U julu 2025. počela je jaka kiša u 17:00 i nastavila se tokom noći. Oko 22:00, moj suprug je postao zabrinut da bi nadošle poplavne vode mogle odneti naš automobil. Zatražio je od našeg sina da pođe s njim da ga prebace na najvišu tačku na putu.
Kad su izašli, voda na putu je već bila do pojasa. Moj sin je nosio prsluk za spasavanje i pošao sa mojim suprugom. Kad su se vraćali kući, kiša se pojačala, a voda je brzo rasla. Dok su prolazili pored kuće brata mog supruga, moj suprug je rekao našem sinu: „Hajde da proverimo tvog strica.“
Pokušali su da otvore vrata, ali se nisu pomerala. Trebalo im je sva snaga da ih konačno otvore. Unutra su zatekli brata mog supruga i snaju kako stoje na svom krevetu. Nivo vode u sobi je bio dubok, a njihova odeća potpuno mokra. Moj suprug i sin su ih zatim odveli u sigurnost našeg doma.
Žurno sam im pronašla suvu odeću da se presvuku. Videvši ih u tako jadnom stanju, shvatila sam koliko je ljudski život zaista krhak. Osetila sam duboku milost prema svom starijem deveru i njegovoj supruzi.
Pre ove situacije, imala sam zameranje prema njima, čega sam pokušavala da se oslobodim. S obzirom na bol koji su mi naneli otkako sam se udala u porodicu, zaista nisam želela ništa s njima – nisam čak ni želela da ih vidim. Ipak, otkako praktikujem Dafu, moja sposobnost tolerancije se proširila. Kao praktikantkinja, ja sam najsrećnija i najblagoslovenija osoba na svetu; šta je ostalo da se raspravlja sa običnim ljudima?
U prošlosti sam uvek osećala da sam im možda dugovala dug iz prošlog života i da će, kad se on otplati, to biti kraj. Stvari sam posmatrala isključivo u smislu sopstvenog ličnog gubitka i dobitka, ne uspevajući da ih tretiram kao svesna bića kojima je potrebno spasenje. Iako bismo povremeno ćaskali kad god bismo se sreli i pomagali jedni drugima kad bi se ukazala potreba, između nas je ostao nepremostiv jaz.
U ovoj trenutnoj situaciji, zaista sam ih tretirala sa blagošću i ljubaznošću. Istog trena, moje srce se osetilo prosvetljenim, kao da mi se otvorio krovni prozor. Trideset godina žalbi i zameranja rastvorila je Dafa, i osetila sam divan osećaj lakoće.
Odmah posle ponoći, jaka kiša se malo smirila. Brat mog supruga je rekao: „O, ne, postoji stariji čovek koji iznajmljuje sobu na našem imanju. Trebalo bi da ga proverimo – ne želimo da se udavi u poplavnim vodama.“ Bez oklevanja, moj suprug je rekao: „Odmah ću otići da ga proverim.“
Kad je moj suprug izašao, voda je i dalje bila veoma duboka. Kad je stigao do sobe tog čoveka, zatekao ga je kako se drži za radijator, sa samo glavom vidljivom iznad vode. Shvativši opasnost, moj suprug je odmah podigao starca na leđa i krenuo ka našem domu. Kad su stigli do padine koja vodi do naše kuće, kiša se pojačala, i bilo mu je nemoguće da nosi čoveka dalje. Moj suprug ga je zatim spustio i pomogao mu da pređe ostatak puta pešice.
Kad sam pogledala napolje, videla sam da je čovek bio nag, noseći samo pelenu za odrasle. Videvši ga u tako jadnom stanju, brzo sam mu pronašla neku odeću da obuče. Do tada je bilo 2 ujutru, pa sam mu pripremila krevet.
Sledećeg jutra, moj dever i njegova supruga su otišli kući, ostavljajući starca meni na brigu. Osetila sam da je Učitelj Li uredio da ova predodređena osoba dođe do mene. Objasnila sam mu istinu o Dafi i zamolila ga da zapamti: „Falun Dafa je dobra, i Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri.“ Takođe se složio da se povuče iz Omladinske lige Komunističke partije i Mladih pionira. Zatim sam mu pomogla da se vrati kući pešice. Nikada ranije nisam srela ovog čoveka, ali je on došao u moj dom da bude spasen na ovaj način. Učitelj zaista ne ostavlja nijednu osobu sa predodređenom vezom!
Nakon što se kiša smirila, otišli smo na poljoprivredno zemljište blizu našeg skladišta, gde trenutno uzgajamo kukuruz, da proverimo ima li štete. Na putu tamo, videli smo da su delovi useva sa obe strane puta bili polegli ili odneti poplavnim vodama. Međutim, kad smo stigli do našeg polja, zatekli smo useve netaknute i neoštećene.
Postojalo je još jedno imanje koje se nalazilo uzbrdo od našeg, i njih su poplavne vode posebno teško pogodile. Sve vrste predmeta – velike i male bačve, lavora i slično – poplavna voda je donela na naše zemljište. Deo našeg kukuruza, veličine samo tri ili četiri kvadratna metra, bio je polegao.
Videvši ovo, moj suprug je odmah spojio dlanove i rekao: „Hvala ti, Učitelju!“ Zatim mi je rekao: „Dobro je što praktikuješ Dafu i imaš Učiteljevu zaštitu; inače bi naš usev kukuruza pretrpeo veliku štetu!“
Na povratku, moj suprug je rekao: „Čim stignemo kući, moramo prineti tamjan i pokloniti se Učitelju da mu zahvalimo!“ Kad smo stigli kući, brzo sam otišla u sobu gde imamo Učiteljev portret i upalila lampu. Moj suprug je lično prineo tamjan i poklonio se devet puta, izražavajući svoju iskrenu zahvalnost Učitelju.
Moj suprug je veoma dobrodušan čovek; on razume principe Dafe i uvek je imao koristi od mog praktikovanja. Kad god bi bio napolju, ako bi neko loše govorio o Dafi, on bi uzvratio pitanjem: „Šta je loše kod Falun Dafe? To je veličanstven, visok nivo Fa koji spasava ljude.“ Jednostavno ne bi tolerisao da iko loše govori o Dafi.
Osvrćući se na svojih 20 godina kultivacije, osećam stid. Prvih 10 godina sam provela vodeći posao, sledećih 10 brinući se o svoje dve unuke i, čak i u godinama od tada, nisam se marljivo kultivisala. Bila sam previše vezana za udobnost, plašila sam se teškoća i stalno sam bila zaokupljena trivijalnostima svakodnevnog života. Ova vezanost za udobnost je posebno ometala moj napredak. Izgubila sam toliko vremena!
Od sada ću definitivno nadoknaditi izgubljeno vreme, dati prioritet obavljanju tri stvari i bolje raditi na spasavanju svesnih bića.
