Imam 83 godine i počela sam da praktikujem Falun Dafu (Falun Gong), kultivacijsku praksu visokog nivoa, u proleće 1995. Želela bih da podelim neka od svojih kultivacijskih iskustava.
Moj sin me je podržavao i bio je blagosloven
Moja deca veruju u Falun Dafu i uvek su podržavala moju praksu. Moj sin je jednom rekao: „Žao mi je što nisam marljivo učio kad sam bio u školi, jer sada moraš da tražiš nekog drugog da ti pomogne da napišeš svoje iskustvo.“
Nakon što je moj muž preminuo, moja deca su još više podržavala moju kultivaciju. Svakog dana kad sam učila Fa, moja deca bi mi pripremila knjige i naočare za čitanje, ohrabrujući me da učim. Pre spavanja, moja ćerka bi mi spremila posteljinu. Osećala sam se zaista blagosloveno što imam tako posvećenu decu.
Smrt mog muža nije uticala na moje objašnjavanje istine i pomaganje Učitelju da spase ljude. Prilagodila sam svoj način razmišljanja kako me ne bi pokrenula osećanja. Vreme je kratko za spasavanje ljudi, tako da moram dobro da radim.
Praktikanti su nam pravili kalendare za distribuciju. Čak i pre nego što su bili dostupni, nekoliko ljudi me je već podsetilo da žele jedan. Kad su bili spremni, moj sin je rekao: „Odvešću te da ih podeliš.“
Izvadio je svoj električni bicikl i pomogao mi da sednem na suvozačko sedište. Rekla sam mu: „Ako sretnemo ljude usput, samo im objasni istinu.“
Kad je sreo jednog čoveka, zaustavio se i rekao mu: „Imam nešto dobro da ti dam.“ Kad je čovek pitao šta je to, moj sin mu je rekao da je to kalendar, i čovek ga je sa zadovoljstvom uzeo.
Na raskrsnici je bilo dosta starijih ljudi koji su se odmarali pod paviljonom. Neko je rekao: „Falun Gong dolazi. Šta nam ovog puta donosite?“
Moj sin je delio kalendare, brošure za objašnjavanje istine i USB diskove. Zatim je počeo da im priča o principima Falun Dafe. Rekao je: „Pažljivo pročitajte ovo. Sadrže najbolje informacije.“ Takođe im je ispričao o nekim čudesnim stvarima koje je lično doživeo.
Jedne noći, moj sin je vozio motocikl tamo gde nije bilo uličnih svetiljki, i bilo je mračno. Nije video tri velika kamena na putu ispred sebe i prešao je direktno preko njih, probušivši zadnju gumu. Uzviknuo je povoljne fraze za koje praktikanti veruju da će im pomoći (Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri), oslonio je noge o bicikl i uspeo da ostane na njemu. Ali srce mu je lupalo od straha. Čvrsto je verovao da ga je Učitelj zaštitio, poštedevši ga mnogo goreg ishoda.
Drugi put, vozio je vozilo natovareno zimskim dinjama teškim približno 5.000 kg (oko 5½ tona), kad mu je iznenada sa strane prišao automobil, sa dva velika kamiona-prikoličara koji su ga pratili. Zarobljen u sredini, bio je veoma uplašen. Uzviknuo je povoljne fraze i dodao: „Učitelju, molim vas, pomozite mi!“ Čudesno, automobil je skrenuo pored njega, a dinje su ostale na mestu. Bilo je za dlaku. Dva vozila su bila samo nekoliko centimetara od sudara! Moj sin je rekao: „Bio sam toliko uplašen, srce mi je skoro iskočilo iz grudi, i oblio me je hladan znoj.“
Duboko je uzdahnuo, verujući da ga je, kad je uzviknuo povoljne fraze, Učitelj spasao. I on i drugi automobil su iz opasne situacije izašli živi i zdravi.
Jednom prilikom, moj sin je vozio nekoliko desetina ljudi nazad na gradilište na ručak nakon što su završili radove na železnici. Dok je skretao desno na raskrsnici, automobil je projurio prema njemu i bio je ispred njega u tren oka. Naglo je zakočio. Njegovi putnici su bili prestrašeni, a jedan od njih je uzviknuo: „Gotovi smo! Gotovi smo!“ U tom kritičnom trenutku, moj sin je brzo uzviknuo: „Falun Dafa je dobar!“ Čudesno, svi su bili nepovređeni.
Nakon toga, neko pored mog sina je pitao: „Šta si vikao?“ Objasnio je da nas, u trenucima opasnosti, Učitelj štiti ako pozovemo u pomoć.
Moj sin je podelio ove priče sa nekim seljanima, govoreći im: „Ovo je moje lično svedočenje.“
Jedan seljanin je uzviknuo: „Toliko opasnosti! Vau, bogovi su te štitili!“
Kasnije, seljani su prestali da slušaju mene i počeli su da slušaju mog sina, očigledno uživajući u njegovim pričama. Takođe su uzeli sve informativne materijale od njega. Neko je pitao: „Da li vam je nešto ostalo?“
Moj sin je odgovorio: „Ne baš. Ali vratićemo se drugi put i doneti više.“
Učitelj nam daje natprirodne moći
Dok sam slala ispravne misli, iznenada mi je palo na pamet da nešto nije u redu. Moja deca su se tako dobro brinula o meni. Radili su sav posao za mene, uključujući i pripremanje mojih Dafa knjiga kad sam želela da učim Fa. Zar ovo nije povećavalo moju lenjost i vezanost za dokolicu?
Rekla sam im: „Mašina će zarđati ako je ne pokrećete. Ne morate više ovako da se brinete o meni. Moram sama da radim stvari. Možete ići da radite šta god treba. Sama ću ići da razgovaram sa ljudima.“ Vozila sam svoj tricikl od sela do sela da delim materijale i razgovaram sa ljudima o Dafi.
Pripremila sam lep izbor materijala, kao što su Devet komentara o Komunističkoj partiji, Krajnji cilj komunizma, USB diskovi, zidni i stoni kalendari, kineske novogodišnje slike i nizovi izuzetnih privezaka. Ljudi su ovo videli kao blago. Jedan seljanin je rekao: „Znamo da sve što radite je za naše dobro.“
Da bih delila novogodišnje slike sa kineskim znakom „Fu“ (Sreća), vikala sam dok sam hodala: „Ljudi, donela sam vam znakove ‘Fu’ i novogodišnje slike. Dođite i uzmite ih!“ Za tili čas, sve su bile razgrabljene. Oni koji nisu dobili nijednu, kasnije su došli u moju kuću i tražili jednu.
Nakon što sam završila sa deljenjem materijala, primetila sam da mi vožnja bicikla izgleda neobično lako. Razmišljala sam o tome koliko brzo drugi ljudi idu na svojim električnim biciklima – čak i bez pedaliranja. Imam električni bicikl kod kuće, ali moja deca su bila zabrinuta za moju sigurnost i nisu mi dozvoljavala da ga koristim. „Bilo bi mnogo bolje kad bih mogla da vozim električni bicikl“, pomislila sam. Čim sam to pomislila, bicikl se podigao oko petnaestak centimetara od zemlje, i osećala sam se kao da lebdim na oblacima. Zemlja je izgledala kao prostranstvo magle, i išla sam veoma brzo. Uplašila sam se: „Ne mogu ići ovako brzo, pašću.“ I u tom trenutku, pala sam. Ali osećala sam se kao da sam sletela na loptu od pamuka, sve mekano i pahuljasto, i bila sam potpuno dobro. Shvatila sam da nam je Učitelj dao natprirodne moći koje treba koristiti kad je potrebno. Međutim, razvila sam vezanost – strah od pada – koju moram da eliminišem.
Drugi put, kad sam jednom čoveku dala kalendar i brošuru, on je kleknuo preda mnom, govoreći: „Tako je suđeno. Tako je suđeno.“ Rekla sam mu da ustane i rekla da, ako želi da klekne, treba to da učini ispred slike Učitelja Lija. Zahvalio mi je, ali sam ga zamolila da umesto toga zahvali Učitelju, jer je Učitelj taj koji nas vodi da ovo radimo. On je više puta zahvalio Učitelju.
Otišla sam na hramski vašar da delim materijale. Bilo je mnogo tezgi, i svakom prodavcu sam dala po primerak. Neki ljudi su željno posegnuli za njim, a neki su čak napustili svoju tezgu da bi došli direktno do mog vozila. Jedna osoba je pokušala da uzme nekoliko, ali sam objasnila da to ne bi bilo fer prema drugima. Druga osoba je uzela nekoliko za svog sina i ćerku. Za kratko vreme, nije ih više bilo. Ljudi su me pitali da li imam još i ohrabrili me da donesem više kad se vratim.
Pre nego što izađem da objasnim istinu, uvek palim tamjan i klanjam se ispred Učiteljevog portreta. Kažem: „Učitelju, idem da razgovaram sa ljudima o Dafi. Molim vas, dajte mi moć da zamrznem zle duhove i demone. Molim vas, pomozite da zamrznete zlo u svakom selu koje posetim i sprečite ih da progone praktikante kako bi ljudi mogli da saznaju istinu.“
Bila sam napolju i lepila sam lepljive beleške o Svetskom danu Falun Dafe kad sam primetila da me neko prati i odlepljuje jednu. Kad sam ga pitala zašto to radi, izgledao je krivo i odgovorio: „Mislio sam da izgleda lepo i hteo sam da je stavim na svoju kuću.“
„Evo“, rekla sam. „Daću ti jednu. Možeš je staviti na svoju kuću i ovu vratiti tamo gde je bila.“ Uradio je kako sam tražila.
Pomislila sam da ga zamrznem na mestu kako bih ga sprečila da čini još zlih dela. Neverovatno, nakon što sam se vratila kad sam završila sa lepljenjem beleški, on je i dalje stajao tamo, nepomičan. Onda sam pomislila: „Neka ide.“
Učitelj nam je podario mnoge natprirodne sposobnosti. Hvala vam, Učitelju, na vašoj dobroćudnoj zaštiti!
Kad god sam izlazila da objasnim istinu, zadržavala sam čisto srce bez ikakvog straha ili sebičnih misli. Ako bih srela ljude sa negativnim stavovima o Dafi, objasnila bih im istinu, i neki su na kraju shvatili da je Dafa dobra. Uspela sam da pomognem da nekoliko, ili čak desetine ljudi da napuste Komunističku partiju Kine. Ponekad bih im samo dala komad papira i oni bi napisali svoja imena da napuste partiju.
Bilo je mnogo sličnih incidenata, ali ovde sam pomenula samo nekoliko. Još uvek imam mnogo vezanosti koje treba da eliminišem, uključujući i svoju lošu narav.
