(Minghui.org) Moja porodica je bila siromašna, a majku sam izgubila kad sam bila mlada. Imam petoro braće i sestara, uključujući najstarijeg brata, koga je žena držala pod papučom. Nije se usuđivao da progovori dok mu žena ne bi dala dozvolu. Njegov nedostatak ponosa ostavio je mog oca, sestru i mene ranjivim na maltretiranje i verbalno zlostavljanje od strane njegove žene. Ono što mi je bilo najteže da oprostim bila je njena reakcija kada sam devedesetih primljena na ključni pokrajinski univerzitet kao prva žena u mom selu koja pohađala univerzitet. Odbila je da mi pozajmi novac za školarinu, a njen hladan stav bio je uvredljiv. Odlučila sam da nemam ništa sa bratom i njegovom porodicom.
Počela sam da praktikujem Falun Dafu 1997. Moje dete je rođeno 1999, baš kada je Komunistička partija Kine (KPK) pokrenula progon Falun Dafe. Godine 2000, moja snaja je dovela svog sina, koji je imao hepatitis B, da ostane kod mene dok je tražio medicinsku pomoć u gradu. Hepatitis B je zarazan, a moje dete je imalo manje od godinu dana, što je uzrast veoma podložan infekciji. I moja svekrva i baka su se mnogo brinule, govoreći: „Tvoja beba je tako mala. Šta ako se zarazi?“
Učeći Fa, shvatila sam da je karmička odmazda osnovni uzrok bolesti. Zato sam ih mirno imala u svom domu dva dana dok su čekali na bolnički krevet. Takođe sam kupila poklone i posetila ih u bolnici. Rekla sam im koliko je Falun Dafa divna i objasnila princip karmičke odmazde. Takođe sam ohrabrila svog nećaka da kaže: „Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri.“
Da nisam praktikantkinja i s obzirom na to kako se moja snaja ranije ponašala prema meni, sigurno bih se držala podalje od nje. Kada se stanje mog nećaka stabilizovalo, otišli su kući. Stav moje snaje prema meni dramatično se promenio, a naš odnos je postao harmoničan. Kad god bih se vratila u svoj rodni grad, uvek me je toplo dočekivala.
Moja druga braća i sestre dugo su gajili zamerke prema mojoj snaji zbog njenog ranijeg ponašanja. Koristila sam principe koje sam naučila iz Dafe da ih savetujem i ubedim da se povuku i sagledaju stvari iz šire perspektive. Postepeno su porodični sukobi bili rešeni.
Moja braća i sestre su me podržavali dok sam bila na fakultetu. Nakon što sam počela da praktikujem Falun Dafu, uzvratila sam im poklonima i finansijskom podrškom koja je daleko premašivala ono što sam im dugovala. Takođe sam se trudila da pomognem kada su gradili svoje domove, organizovali venčanja za svoju decu ili ako bi se razboleli. Kao rezultat toga, bila sam dobrodošla kad god sam ih posetila, a mlađa generacija me je poštovala i tražila moj savet o važnim životnim odlukama. Sve ovo je postavilo čvrst temelj za objašnjavanje istine o Dafi. Na kraju, oko 70 mojih rođaka i komšija pristalo je da se povuče iz KPK i njenih pridruženih organizacija.
Pohvaljena od strane mojih stričeva
Moj svekar je dobio lumbalnu diskus herniju, a njegova druga žena nije mogla da podnese njegovu škrtost i pohlepu. Razvela se od njega nakon 20 godina braka.
Moj svekar je već bio u sedamdesetim kada su se razveli. Iako je želeo da ostane u svom rodnom gradu, moj muž i ja smo radili u gradu i nismo mogli da se brinemo o njemu. Moj stariji dever je predložio da se naizmenično brinemo o njemu, i ja sam odmah pristala.
Međutim, kada je došao njegov red, pozvao je i rekao: „Moja žena ne želi da živi sa tatom, jer je i sama lošeg zdravlja. Može li on umesto toga da živi sa vama? Ja ću pokriti troškove.“ Odgovorila sam bez oklevanja: „Nema problema.“ Moj svekar je živeo sa nama šest godina dok nije preminuo.
Moj muž je objasnio da je njegova majka živela u stalnom besu prema njegovom ocu, a zatim je umrla. Njegova maćeha je otišla nakon 20 godina stalnih svađa. Da nisam praktikovala Dafu, ne bih mogla tako harmonično da se slažem sa svojim svekrom tokom njegovih poslednjih godina.
Mog muža je KPK godinama progonila jer je praktikovao Falun Dafu. Nezakonito je osuđen na prisilni rad, a kasnije na dugotrajnu zatvorsku kaznu. Morala sam sama da snosim finansijski teret naše porodice, a imala sam vrlo malo ušteđevine. Nakon što je moj muž pušten, njegove profesionalne veštine su bile zastarele, što mu je otežavalo pronalaženje posla. Da bismo smestili našu decu i mog svekra, uzeli smo kredit za kupovinu trosobnog stana.
Kada se moj svekar uselio, pristao je da mi daje nekoliko stotina juana od svoje penzije za životne troškove svakog meseca, na nagovor mog devera. Međutim, prestao je da plaća nakon samo dva meseca. Već sam bila finansijski iscrpljena zbog pokrivanja hipoteke, školskih troškova moje dece i dnevnih troškova domaćinstva.
Nakon celog dana na poslu, morala sam da žurim kući na svom e-biciklu. Leti je to bilo podnošljivo, ali brutalna hladnoća i vetar zimi značili su da sam često stizala kući smrznuta i gladna. Ipak, moj svekar bi čekao da mu skuvam večeru, tvrdeći da obroci koje je on pravio nisu ukusni.
Počela sam da gajim zameranje prema njemu, jer nije ispoštovao naš dogovor, nije imao obzira prema drugima i nije doprineo ni jednim jedinim penijem kada smo se venčali ili uzeli hipoteku za kupovinu našeg doma.
Štaviše, kada sam bila zatvorena u logoru za prisilni rad zbog svoje vere, doveo je moje dete da me poseti, ali je odbio putne troškove od moje plate. Kad god bi mi te stvari pale na pamet, bila sam ispunjena zameranjem i potpuno sam zaboravila da sam praktikantkinja Dafe. Prirodno, usledili su porodični sukobi.
Shvativši da je moj način razmišljanja pogrešan, setila sam se Učiteljevog Fa predavanja,
“Zla osoba se rađa usled ljubomore. Iz sebičnosti i gneva ona se žali na nepravde nanesene joj.” (“Domeni”, Bitno za dalje napredovanje)
Znala sam da daleko zaostajem za standardima Dafe, pa sam želela da se promenim. Učitelj je video moje srce i dao mi priliku. Posetila sam koleginicu praktikantkinju i pitala je kako se slaže sa svojim svekrom i svekrvom. Rekla je: „Moji svekar i svekrva nisu imali ćerku. Da ih ne bih uznemirila, a takođe i da bih osigurala da će mi pomoći oko dece, samo im predam celu platu čim je primim.“ Bila sam šokirana kad sam to čula i zapanjena njenim visokim moralnim standardom. Takođe sam se postidela, shvativši da se u tom pogledu ponašam gore od obične osobe, iako se kultivišem godinama.
Počela sam da se zagledam unutar sebe i identifikovala sam mnoge vezanosti, uključujući zameranje, sebičnost, ljubomoru i strah od teškoća. Takođe sam razmotrila doprinose mog svekra porodici. Kada je počeo progon praktikanata od strane KPK, petoro članova naše porodice je bilo zatvoreno u raznim ustanovama, uključujući pritvorske centre, logore za prisilni rad, centre za ispiranje mozga i zatvore. Tokom tih mračnih vremena, moj svekar je neumorno putovao od mesta do mesta apelujući za naše oslobađanje. Ipak, nikada se nije žalio niti pokazivao nepoštovanje prema Dafi. Onda je ostario i jednostavno je želeo pristojan obrok i stabilan dom, ali ja sam gajila toliko nepoštovanja i zameranja prema njemu.
Ispunjena sramom, postepeno sam se oslobodila svojih vezanosti. Kad god bi se pojavio osećaj zameranja ili nepravde, odmah sam slala ispravne misli da eliminišem te negativne predstave. Počela sam iskreno da se brinem o njemu. Kuvala sam jela koja je voleo i udovoljavala njegovim željama. Kada je zanemarivao ličnu higijenu, to sam smatrala prilikom da eliminišem svoju averziju prema prljavštini i teškoćama, i trudila sam se da mu pomognem. Kada je želeo da poseti svoj rodni grad, vozila sam ga tamo ako je moj muž bio zauzet.
Moj svekar je dobio demenciju nedugo pre nego što je preminuo i optužio me je da sam mu ukrala novac. Ali ja sam ostala mirna i olako sam to shvatila. Proširena porodica mog muža svedočila je mojoj dobroti tokom godina i hvalila me. Stric u osamdesetim, koga sam srela samo dva puta, rekao mi je da ima veoma visoko mišljenje o meni.
Nakon što je moj svekar preminuo, ispoštovali smo njegove poslednje želje i održali sahranu prema lokalnim običajima. Spakovala sam desetak paketa poklona koje su doneli rođaci i podelila ih komšijama u njegovom rodnom gradu da pokažemo našu dobru volju i iskrenost. Da bismo izrazili zahvalnost, organizovali smo obrok sa dva stola u lokalnom restoranu. Zamolili smo trećeg strica mog muža da kaže nekoliko reči. Podigao je čašu i rekao: „Molim vas, podignite čaše i nazdravite vašoj snaji. Pažljivo slušajte, svi treba da učite od nje kao uzora poštovanja prema starijima!“
„Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri“ ugravirano na zidu i dalje stoji nakon više od decenije
Kada smo se moj muž i ja venčali 1996, njegov dom je bio vrlo skroman, jer su njegova braća i sestre još uvek pohađali univerzitet i bila im je potrebna podrška. Bile su samo dve sobe od blata i parcela zemlje predviđena za šest dodatnih soba. Godine 1998, moj najstariji dever je sa nama razgovarao o planovima za izgradnju tih šest soba.
Zbog progona Falun Dafe od strane KPK, moja braća i sestre i ja smo u različitim periodima bili pritvarani, slati u logore za prisilni rad ili osuđivani na zatvor zbog odbijanja da se odreknemo svog verovanja. Tako je proširenje kuće trajalo 10 godina i konačno je završeno 2008. Prilikom izgradnje dvorišnog zida, lokalni običaji su nalagali da južni zid okrenut ka putu treba da ima natpis koji donosi sreću.
Moj svekar je pitao mog najstarijeg devera za mišljenje. Moj dever je imao snažne ispravne misli i predložio je: „Ništa neće biti bolje od ‘Falun Dafa je dobra! Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri!’“ Moj svekar se radosno složio i angažovao kamenoresca da ugravira „Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri“ na pravougaonom bloku kamena, koji je postavio direktno okrenut ka putu. Svako ko bi prolazio mogao je da vidi reči.
Više od decenije, sledile smo principe Dafe u svojim rečima i delima. Kada je treći stric zadirao u našu zemlju, olako smo to shvatili. Ipak, kada je isti stric ušao u dugogodišnji spor oko zemlje sa drugim stričevima, moj najstariji dever je pitao svog bivšeg školskog druga za savet kako da reši stvari, kako bi treći stric mogao da izgradi svoj novi dom. Kada je drugi stric blokirao put do naše stare kuće da bi izgradio dve dodatne sobe, nismo se protivili. Kasnije, kada nas je zamolio za još zemlje da izgradi svoj dvorišni zid, takođe smo pristali bez oklevanja.
Stric po ocu koji je živeo pored nas godinama je gajio zameranje prema mom svekru zbog spora oko graničnog zida. Ali mi to nikada nismo pominjali. Ipak, nakon što smo potrošili desetine hiljada juana da izgradimo garažu, sin tog strica je tražio od mog muža ključ da parkira svoj auto tamo. Moj muž mu ga je predao bez ikakvog oklevanja. Takođe sam pomogla drugom sinu tog strica kada je pohađao univerzitet u gradu u kojem smo živele. Stric nam je bio veoma zahvalan.
Naše visoko moralno ponašanje bilo je dobro poznato u selu, tako da niko nije slušao klevete KPK protiv Dafe. Više od decenije, kamen s ugraviranim rečima „Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri“ stoji čvrsto kroz kišu i sunce, ispunjavajući svoju svrhu pomaganja Učitelju u spasavanju ljudi. Niko nam nikada nije pravio probleme zbog tog ugraviranog kamena.
Policija za unutrašnju bezbednost: „Vaši učenici su rekli da ste sjajna, ljubazna nastavnica“
Godine 2012, uhapsile su me Jedinica za unutrašnju bezbednost i lokalna policijska stanica. Pokušali su da falsifikuju dokaze kako bi me procesuirali. Intervjuisali su moje učenike i kolege da vide da li sam im ikada objašnjavala istinu o Falun Dafi.
Jednom me je kapetan iz Jedinice za unutrašnju bezbednost ispitivao. Zamolila sam ga da me bezuslovno pusti. Rekla sam mu da nisam počinila nikakav zločin i predložila mu da razgovara sa bilo kim ko me poznaje da sazna kakva sam osoba. Rekao je: „Već smo istražili vaše učenike i vaše nadređene. Vaši učenici su rekli da ste sjajna, ljubazna nastavnica.“
Pitala sam šta su moji nadređeni rekli o meni. Oklevao je i nije odgovorio. Znala sam da nisu rekli ništa negativno o meni. Inače bi policija iskoristila njihove komentare da falsifikuje dokaze protiv mene.
Nastavio je: „Takođe nije istina, kao što neki tvrde, da praktikanti zanemaruju svoju decu. Vaše dete je položilo ispit iz kineske citre [Guzheng] za osmi razred sa 12 godina i pohađa vrhunsku srednju školu.“
Rekla sam: „Ako sve ovo znate, zašto to niste prijavili svojim nadređenima?“
Odgovorio je: „Prijavio sam. Čak sam se i posvađao sa svojim nadređenima oko vašeg slučaja, ali sam nemoćan.“
Na kraju, ipak sam osuđena na godinu dana prisilnog rada samo zato što sam istrajala u praktikovanju Falun Dafe.
Više od 20 godina, moj dobar moralni karakter je široko prepoznat. Nisam se borila za ličnu korist i održavala sam harmonične odnose sa svojim kolegama. Moj šef je takođe bio pravedna osoba. Uprkos ogromnom pritisku KPK, zauzeo se za mene i govorio je pohvalno o meni kada su me pripadnici KPK uznemiravali i progonili.
Nakon što sam puštena iz logora za prisilni rad, moja porodica je otišla sa mnom da se sastane sa najvišim zvaničnikom škole, partijskim sekretarom. On je razumeo da sam dobra osoba i vratio me je na mesto nastavnice, iako ga je KPK pritiskala. Kasnije, zbog pretnji Službe 610, škola je bila primorana da me prebaci na drugu ulogu umesto da predajem. Međutim, to mi je na kraju dalo mnogo fleksibilnosti da radim poslove vezane za Dafu.
Prošlo je skoro 30 godina otkako sam počela da praktikujem Falun Dafu. Povremeno sam se spoticala i kolebala, i preživela sam iskušenja života i smrti. Ipak, moje srce je ispunjeno zahvalnošću prema Učitelju i Dafi. Učenje Fa me je sprečilo da skliznem u ponor materijalnog sveta. Učenje Fa mi je otkrilo pravo značenje života: da se vratim svom pravom ja, i pružilo mi je vođstvo i snagu da se krećem kroz ovo životno putovanje.
Hvala Vam, Učitelju, na Vašem saosećajnom spasenju! Hvala Vam, kolege praktikanti! I hvala svim predodređenim ljudima koji su nam pomogli na tom putu!
