Želela bih da podelim svoja iskustva objašnjavanja istine o Falun Dafi, odupiranja progonu i nastavka vežbanja tokom oba moja pritvora.
Objašnjavanje istine šefu Službe 610 i odupiranje progonu u centru za ispiranje mozga
2006. godine, puštena sam iz zatvora nakon što sam odslužila trogodišnju nezakonitu kaznu. Moj suprug, sekretar Komunističke partije Kine (KPK) u svom preduzeću, i vozač došli su po mene. Nisu bili tamo da me odvedu kući. Vodili su me u centar za ispiranje mozga radi „transformacije“ praktikanata Falun Dafe. Na putu tamo, stalno sam im govorila činjenice o Dafi. Ali oni su me ipak odveli tamo.
Bilo je posle 23 sata kad smo stigli. Ušli smo unutra i vrata su se odmah zaključala za nama. Tamo su bile četiri osobe da nas prime. Pitala sam ko je glavni i rečeno mi je da samo šef Službe 610 ima težinu tamo. Rekla sam da želim da ga vidim.
Oko ponoći, došao je šef Službe 610. Uljudno sam ga pitala za ime i rekao je da je to Jang Čunjue. Pitala sam koliko će mi naplatiti za boravak u ovoj „radionici za učenje“ (centru za ispiranje mozga), a on je rekao 6.000 juana. Pitala sam za šta je novac, na šta je on odgovorio: „2.000 za pomoćnike u radionici, 2.000 za moje životne troškove i 2.000 za ostalo.“
Rekla sam: „Bila sam u zatvoru tri godine i moj suprug je morao da plati ukupno 3.000 juana. Zašto naplaćujete 6.000 juana za mesec dana? Zar vaši nadređeni ne obezbeđuju finansiranje? Zar vaša svrha nije da obrazujete? Zašto ste odmah zaključali vrata i zašto tražite toliko novca?“
Nije odgovorio, već je umesto toga zahtevao da psujem Učitelja Lija, osnivača Falun Dafe.
Odgovorila sam: „Nisam znala za Učitelja pre nego što sam naučila Falun Dafu. Učitelj je napisao knjigu, pod nazivom Džuan Falun i ja sam je pročitala. Kad sam bila mlada, majka mi je govorila da ne koristim ružne reči, ali nisam slušala. Psovala sam i proklinjala kad god mi se prohtelo. Onda su mi školski nastavnici govorili da ne psujem, ali ja sam i dalje radila po svom, ignorišući njihove savete i nastavljajući da psujem. Nakon što sam pročitala Džuan Falun, koji me je naučio da ne psujem, potpuno sam prestala i popravila se. Sada mi vi, vladin službenik, govorite da koristim takav ružan jezik. Kakva je to logika?”
„Niko me nije prisiljavao da praktikujem Falun Dafu. Odlučila sam da praktikujem Dafu jer sam pročitala ovu knjigu i mislila sam da je dobra. Zaista je nerazumno da mi govorite da psujem nekoga. Neću to učiniti.“
Ućutao je.
Te noći, planirali su da me zadrže tamo i da me ne puste kući. Međutim, nakon ovog razgovora, šef Službe 610 pustio me je kući sa suprugom za vikend (bila je petak uveče) i rekao mi je da se vratim sledećeg ponedeljka.
Kad je došao ponedeljak, niko iz centra nas nije kontaktirao. Ali moj suprug ih je pozvao, i oni su ga zamolili da me dovede. Kad smo stigli, direktor je predložio da ostanem tamo nekoliko dana na „časovima“.
Tokom vikenda kod kuće, neprestano sam slala ispravne misli, ne dozvoljavajući zlu da progoni praktikante Dafe. Znala sam da je zlo u drugim dimenzijama već rastočeno, tako da nisam ostala, već sam se jednostavno vratila kući sa suprugom. Nisu zvali da me uznemiravaju, niti su dolazili da me traže.
Ljubazni, prelepi osmesi obasjali su lica čuvara u pritvorskom centru
Počela sam da pravim materijale za objašnjavanje istine kod kuće 2008. godine. Svakog petka bih preuzimala materijale sa Minghui veb-sajta i pravila nedeljne časopise i brošure za praktikante da ih distribuiraju. 2011. godine, instalirala sam satelitsku antenu kako bismo mogli da gledamo New Tang Dynasty TV. 2012. godine, policija je otkrila satelitsku antenu i pratila me do mog preduzeća. Uspela sam da pobegnem, ali sam onda postala beskućnica narednih šest godina.
Uhapšena sam i odvedena u pritvorski centar 2018. godine. Čim sam stigla tamo, povikala sam „Falun Dafa je dobra! Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri!“ tako da su svi u ćelijama pored kojih sam prolazila to čuli. Čim sam stigla u svoju ćeliju, počela sam da šaljem ispravne misli, recitujem Fa i radim vežbe.
Direktor centra mi je rekao da pravila ne dozvoljavaju nikome da radi vežbe Dafe.
Rekla sam mu: „Progonjena sam upravo zato što praktikujem Falun Dafu. Dafa ima izvanredne efekte u lečenju bolesti i poboljšanju fizičkog stanja. Počela sam da praktikujem jer sam bila lošeg zdravlja. Ako mi ne dozvolite da radim vežbe, šta ako mi se bolest vrati? Hoćete li platiti moje lečenje? Osim toga, čak i da platite, ne bih želela ponovo da prolazim kroz takvu patnju!”
„Rekli ste da ovde imate pravilo koje zabranjuje ljudima da rade vežbe Dafe. Đijang Cemin [bivši lider KPK koji je pokrenuo progon Falun Dafe] je takođe doneo ovo pravilo, ali zar ono nije propalo svih ovih godina? Praktikanti Dafe su nastavili da praktikuju. Trebalo bi da prestanete da se ponašate kao žrtveni jarac. Ako budete insistirali na zabrani da radim vežbe, čim izađem, staviću vaše ime na listu počinilaca kršenja ljudskih prava.“
„Pretite li mi?“ pitao je.
„Da li me sprečavate da radim vežbe?“ odgovorila sam. „Ako je tako, to bi bilo kršenje mojih ljudskih prava.“
Nije rekao ni reč više, i od tada, nikada to više nije spomenuo. Stvorila sam odlično okruženje za vežbanje.
Drugom prilikom, direktorka ženskih ćelija otišla je na godišnji odmor, a nova direktorka, Liu, dodeljena je da nadgleda ćelije. Čim me je ugledala kako radim vežbe Dafe, usprotivila se.
„Kako to da ovde radite vežbe?“ pitala je.
„Radim vežbe poslednjih šest meseci. Možete pitati druge čuvare ako mi ne verujete.“
„Ali drugi čuvari su rekli da vas nisu videli da radite vežbe,“ odgovorila je. Kad sam to čula, odmah sam shvatila da je prethodna direktorka sigurno rekla čuvarima da poriču da su me videli da radim vežbe. Da bih zaštitila prethodnu direktorku, nisam rekla ništa više.
„U ovoj sobi su kamere, pa idite napolje da radite vežbe tokom vremena za dvorište,“ rekla je direktorka Liu. U početku sam se složila, ali sam brzo shvatila da je dnevno vreme za dvorište ograničeno na jedan sat – pola sata ujutru i pola sata popodne – bez ikakvih produžetaka. Moja ćelija je bila najdublja, sa dve ćelije ispred nje. Dok bi se prve dve ćelije otključale i čuvar stigao do moje, prošlo bi više od pet minuta, što nije ostavljalo dovoljno vremena za vežbanje. Tako sam nastavila da radim vežbe unutra.
„Zar se nismo dogovorile da radite vežbe napolju tokom vremena za dvorište?“ ponovo je pitala direktorka Liu. Kad sam objasnila problem, rekla je: „Zašto mi niste ranije rekli? Šta kažete na to da ja prva otključam vašu sobu?“ Nasmešile smo se jedna drugoj.
Jednog dana, izgledalo je kao da će padati kiša, pa je naše vreme za dvorište otkazano. Malo kasnije, čula sam kako se otvaraju velika gvozdena vrata moje sobe, i direktorka Liu me je pozvala i rekla mi da izađem napolje. Izašla sam za njom, pitajući se šta se dešava. Odvela me je u svoju sobu i rekla mi da radim vežbe na otvorenom prostoru ispred njene sobe. Ona je sedela na stolici unutar sobe, posmatrajući me.
Ubrzo je počela da pada jaka kiša. Nisam se pomerala i nastavila sam da radim vežbe. Čula sam njene korake kako prolaze pored mene. Nisam otvorila oči i samo sam nastavila. Kiša je pljuštala, i mogla sam da čujem jasan šuštavi zvuk. Upravo tada, pozvala me je i rekla: „Dođite ovamo da radite svoje vežbe.“
Otvorila sam oči i ugledala improvizovano plastično sklonište za kišu postavljeno za mene. Sa suzama u očima, tiho sam zakoračila pod sklonište. Kad sam završila stojeće vežbe, prišla sam njoj i drugoj ženskoj čuvarki koja je u to vreme bila u sobi. „Želim da vam se zahvalim,“ rekla sam. Osetila sam da samo reći „hvala“ nije dovoljno, pa sam recitovala rečenicu iz Učiteljevog Fa o moćnoj vrlini Dafe.
Njihova lica obasjala su se čistim, ljubaznim i prelepim osmesima, poput cveća koje cveta.
