Imam 83 godine i počela sam da praktikujem Falun Dafu (Falun Gong) 1999. godine, i postojano sam sledila Učitelja Lija na putu kultivacije. Ovaj članak sam ja diktirala, a zapisala ga je druga praktikantkinja, da bih izvestila Učitelja i podelila sa praktikantima.
Potpuno preobražena
Živela sam na selu 1999. godine, kad mi je komšinica prišla i rekla: „Neko u selu prikazuje video predavanje o čigongu. Hajde da idemo da pogledamo.“
Kad smo stigle do te kuće, unutra je bilo mnogo ljudi. Sedele smo pozadi i slušale. Tako sam dobila Fa. Ubrzo nakon toga, dobila sam primerak knjige Džuan Falun. Svakog dana sam išla na vežbalište da radim vežbe.
Onda su jednog dana članovi seoskog odbora došli na vežbalište i tražili od svakog praktikanta da se registruje. Čim smo to čule, dve praktikantkinje i ja smo se tiho popele preko niskog zida u komšijsko dvorište i sakrile se u njihovom poljskom WC-u. Tako smo uspele da izbegnemo registraciju. Posle nekog vremena, kad je ponovo zavladala tišina, nas tri smo se vratile na vežbalište. Ljudi iz seoskog odbora su otišli, pa sam predložila da nastavimo sa vežbama.
Nakon tog incidenta, mnogi seljani su prestali da praktikuju Falun Dafu. Rekli su da to vlasti ne dozvoljavaju. Otišla sam kod komšinice i rekla: „Hajde da nastavimo da praktikujemo.“ Ona se čvrsto složila.
Pod represijom i zastrašivanjem Komunističke partije Kine (KPK), naša grupa za učenje Fa od preko 20 ljudi smanjila se na samo tri ili četiri. Sama sam radila vežbe kod kuće, pošto više nismo imali vežbalište. Jednom prilikom dok sam radila vežbe, iznenada sam čula glasan, jureći zvuk koji je dolazio iz mog stomaka, što me je uplašilo. Čvrsto sam stavila obe ruke na stomak, i tada je zvuk prestao. Kasnije, kad sam bolje razumela Fa, shvatila sam da je to bio zvuk Faluna koji se okreće u mom donjem stomaku.
Tokom mnogo godina, svakodnevno sam učila Fa i radila vežbe, i moje zdravlje je bilo izuzetno dobro. Jednom prilikom, stomatološka klinika je održala promotivni događaj na ulici, pozivajući mnoge starije ljude na pregled. Mlada dama me je pozvala da pregledam zube. Rekla sam joj da, iako mi zubi nisu savršeno poravnati, nemam nijedan pokvaren, i otvorila sam usta da joj pokažem. Ona je iznenađeno rekla: „Tetka, vaši zubi su u tako sjajnom stanju! Koliko imate godina?“
Odgovorila sam: „Pa, imam preko 80, i još uvek mogu da lomim orahe zubima.“ Svi prisutni su bili zadivljeni.
Uopšte se ne fokusiram na svoje godine. Međutim, ljudi me često pitaju da li imam 70. Vrlo sam okretna i lako mogu svakodnevno da vodim unuka u školu i iz škole. Ponekad, ako kasnimo, trčim pored njega da stignemo na vreme. Osim što pomažem sinu da čuva dete, ostatak vremena provodim u učenju Fa i svakodnevno izlazim da spasavam ljude, razgovarajući s njima o Falun Dafi i razotkrivajući progon.
Jedno vreme, Učitelj me je ohrabrivao. Osećala sam se tako lagano i okretno, kao da hodam po vazduhu. Vrlo brzo sam vozila bicikl i osećala sam da mogu da idem bilo gde biciklom. Drugi su komentarisali koliko sam okretna. Jedna osoba je rekla: „Uopšte ne izgledate kao neko u osamdesetim. Izgledate kao da imate 18!“
Nasmešila sam se i odgovorila: „Niste samo vi koji mislite da izgledam kao da imam 18. I ja sama se osećam kao da imam 18!“
Dok sam jedne večeri izlazila da delim materijale za objašnjavanje istine, uganula sam zglob dok sam silazila niz stepenice. Brzo sam se podigla na noge, govoreći sebi da to nije ništa ozbiljno. Nakon što sam se na trenutak stabilizovala, nastavila sam svojim putem i završila sa deljenjem svih materijala. Kad sam stigla kući, stopalo me je malo bolelo, ali nisam obraćala mnogo pažnje na to i otišla sam u krevet. Kasnije te noći, kad sam pokušala da ustanem, otkrila sam da ne mogu da pomerim stopalo, a bol je bio užasan. Sedela sam na krevetu, moleći Učitelja da mi pomogne.
Ujutru je moj unuk ušao u moju sobu i zatekao me kako plačem. Pitao me je šta mi je. „Stopalo me toliko boli da ne mogu da ustanem iz kreveta, pa te danas ne mogu odvesti u školu“, odgovorila sam. Brzo je pozvao oca, govoreći da baka plače i ne može da hoda.
Moj sin nije podržavao moje praktikovanja Dafe. Često me je podsećao da budem oprezna i da pazim da moje praktikovanja ne utiče na njihov posao ili detetovo učenje. Došao je sa strogim izrazom lica i pitao: „Šta si uradila? Sinoć si bila dobro, kako to da danas ne možeš da ustaneš iz kreveta?“ Nisam želela da mu kažem da sam izašla da delim materijale, pa sam mu rekla da sam sinoć sišla niz stepenice da izbacim smeće i uganula zglob.
Moj sin me je nagovarao da odem kod lekara, ali ja sam rekla: „Nije to ništa, biću dobro nakon jednog dana odmora.“ Postao je zabrinut i rekao da je taj i taj imao istu povredu, i potrošio hiljade u bolnici. Rekla sam mu: „Ne brini. Rekla sam da ću biti bolje, i sigurno ću biti. Imam Učitelja. Odlazak u bolnicu će koštati najmanje tri do pet hiljada juana. Zar nema mnogo boljih stvari da se uradi sa tim novcem? Neću ga trošiti na taj način. Danas ne mogu da kuvam, pa molim te skuvaj obrok i donesi mi ga. Biću dobro do sutra.“ Bio je skeptičan, ali se složio nakon što sam insistirala.
Pod Učiteljevom saosećajnom zaštitom, ustala sam rano sledećeg jutra i otišla u kuhinju da im pripremim doručak. Nakon buđenja, moj sin je otišao pravo u moju sobu da me proveri, ali ju je zatekao praznu. Okrenuo se i video me kako stojim u kuhinji i kuvam. Bio je zapanjen, i gledajući me od glave do pete, pitao me je da li sam dobro. Odgovorila sam: „Da, dobro sam. Zar nisam rekla da ću biti dobro danas?“ Ovaj incident je omogućio mom sinu da svedoči čudesnoj moći Falun Dafe. Od tada, nikada više nije rekao ništa o mom izlasku da objasnim istinu.
Umesto da me prijavi, čovek je napustio KPK
Pre nego što izađem da objašnjavam istinu, uvek molim Učitelja da me zaštiti i da ne dozvoli ljudima sa lošim namerama da ometaju moje objašnjavanje istine ili da me progone. Sve ove godine, stabilno sam hodala ovim putem pomaganja Učitelju da spasava ljude, iako je bilo nekih bliskih susreta.
Jednom prilikom, jedva da sam izgovorila nekoliko reči jednom čoveku, kad me je on iznenada zgrabio jednom rukom, dok je drugom posezao za telefonom. Shvatila sam da će me prijaviti. Znala sam da nema šanse da pobegnem, pa sam se zapitala: „Šta da radim?“ Brzo sam zgrabila njegovu ruku koja je posezala za telefonom, sprečavajući ga da ga izvadi. Onda sam rekla: „Šta radite? Ne vadite telefon još. Molim vas, samo me saslušajte – a onda možete odlučiti da li i dalje želite da pozovete.“ On me je gledao pravo u oči i ostao u istom položaju.
Nastavila sam: „Dozvolite mi da vam ispričam priču. Jedna starija dama je pričala nekome o Falun Gongu pored puta, kad je jedan čovek čuo razgovor i tajno je prijavio. Ubrzo nakon toga, stigao je policijski automobil. Policajac je izašao i rekao dami: ‘Gospođo, molim vas, pođite sa nama. Neko vas je prijavio. Ne želimo ovo da radimo. Znamo da nikome ne nanosite štetu, ali pošto je prijava podneta, dužni smo da reagujemo.’ Čovek je gledao kako policija stavlja stariju damu u svoj automobil, a zatim je ušao u svoj automobil i počeo da se odvozi. Nije otišao daleko kad se čuo glasan udarac. Udario je u stub pored puta. Policija je rekla dami: ‘Gospođo, možete ići sada. Moramo se pozabaviti njim. Udario je u nešto.’
„Policija je otišla na mesto nesreće i pronašla čoveka mrtvog. Uzeli su mu telefon i pozvali njegovu ženu. Po dolasku na mesto događaja, žena je pitala ko je udario njenog muža. Policija je objasnila: ‘Niko ga nije udario. Sam se srušio. Prijavio je stariju damu zbog priče o Falun Gongu, a mi smo došli kao odgovor na tu prijavu. Odveli smo damu, a onda se on srušio baš ovde.’ Čuvši ovo, čovekova žena je dvaput snažno ošamarila muža po licu, govoreći: ‘Sve vreme sam ti govorila da se ne mešaš u ove stvari, ali nisi slušao. Sada pogledaj. Dobio si zasluženu odmazdu!’”
U ovom trenutku, čovek koji me je držao delovao je dirnuto ovim i prestao je da pokušava da izvadi telefon. Rekla sam: „Rizikujem život da bih vam rekla istinu. Ne nanosim vam štetu. Umesto toga, pokušavam da vas spasem! U slučaju da ne znate, Komunistička partija će se uskoro raspasti. Čovek može biti siguran samo ako se povuče iz nje.“ Brzo sam dodala: „Da li vam je prezime Li ili Džang?“ (To su bila najčešća prezimena u tom području.)
„Prezime mi je Džang, a ne Li“, rekao je. Pitala sam ga za ime, ali nije hteo da mi kaže.
„U redu je ako ne želite da date svoje pravo ime. Hajde da koristimo pseudonim za vas da napustite Partiju. Šta kažete na ‘Šunli’ (što znači uspešan)?“ Rekla sam. „Džang Šunli, zar nije sjajno?“ Složio se. Pitala sam ga da li je član Komunističke omladinske lige ili Komunističke partije Kine.
Rekao je: „Ja sam član Partije.“ Dakle, uz Učiteljevo jačanje, dobila sam mudrost da ne samo izbegnem katastrofu, već sam uspela i da spasem tu osobu!
Jedne noći, imala sam živopisan san u kojem sam pričala dvema osobama o Dafi, i obe su se složile da napuste KPK. Kad sam se probudila, još uvek sam se jasno sećala imena te dve osobe. San je bio toliko živopisan, osećalo se kao da je stvaran. Kad sam ovo ispričala praktikantkinji, ona je rekla: „Ovo je bio Učitelj koji ti je dao nagoveštaj, govoreći ti da nastaviš da objašnjavaš istinu i spasavaš ljude, i da to možeš!“
Takođe sam osetila da me Učitelj prosvetljuje. Tokom Fa-ispravljanja, Dafa učenici moraju da objašnjavaju istinu ljudima, pa sam ojačala svoju odlučnost da objašnjavam istinu. Uz Učiteljevo ohrabrenje i osnaživanje, posetila sam svoj rodni grad i pomogla još dvema osobama da napuste Partiju.
Tako sam srećna što sam dobila ovu vrlinu Dafe u ovom životu i što me je Učitelj spasao! Reči ne mogu izraziti moju zahvalnost! Potpuno sam svesna da još uvek imam vezanosti koje još nisam eliminisala, i da još uvek moram da se poboljšam. U ovom ograničenom i dragocenom vremenu, sigurno ću biti marljivija u svojoj kultivaciji, dobro raditi tri stvari, ispuniti svoj zavet i opravdati Učiteljevo saosećajno spasenje!
