Ja sam učiteljica u osnovnoj školi. U jesenjem semestru 2024. godine, dočekala sam novi razred od samo 10 učenika. Trojica dečaka su bila veoma nestašna, često su se borila i rvala, ali veći problem je bila jedna devojčica sa mentalnim poteškoćama.
Nije mogla mirno da sedi u učionici. Njena porodica ju je godinu dana slala u privatni vrtić. Državni propisi nalažu da sva deca odgovarajućeg uzrasta moraju završiti devetogodišnje obavezno obrazovanje, a pošto ova devojčica nije imala sertifikat o invaliditetu, direktor škole je, plašeći se potencijalnih problema, intervenisao i postavio je u moj razred.
Devojčica je imala 10 godina, ali se ponašala kao dete duplo mlađe od nje. Pošto nije razumela pravila, često je napuštala učionicu i plakala ako bi neko pokušao da je zaustavi.Pravila bi haos i šetala svuda po prostoriji ako ne bi dobila ono što želi. Ništa je nije moglo smiriti. Ako bi videla nekoga sa hranom koju je želela, udarila bi ga ako bi odbio da joj da.
Ako bih je kritikovala, udarila bi me, a ponekad me čak jurila do moje kancelarije. Nanela je štetu učionici i našim računarima. Ako bi iko pokušao da je zaustavi, neprestano bi plakala. Kada bi imala izlive besa, niko ništa nije mogao da učini. Nakon što sam kontaktirala njenu porodicu, njena baka je pristala da je prati u školu. Kada bi ponašanje devojčice bilo zaista ometajuće, baka bi je izvela iz učionice da je smiri.
Svaki put kada bih morala da se suočim sa njom, osećala bih čvor u stomaku i neopisiv osećaj uznemirenosti. Zamerala sam rukovodiocima škole što su ovu devojčicu stavili u moj razred i žalila sam se na njeno ponašanje drugim nastavnicima u kancelariji. Čak sam rekla administratorima škole: „Šta treba da radim sa ovim detetom? Ona ometa nastavu. Uznemirim se čim je vidim!“
Potpuno sam zaboravila da sam kultivator i ponašala sam se baš kao obična osoba puna ogorčenosti. Odlučila sam da o ovom problemu porazgovaram sa svojom majkom, koja je takođe praktikantkinja.
„Učitelj Li je stvorio ovu priliku da prekali tvoj šinšing“, rekla je moja majka. „Ako devojčica ometa nastavu, možeš slati ispravne misli da očistiš te stare sile koje je kontrolišu. Ova devojčica takođe ima predodređenu vezu sa Dafom.“ Istakla je da nemam samilosti prema devojčici i da ne bi trebalo da gubim strpljenje sa njom.
Razmislila sam više o tome i uvidela da mi je zaista nedostajalo samilosti. Nisam razmišljala iz perspektive učenika. Kada su se ona tri dečaka loše ponašala, gubila bih živce, a kada bih vikala na njih, i ova devojčica bi počela da viče. S druge strane, kada bih im se obraćala mirno, devojčica bi mi se osmehnula. Zašto to ranije nisam primetila?
Takođe sam shvatila da je vreme da zamolim baku devojčice da je nauči da recituje „Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri“.
Tako sam objasnila istinu o Falun Dafi baki devojčice i rekla joj zašto je važno da svako veče sa svojom unukom recituje „Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri“. Rekla mi je da joj je moja majka već dala neke Dafa brošure o progonu i pomogla joj da napusti Komunističku partiju Kine.
„Bilo bi divno ako recitovanje 'Falun Dafa je dobra' može pomoći mojoj unuci!“ Čak je htela da mi dâ 500 juana za moj trud.
„Hvala vam, ali ne mogu da prihvatim novac“, rekla sam joj. „Ovo je naša sudbina. Ja praktikujem Falun Dafu. To je nešto što treba da uradim!“
Početkom decembra, počela sam da učim napamet Džuan Falun. Učila sam Fa kad god sam imala vremena i počela sam da identifikujem svoje vezanosti, kao što su ogorčenost i nestrpljenje. Želela sam da ih se oslobodim i da kultivišem samilost.
Nakon što sam promenila svoj način razmišljanja, devojčica je postepeno prestala da plače i da ima izlive besa. I dalje bi povremeno imala promene raspoloženja, ali je mogla da razume ono što sam govorila.
I dalje sam s vremena na vreme osećala ogorčenost i nisam mogla da se kontrolišem. Videvši da se borim, Učitelj me je prosvetlio u snu. Bilo je to ubrzo nakon početka novog tromesečja. Sanjala sam da polažem ispit. Prvi deo ispita je bio test iz kineskog jezika, na koji sam lako odgovorila. Drugi deo je bio test iz matematike, i na sva ta pitanja sam takođe odgovorila. Zatim sam hodala kući sa korpom punom zlatnog žita. Pogledala sam u korpu i pomislila: „Nadam se da ova korpa nema rupa.“
Pronašla sam pukotinu na dnu korpe i primetila da je mala količina žita iscurela. Pomislila sam da to nije velika stvar i nastavila sam da hodam. Na pola puta do kuće, staza ispred mene je postala veoma uska. Na desnoj strani je bio zid kuće sa prozorima, ali bez vrata, a na levoj je bio veoma visok nasip. Brzo sam koračala stazom, držeći se blizu zida i pridržavajući korpu. Nakon što sam prošla, pogledala sam unazad na usku stazu i nastavila kući.
Podelila sam san sa majkom. Rekla je da su učenici u mom razredu tu da mi pomognu da poboljšam svoj šinšing. „Ta devojčica koja ima mentalne poteškoće nije obično dete. Možeš slati više ispravnih misli i očistiti zla bića u drugim dimenzijama, koja su manipulisala devojčicom da bi te uznemiravala. Možeš je naučiti da recituje 'Falun Dafa je dobra'.“ Takođe je istakla da mi još uvek nedostaje samilosti.
Složila sam se sa majkom i pomislila: „Tako je. Zar žito u korpi ne bi trebalo da se samelje?“ Pogledala sam unutar sebe i videla da nemam dovoljno samilosti i da imam vezanosti za ogorčenost, nestrpljenje i lični interes.
Želela sam da ispunim svoj um sa više Fa i da održavam svoje ispravne misli jakim, pa sam podsećala sebe: „Ja sam praktikantkinja Dafe. Moram biti samilosna prema ovim učenicima. Moram biti strpljivija, posebno sa ovom devojčicom.“
Počela sam da se ophodim prema devojčici sa više strpljenja. Ponekad, dok su ostali učenici radili svoje vežbe, otišla bih do devojčice i pomogla joj da recituje „Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri“. Ponavljala bi za mnom, reč po reč, i smešila se. Postepeno, više nisam osećala toliku frustraciju niti sam gajila ogorčenost; čak mi je postala veoma draga.
Devojčica se od tada mnogo promenila. Ranije je jela tokom časa i bacala smeće svuda. Sada, kada joj kažem da baci smeće u kantu, ona to razume i učini. Može mirno da sedi na svom mestu duže vreme bez plača ili pravljenja galame. Kada joj kažem „Ponašaj se lepo, ti si dobra devojčica“, ona se nasmeši i kaže: „Dobro, ponašaću se lepo.“ Ako se dobro ponaša tokom časa, pohvalim je: „Baš si dobra devojčica!“
Sada je baka više ne prati u školu. Tokom časa, kada zamolim sve da budu pažljivi, ona sedi mirno kao i ostali. Ranije, nakon škole, ne bi stajala u redu i istrčala bi napolje čim bi zvonilo. Sada zna da se pravilno postavi u red. Svi nastavnici u školi komentarišu da je devojčica mnogo bolja nego pre. Rekla sam im da sam preporučila dobrobiti recitovanja „Falun Dafa je dobra“.
Kultivisanjem sam odstranila svoje nestrpljenje, lični interes i ogorčenost, a stekla sam samilost. Ona tri nestašna dečaka se takođe mnogo bolje ponašaju. Moj razred je sada miran.
Tako sam zahvalna Učitelju! Nastaviću da se dobro kultivišem, da budem dostojna Dafa učenika i da ispunim Učiteljeva očekivanja.
