zaradimo za život i razumem da nije lako. Danas je mladim ljudima tako teško da nađu posao. Ali niko neće preuzeti odgovornost za vas. To je jednostavno tako. Svi izbegavaju odgovornost, i niko neće preuzeti krivicu umesto vas.“
Rekla je: „Da, ali već sam se slikala sa dvoje ljudi.“
Rekla sam: „Zaista morate biti oprezni. Slikanje s ljudima nije dobra stvar za vas.“
Rekla je: „Onda ću sutra razgovarati sa svojim šefom i videti da li je u redu da ne pravim fotografije.“
Rekla sam: „Iz stvari koje su se nedavno desile u mojoj porodici, shvatila sam da Nebo gleda i vidi šta god da radimo. Moramo biti ljubazni i nikoga ne povrediti.“
Složila se: „Nema ništa loše u tome da se bude ljubazan.“
Rekla sam: „Dobrota može izdržati test vremena“, i ona se složila. Ponovo sam se izvinila što zovem tako kasno i uznemiravam je, ali je rekla da je u redu.
Sledećeg jutra, moj suprug i ja smo otišli blizu policijske stanice i slali ispravne misli. Ta policajka više nikada nije zvala. Izabrala je dobrotu, i bila sam srećna zbog nje.
Jedan lokalni praktikant je uhapšen i progonjen, pa sam potražila neke referentne materijale. U jednom članku je bio odeljak o načinu razmišljanja koji treba da imamo kada komuniciramo sa javnim službenicima koji me je duboko dirnuo. Članak kaže da su oni koji će zaista morati da zauzmu stav protiv progona ljudi koji rade u policijskim stanicama, tužilaštvima i sudovima. Zlo ih progoni, i u svojim poslovima, oni zaista treba da se suprotstave progonu. Koriste ih da progone dobre ljude, i moramo im pomoći da to prepoznaju. Tada će znati šta da rade.
