Imam 34 godine i praktikujem Falun Dafu već 10 godina. Osećam se tako srećnom što sam pronašla Dafu i postala praktikant — ja sam najsrećnije biće u univerzumu.
Više nisam zbunjena
Nakon što sam odrasla i ušla u društvo, osećala sam se zbunjeno. Pre nego što sam počela da se kultivišem, osećala sam se izgubljeno i usamljeno, ali sam želela da koračam ispravnim putem kako bi moj život imao smisao. Međutim, nikada nisam pronašla ljude sličnih stavova.
Imala sam snažnu želju za učenjem dok sam bila na fakultetu, ali su me složenost međuljudskih odnosa i promenljiva okruženja iscrpljivali. Nisam mogla da se koncentrišem i ocene su mi stalno padale. Nakon što sam počela da radim, iako su me nadređeni veoma hvalili i marljivo sam obavljala svoje zadatke, i dalje sam se osećala prazno iznutra, sve više izgubljeno, i nisam uspevala da pronađem smisao života.
Užasavala sam se pravljenja grešaka, pa su drugi imali loš utisak o meni. Stalno sam štitila svoju reputaciju i plašila sam se da otkrijem svoje prave misli. Svaki dan je bio iscrpljujuć. Susretala sam se sa preprekama na poslu kada drugi nisu sarađivali onako kako sam očekivala. Nisam mogla to da prihvatim i tajno sam plakala u toaletu.
Oko dve godine nakon što sam počela da radim, prijatelj mi je preporučio da pročitam glavnu knjigu Falun Dafe, Džuan Falun. Obično mi je bilo teško da čitam knjige, osim ako nisu bili udžbenici. Takođe sam znala vrlo malo o kultivaciji.
Ali kada sam pročitala Džuan Falun, bila sam duboko privučena. Postepeno sam razumela istinu o životu i univerzumu: ispostavilo se da su ljudi uhvaćeni u opsenu i da postoje druge dimenzije! Falun Dafa mi je pokazala novi svet. Reč „kultivacija“ pustila je koren u mom srcu. Knjiga je koristila neke termine koje u to vreme nisam razumela, ali sam imala nejasan osećaj da je Dafa istinski Fa visokog nivoa koji pomaže ljudima da se uzdignu u visoke domene.
Nakon što sam počela da praktikujem Falun Dafu, shvatila sam da je svrha života povratak svom istinskom sopstvu i urođenoj prirodi. Konačno sam pronašla smisao svog života! Razmišljanje o tome ispunilo me je neizmernim zadovoljstvom. Znam da u ovom životu moram težiti da se uzdignem, postanem bolja osoba i na kraju se asimilujem sa principima Istinitost-Blagost-Trpeljivost. Verujem da je to najsvetija i najsmislenija stvar. U poređenju sa tim, trivijalne životne nevolje postale su beznačajne, nedostojne tolike teskobe.
Nakon što sam počela da praktikujem, shvatila sam da godinama milioni ljudi u Kini takođe praktikuju Falun Dafu, i da su to najljubazniji ljudi! Bili su tu, među nama, praktikujući i prenoseći naše tradicionalne vrline. Osećala sam se kao da su mi porodica. Međutim, bila sam podvrgnuta ispiranju mozga klevetama Komunističke partije Kine i okrenuta protiv njih. Nakon što sam razumela objašnjavanje istine, osetila sam stid zbog svog neznanja, površnosti i nesposobnosti da razlikujem dobro od zla. Jedva sam čekala da podelim lepotu i istinu Dafe sa svojom porodicom i prijateljima.
Moja porodica ima koristi
Iako nisam imala veće bolesti, patila sam od raznih manjih tegoba. Kao dete sam često dobijala nazeb, kašljala i imala bolove u grlu zbog kojih mi je bilo teško da govorim. Na fakultetu sam dobila rinitis, konjunktivitis i faringitis, a alergije su mi se javljale svake jeseni. Tokom treće godine studija često sam imala poteškoća sa disanjem. Morala bih da prestanem da jedem nakon samo nekoliko zalogaja kako bih duboko udahnula. Pregled u bolnici otkrio je da mi je kičma deformisana, pa sam koristila tradicionalnu kinesku medicinu da ublažim simptome. Nakon što sam počela da radim, dijagnostikovana mi je hiperplazija dojke i budila bih se usred noći zbog bolova.
Nakon što sam počela da praktikujem Falun Dafu, Ušitelj Li Hongdži je neprestano pročišćavao moje telo i um. Skoro 10 godina mi više nisu bili potrebni lekovi niti sam išla u bolnice. Zaista sam osetila lepotu života bez bolesti. Čak i kada sam radila visokim intenzitetom, bila bih dobro nakon prospavane noći. Kada sam bila pod pritiskom ili u lošem mentalnom stanju, čim bih učila Fa ili radila vežbe, bila bih dobro. Osećala sam se puna vitalnosti i energije.
Moj otac je saznao za Dafu pre nekoliko godina i počeo je da čita Dafa knjige i radi vežbe. Ranije je patio od reume, srčanih bolesti i hipertenzije, a imao je i operaciju ugradnje stenta. Nakon takve operacije, osoba mora dugoročno da uzima lekove, što može dovesti do krvarenja u želucu. Moj otac je odlučio da postepeno smanjuje količinu lekova koje je uzimao. Nakon što je počeo da čita Dafa knjige, lekovi mu više nisu bili potrebni. Prošlo je više od 10 godina od njegove operacije, a srce mu je u odličnom stanju.
Otac je pretrpeo teško krvarenje u želucu početkom 2019. godine. Povratio je pun lavor krvi usred noći i pao u šok. Hitno je prebačen u bolnicu, gde je tokom endoskopije povratio još više krvi. Krvni pritisak mu je bio opasno nizak i primio je transfuziju krvi. Endoskopija je otkrila masu nalik gnoju u njegovom želucu. Bolnica je prvobitno želela da uradi hitnu gastrektomiju, ali s obzirom na njegovo oslabljeno stanje nakon tolikog gubitka krvi i prateće rizike, privremeno su zaustavili krvarenje kopčama.
Nekoliko dana kasnije, nakon još jedne endoskopije i biopsije, bolnica mu je dijagnostikovala rak želuca i preporučila gastrektomiju. Noć pre operacije, kada je porodica potpisivala saglasnost, doktorka nam je rekla da je u pitanju totalna gastrektomija, što znači da će mu biti uklonjeni ceo želudac i žučna kesa. Čuvši to, moja majka je oklevala. Moj otac je odlučio da se ne operiše i otišao je kući.
Moja porodica je i dalje bila zabrinuta, pa smo oca odveli u Peking na kontrolni pregled. Hirurg u Pekingu je pregledao očev izveštaj o gastroskopiji i rekao da je operacija neophodna, ali da je prvo potrebna još jedna gastroskopija.
Noć pre gastroskopije radila sam Falun Dafa vežbe. Otac je bio pomalo slab, ali je takođe uspeo da uradi deo vežbi. Takođe je učio Fa.
Treća gastroskopija urađena je samo nedelju dana nakon druge. Pokazala je da je rana veoma dobro zacelila. Više nije bilo gnojnih kesica, samo jedan čir, a ostatak područja bio je gladak i ravan. Izveštaj biopsije je pokazao: „Nisu otkrivene ćelije raka“.
Moj suprug je odneo laboratorijske rezultate i uzorke načelniku odeljenja patologije na ličnu proveru. Patolog ih je pažljivo pregledao i rekao: „Nema ničeg lošeg!“ Moja majka je zaplakala od sreće, a rođaci i prijatelji su uzvikivali: „Kakva sreća! To je zaista blagoslov od Boga!“
Moj otac se brzo oporavio i svi kažu da izgleda zdravo. Znala sam da je sve to zbog milostive zaštite Učitelja — moj otac je izašao iz opasnosti i sada je bezbedan.
Iako moja majka ne praktikuje Falun Dafu, retko se lečila u bolnici. Retko ima glavobolje ili nazeb i nikada ne uzima lekove niti injekcije. Bilo je baš onako kako je Učitelj rekao:
,,da kad jedna osoba vežba, koristi će imati cela porodica?” (,,Predavanje Fa na Fa-konferenciji u Australiji”)
Zaista verujem u ovo i nemam reči kojima bih izrazila svoju zahvalnost za Učiteljevu milost.
Pravi smisao kultivacije
Moje telo i um su se transformisali nakon što sam počela da praktikujem Falun Dafu, i iskusila sam lepotu kultivacije. Svaki dan je bio ispunjen. Kako sam nastavljala sa kultivacijom, konflikti koje sam doživljavala postajali su sve intenzivniji. Prešla sam put od intuitivnog razumevanja do spoznaje šta zapravo znači praktikovanje.
Počela sam da se zabavljam sa svojim budućim suprugom dve godine nakon što sam počela da praktikujem. Odrasla sam u glavnom gradu provincije, zaštićena od strane roditelja i voljena od rodbine i prijatelja. Bila sam odličan đak i primljena sam na prestižni univerzitet u Pekingu. Nakon diplomiranja, ostala sam u Pekingu da radim. Moj suprug je odrastao na selu, školovao se u unutrašnjosti, a njegovi roditelji su bili poljoprivrednici sa malo obrazovanja. Srela sam ga slučajno i nakon nekoliko godina upoznavanja, shvatila sam da je čestit, pažljiv i talentovan. Razlikovao se od većine ljudi i počela sam da se zabavljam s njim.
Pre nego što sam ga upoznala, imala sam malo konflikata sa drugima. Osim neslaganja sa roditeljima, prema svima sam uvek bila učtiva i ljubazna. Osećala sam da se dobro odnosim prema ljudima, a oni su mi uzvraćali istom merom, pa sam prirodno pretpostavila da je moj način interakcije ispravan. Očekivala sam da se moj suprug prilagodi mom pristupu. Međutim, prema njegovim rečima, bila sam „samoživa“ i „egocentrična“.
U početku nisam shvatala da su to prilike za kultivaciju kako bih gledala unutar sebe i popravila svoj šinšing. Nastavila sam da radim stvari na svoj način, insistirajući da sam u pravu i da me druga osoba povređuje. Gledajući unazad, takva vrsta razmišljanja o „nametanju sopstvene volje drugima i ubeđenost da je čovek uvek u pravu“ poticala je iz kulture Komunističke partije Kine, ali ja to nisam shvatala.
Kako sam nastavljala sa učenjem Fa, shvatila sam da nisam tako dobra kao što sam mislila. Razumela sam da sam samo bila vešta u održavanju spoljašnjeg izgleda. Nisam se usuđivala da izrazim svoje mišljenje jer sam se plašila da me drugi neće razumeti, da se neće složiti ili me prihvatiti — želela sam da zaštitim sebe. Pošto sam se plašila konflikta, bila sam učtiva prema svima i nisam se žalila — nije stvar u tome da sam bila ravnodušna — samo sam ćutala.
Dolazak mog supruga u moj život označio je moju prvu blisku interakciju sa strancem, i ovi skriveni problemi su isplivali na površinu. Polako sam se otvorila i naučila da izražavam svoja prava osećanja, iskreno komuniciram i otpustim svoju superiornost i samozaštitu. Počela sam iskreno da brinem o drugima. Počela sam da se opuštam. Osećala sam da sam iskrena i iskusila sam koliko je neverovatno gledati unutar sebe.
Nakon što smo se zabavljali više od godinu dana i počeli da razgovaramo o braku, njegova majka mi je poslala poruku rekavši da žele da on ostane u njihovom rodnom mestu. Rekla je da ću, ako želim da se udam za njega, morati da živim u njihovom okrugu, inače ne bi trebalo da budemo zajedno. To mi je bilo veoma teško da prihvatim.
Bilo mi je teško da pustim svoja osećanja prema njemu. Nakon duge i bolne unutrašnje borbe, konačno sam donela odluku kojoj su se protivili čak i moji rođaci i prijatelji. Napustila sam Peking, gde sam učila i radila skoro 10 godina, i preselila se u njegovo rodno mesto.
Moj suprug i ja smo živeli sa njegovim roditeljima u njihovoj staroj kući na selu. Bila je prizemna kuća, slabo osvetljena, a zidovi su bili pocrneli. Na mnogim mestima malter je bio buđav i ljuštio se. Pri vlažnom vremenu malter je otpadao. Mnogo toga u kući, poput svetala, kliznih vrata i vrata ormara, bilo je polomljeno. Kuhinja je bila pretrpana loncima i tiganjima koji se dugo nisu koristili, i sve je bilo masno i puno bubašvaba.
Znala sam da kao praktikantkinja Dafe treba da otpustim slavu, ličnu korist i osećajnost. Tretirala sam svoj brak kao svoje okruženje za kultivaciju i priliku da se poboljšam.
Baba i prababa mog supruga donosile su svoje najbolje poslastice za mene kad god bi me videle. Kada se njegova baba nije osećala dobro, puštala sam joj video snimke koje su napravili praktikanti, uključujući i pesme. Mnogo joj su se dopali.
Moj suprug i njegovi roditelji su rano odlazili na posao i kasno se vraćali kući. Obično sam ja obavljala svu kupovinu namirnica, kuvanje i pranje veša. Ponekad, dok sam radila u svojoj sobi noću, čula bih svekra i svekrvu kako dolaze kući, žaleći se da nema tople vode, da kuća nije očišćena i da veš nije unet spolja nakon što se osušio. Takođe su često proveravali kuhinju da vide da li sam kupila namirnice, uvek govoreći da hrana spolja nije higijenska i govoreći nam da ne jedemo vani. Vremenom sam osećala veliki pritisak.
Bila sam mlada, ali nisam imala sopstveni život. Stalno su mi govorili ovo i ono — da treba da naučim njihov dijalekt, da naučim da kuvam na njihov način i da podržavam rad svog muža — ne uzimajući u obzir moja osećanja. Osećala sam da su moje porodično poreklo, obrazovanje, posao i životne veštine bolji od onih kod mog muža, a ipak mi je svekrva uvek govorila da „sledim muža kuda god on ide“. Nisam želela to da prihvatim!
Pitala sam se: „Želiš li udoban život ili želiš da se kultivišeš podnoseći teškoće?“ Ovo je zaista bilo duboko pitanje koje ispituje dušu. Razumela sam da sve što sam želela proističe iz mojih želja, iz sebičnosti. Težnja za ličnom korišću i čežnja za boljim životom kakav imaju drugi ljudi, bilo je upravo ono što je trebalo da eliminišem jer su bili suprotni zahtevima za praktikante.
Identifikovala sam svoju ljubomoru, vezanost za udobnost, slavu i ogorčenost prema svekru i svekrvi. Pokušala sam da otpustim svoj ego i da ne koristim sopstvena mišljenja i standarde da merim druge. Umesto toga, pokušala sam da vidim stvari iz njihove perspektive, razumem njihove teškoće i probleme, i imam više razumevanja za njih.
Znala sam da samo ako imam čist um mogu ljubazno tretirati druge, što je takođe istinska ljubaznost. Bez obzira na to koliko sam radila na površini, sve je to proisticalo iz osećajnosti, koja je sebična, traži nagradu i očekuje da se drugi dobro odnose prema meni. Zamerala sam ljudima kada ne bi ispunili moja očekivanja. Pored osećajnosti, postojala je i želja za priznanjem — želeći odobrenje svekra i svekrve, želeći da me hvale. Plašila sam se da neću ispuniti njihova očekivanja i da će me kritikovati. To nije bila istinska ljubaznost. Moje srce je uvek bilo fokusirano na mene samu, tako da nisam bila milostiva. Kada sam razumela kako da se pravilno odnosim prema svekru i svekrvi, srce mi je postalo mnogo lakše.
Pretprošle zime su renovirali svoju kuću na selu i preselili se tamo. Time je moje okruženje za život i kultivaciju postalo opuštenije, sa više vremena i prostora za mene. Ranije nisam imala koncept „porodice supruga“ ili „moje sopstvene porodice“ i nisam znala šta znači „udati se daleko“, niti sam uopšte shvatala da sam se „udala daleko“. Tek nakon nekoliko godina braka postepeno sam razumela sa koliko problema moram da se suočim.
Otpuštanje vezanosti za ličnu korist
Kada smo se suprug i ja svojevremeno vratili u njegovo rodno mesto, on je počeo da predaje u srednjoj školi u ruralnom području. Ubrzo nakon početka polugodišta, jedna od nastavnica je prebačena, čime se stvorilo upražnjeno mesto. Direktor me je tada zamolio da je zamenim, jer sam imala diplomu iz tog predmeta. Bila sam duboko zahvalna na Učiteljevom aranžmanu, koji mi je pružio posao u potpuno novom okruženju.
Govorila sam učenicima da budu iskreni, ljubazni i tolerantni. Želela sam da podstaknem njihovu milostivost i objasnila sam da je ateizam pogrešan.
Suprug i ja smo živeli u školi tokom nedelje i vraćali se vikendom. Više od dve godine bila sam zamena za stalne nastavnike. Kada bi nastavnice išle na porodiljsko bolovanje, ja bih ih menjala. Nakon što bi se njihovo porodiljsko završilo, ponovo bih bila nezaposlena. Naknada za zamenu bila je oko 1.000 juana mesečno, daleko manje od moje plate u Pekingu. Međutim, kroz otpuštanje vezanosti za slavu i bogatstvo, ipak sam pronašla mnogo radosti.
Zbog očevih zdravstvenih problema u prvoj polovini 2019. godine, boravila sam kod roditelja i prestala sam da predajem. Nakon što je predavao tri godine, moj suprug je prebačen u školu u okrugu.
Slučajno sam otkrila priliku za onlajn posao koji mi se činio prikladnim. Nakon onlajn intervjua, primljena sam. Tako sam dobila formalni posao i pristojan prihod. Ovaj posao mi je omogućio da u potpunosti iskoristim svoje profesionalne veštine, a lokacija rada je bila fleksibilna. Sve što mi je bilo potrebno su kompjuter i pristup internetu. Ovo je bilo veoma pogodno jer sam imala vremena za učenje Fa i rad vežbi. Čak i kada bih išla kod roditelja u posetu, to nije ometalo moj posao.
Dafa mi je otvorila mudrost, pa mi je posao bio veoma lak i brzo sam učila stvari. Učitelj je uredio naš put kultivacije. Jedino o čemu treba da brinemo je da se kultivišemo. Učitelj je tako veliki!
Imala sam sreću da se pridružim jednom Dafa projektu i bila sam odgovorna za uređivanje i lekturu. Proces uređivanja članaka je takođe proces kultivisanja mene same. Pisala sam članke pre nego što sam počela da praktikujem. Ali kada sam ponovo počela da pišem članke nakon što sam počela sa kultivacijom, shvatila sam da su stvari potpuno drugačije. Svo moje iskustvo, metode i veštine izgledali su beskorisno. Bilo je to kao da počinjem od nule.
Kada moje stanje kultivacije nije bilo dobro, bilo je teško pisati. Ponekad su ono što sam napisala menjali drugi praktikanti. Kada sam videla koliko je njihovo pisanje sažeto i čisto, shvatila sam da moram da se popravim. Razumela sam da ono što moje pisanje izražava zavisi od moje sopstvene kultivacije i nivoa mog šinšinga.
Hvala, Učitelju! Hvala Dafi! Praktikovanje Falun Dafe ispunilo je moje srce svetlošću!
