Moj supružnik i ja živimo u prilično ruralnom području u severnoj Kini. Godine 2004, praktikanti u našem mestu primili su Učiteljev članak, u kom je pisalo:
“… svatko mora izaći vani i objašnjavati istinu, donoseći ju u svako polje i dolinu, planinu i brijeg, ne izostavljajući niti jedno područje gdje ljudi žive.” (“Otpustite ljudske vezanosti i spasite ljude svijeta” Bitno za marljiv napredak III)
Nakon što smo više puta učili članak, svi praktikanti su postali odlučni da spasavaju ljude u skladu sa Učiteljevim zahtevima.
Dostavljanje Falun Gong materijala u mnoga obližnja sela
Nakon dogovora sa kolegama praktikantima, moj supružnik i ja smo bili odgovorni za dostavljanje informativnih materijala Falun Dafe (Falun Gong) u preko 20 sela. Pošto su bila udaljena najmanje 20 km, nismo mogli da pokrijemo sva sela u kratkom vremenskom periodu. Zato smo ih podelili na delove. U početku smo išli biciklom ili ponekad traktorom da dostavljamo materijale tokom dana.
Kasnije, da bismo izbegli uznemiravanje od strane policije i finansijske probleme izazvane progonom, napustili smo dom 2012. godine i radili u fabrici u gradu.
Fabrika je bila udaljena 35 km od našeg doma. Povratak u to područje nije bio lak, ali smo morali da ispunimo obećanje o dostavi. Razgovarali smo o mogućim rešenjima i odlučili da kupimo novi motocikl za preko 3.000 juana.
Radili smo u gradu tokom dana, a zatim smo nakon posla kretali ka našem ruralnom domu. Zbog vremena putovanja, uvek je bilo posle ponoći kad smo se vraćali kući. Velika udaljenost i mrak nisu bili veliki problem, ali zimski uslovi su bili izazovni, posebno u gorkoj hladnoći zime kad smo nosili duple ili čak trostruke slojeve teške odeće. Prilikom distribucije informacija, nismo mogli da nosimo rukavice jer je bilo previše teško izvući materijale. U početku su nam ruke bile ukočene i bolne od hladnoće, ali su se ubrzo zagrejale. Znali smo da nas Učitelj štiti.
Kupili smo električni automobil 2014. Od tada smo ga koristili za distribuciju materijala, tako da smo manje izloženi hladnoći zimi.
U junu 2018. godine, napustili smo poslove i vratili se kući, okončavši osam godina izgnanstva. Nakon što smo se smestili, pokrenuli smo mali biznis. Pošto smo održavali čisto okruženje u našoj radnji i ponašali se pošteno i pouzdano, stekli smo poverenje naših kupaca. Najvažnije, bilo je vrlo zgodno distribuirati materijale za objašnjavanje istine na ovaj način.
U proteklih više od 20 godina, nismo propustili nijedno selo koje smo obećali da ćemo pokriti, jer smo znali da ti ljudi čekaju Dafine blagoslove. Tokom procesa, suočili smo se sa mnogim nedaćama i poteškoćama, i rizikovali da budemo prijavljeni policiji. Međutim, bili smo relativno mirni jer smo imali Dafu u srcima. Pod Učiteljevom zaštitom, svaki put smo se bezbedno vraćali kući. Naša srca su bila puna radosti dok smo ispunjavali svoje zavete da spasavamo živa bića. Znamo da je ovo takođe naše putovanje povratka u naš nebeski dom.
Putovanje u preko 70 sela da bi se ljudima pomoglo da napuste KPK
Mnogi ljudi su primili naše materijale i saznali istinu o Dafi i progonu od strane Komunističke partije Kine (KPK). Ali kako su mogli da napuste KPK i njene pridružene organizacije? Kolege praktikanti su verovali da treba da izađemo i pomognemo ljudima da istupe. Oboje smo imali tu želju i počeli smo da razgovaramo sa ljudima, počevši od prošle godine, na prelazu proleća i leta.
Obično smo ujutru bili zauzeti u radnji. Popodne smo provodili razgovarajući sa ljudima i pomažući im da napuste Partiju. U tom procesu, uvek smo obraćali pažnju na slanje ispravnih misli kako bismo eliminisali svaku smetnju i tražili Učiteljevu pomoć.
Ljudi koje smo sretali bili su farmeri koji su radili na poljima, odmarali se pod drvećem, sedeli napolju ili šetali ulicom. Koristili smo svaku priliku da razgovaramo sa ljudima i pomognemo im da napuste Partiju. Preko 90% ljudi je izabralo da napusti, i skoro svi su odlučili da koriste svoja prava imena.
Mnogi ljudi su izrazili svoju sreću nakon napuštanja KPK. Neki su želeli da nam ponude piće, neki su želeli da nas pozovu da posetimo njihove domove. Jednom prilikom, dali smo Dafa amajliju dečaku sa invaliditetom. On je spojio dlanove i poklonio nam se, što nas je toliko dirnulo da smo hteli da zaplačemo. Učitelj je rekao: “…ko će spasiti sve ljude na ovom svetu koji su ovde došli zbog Dafe? ("Fa predavanje na svetski Dan Falun Dafe", Sabrana predavanja širom sveta XII). Taj dečak je tako dugo čekao ovaj dan.
Takođe smo otkrili mnoge naše nedostatke u tom procesu. Na primer, snažnu vezanost za preferencije i različite stavove prema različitim ljudima. Shvatili smo da iza ove vezanosti stoji strah. Kad bismo videli osobu koja je izgledala kao penzionisani zvaničnik, nismo želeli da joj priđemo. Takođe smo izbegavali sve ljude koji su izgledali nasilni ili neprijateljski. Ako bismo sreli stariju ženu, obično bismo je preskočili jer smo mislili da je možda nepismena i da ne može da pročita informacije, a pretpostavljali smo da mladi ljudi neće želeti da nas slušaju.
Kasnije smo shvatili da bismo mogli da pomognemo da se spasi više ljudi ako bismo se jednostavno dobro kultivisali. Ove percepcije su upravo oblasti koje treba da poboljšamo. U budućnosti ćemo se truditi da se pozabavimo ovim, postanemo zreliji u kultivaciji i pomognemo Učitelju da spasi više ljudi.
