Praktikantkinja sam Falun Dafe i obavljam poslove knjigovođe i blagajnika u preduzeću u kom radim. Deo mog posla uključuje brigu o skrivenim rezervama menadžmenta. Neki prihodi iz spoljnih izvora išli su preko mene radi pogodnosti, čime se izbegavala muka sa glavnim finansijskim odeljenjem. Sve je bilo zabeleženo kao zaduženja.
Da bih izbegla svaku moguću sumnju, zamolila sam generalnog direktora da pronađe drugog blagajnika kako bih ja mogla da budem samo knjigovođa. Međutim, jedan rukovodilac koji me je dobro poznavao prokomentarisao je: „Nema potrebe. Neka nastavi da radi oba. Neće nedostajati ni peni!”
Pošto je to bila skrivena rezerva, menadžment nije želeo da drugi znaju za nju, pa su odlučili da me zadrže na tom mestu. Ljudi su obično osetljivi kada je novac u pitanju. Pošto sam praktikantkinja Falun Dafe, znala sam kako da sve obavim pošteno.
Rukovodilac po imenu Alai ponašao se drugačije od ostalih menadžera. Nije hteo da potpiše priznanicu; samo bi uzeo gotovinu iz rezervi i otišao. Svi su znali pravilo o pisanju priznanice prilikom pozajmljivanja novca. Ali on me je stavio u težak položaj. Nisam imala izbora nego da ga kasnije gnjavim zbog toga. Međutim, on nije hteo da napiše sve nedostajuće proznanice. Razumela sam njegov motiv, ali kako sam mogla da napustim svoje principe da bih umirila ovog menadžera?
Alai je često pitao ko najviše troši iz rezervi. U stvari, on je bio taj koji je najviše trošio od svih rukovodilaca. Jednog dana, naše preduzeće je prijavljeno Opštinskoj komisiji za disciplinsku inspekciju zbog mogućeg nedoličnog ponašanja.
Shvatila sam da, ako je generalni direktor meta, onda je ovo bio nameran pokušaj da se stvori haos. Ako sam ja meta, onda nema potrebe da se pravi tolika gužva. Bez obzira na to, morala sam da se suočim sa ovim iskušenjem.
Generalni direktor i Alai, zajedno sa dve osobe iz Opštinske komisije za disciplinsku inspekciju, došli su u moju kancelariju. Rekli su mi da žele da provere moje račune. Suočena sa ovim iznenadnim iskušenjem, podsetila sam se da moram da održim svoj šinšing i prođem ovaj test. Ovo sam tretirala kao priliku da uzdignem svoj karakter. Ostala sam mirna i izvadila knjige i neke priznanice koje još nisu bile unete.
Rekla sam revizorima: „Molim vas, nemojte izgubiti ove priznanice. Svaka priznanica je numerisana i možete pronaći odgovarajući unos u knjigama.”
Alai me je pažljivo posmatrao, i moja intuicija mi je govorila da je on taj koji je prijavio naše preduzeće Opštinskoj komisiji za disciplinsku inspekciju. Generalni direktor je bio zabrinut da ću paničiti i rekao je pred svima: „Ne brinite. Preuzeću odgovornost ako nešto nije u redu.”
Duboko me je dirnuo njegov snažan osećaj odgovornosti u suočavanju sa nedaćama. Danas su većina ljudi hladni i proračunati, ipak, ljudi poput njega i dalje postoje. Zaslužio je da bude spasen, ali još nisam imala priliku da razgovaram sa njim o Falun Dafi.
Sledećeg dana, otišla sam u Opštinsku komisiju za disciplinsku inspekciju da predam svoje račune na reviziju. U početku su izgledali strogo dok su se bavili sa mnom. Međutim, ostala sam mirna i odgovarala na njihova pitanja staloženo i dostojanstveno, jer sam znala da su moji računi bili pravilno vođeni. Štaviše, ja sam praktikantkinja Falun Dafe i držim se principa Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti.
Revizori su proverili svaki unos i priznanicu. Oko ručka, došao je šef i zamolio jednog zaposlenog da mi kupi nešto za jelo, rekavši: „Molim vas, požurite i nabavite joj ručak. Ako zakasnite, parene zemičke će nestati. Ljudi iz provincije Šandong (misleći na mene) vole parene zemičke!”
Bila sam tamo da budem revidirana, ali sada su me tretirali kao gosta. U međuvremenu, druga osoba pod revizijom patila je od srčanih problema; izgledala je bledo i pod stresom, ležeći preko reda stolica. Revidirali su je tri dana, ali niko nije izgledao da brine.
Šef Komisije za disciplinsku inspekciju je prišao i pitao šta mislim o svom generalnom direktoru. Odgovorila sam: „Naš generalni direktor je dobroćudan i pošten. Većina rezervnih sredstava potrošena je na obroke osoblja tokom hitnih popravki opreme i prekovremenog rada. Sam generalni direktor retko koristi ovaj novac.” Nisam mnogo govorila tokom revizije jer sam želela da činjenice govore same za sebe.
Osoblje komisije je bilo vrlo ljubazno. Međutim, na takvom mestu, bilo je teško pronaći priliku da se objasne činjenice o Dafi, jer je progon još uvek bio vrlo ozbiljan 2006. godine. Pre nego što sam otišla, prišla sam osobi koja je još bila u kancelariji i pitala: „Verujete li u postojanje božanskog?” On je zamuckivao: „Da, da, verujem.”
Nastavila sam: „Ljudski svet je veoma opasan. Nebo posmatra svaki naš potez. Molim vas, verujte da će dobrota biti nagrađena, a zlo kažnjeno.”
Revizija je završena tri dana kasnije. Šef Komisije za disciplinsku inspekciju pozvao je mog generalnog direktora i rekao: „Vaša zaposlena vas visoko ceni. Svi računi su jasni. Vaše preduzeće je prvo u našem gradu koje je prošlo reviziju bez kazne.” Činjenice su govorile same za sebe, a menadžment je bio oduševljen.
Čuvši ovu vest, bila sam vrlo mirna. Neko je rekao: „Ponašala se sa integritetom i pristojnošću.” Drugi su takođe aplaudirali mojoj toleranciji i iskrenosti. Ostala sam nepokolebljiva jer sam znala da se samo ponašam onako kako bi trebalo da se ponaša kultivator.
Alaiev pokušaj da generalnog direktora dovede u nevolju je propao. Umesto toga, gradsko rukovodstvo je prepoznaloiuspravan karakter i ponašanje generalnog direktora tokom revizije, i on je kasnije unapređen u predsednika velikog konglomerata.
Alai je ostao težak i odbio je da prizna da je nedavno pozajmio 1.500 juana. Kao praktikantkinja, znala sam da će on na kraju morati da otplati ovaj dug vrlinom. Bez obzira na to šta sam rekla, on je i dalje odbijao da prizna da je pozajmio novac, pa sam, da bih zatvorila ovaj račun, sama uplatila 1.500 juana. Možda sam mu dugovala iz prošlog života i otplaćivala mu u ovom.
Ovaj proces revizije bio je test za mene kao praktikantkinju. Znam da kada se suočavam sa ljudima poput Alaia, sve što mogu da uradim je da se ne borim kada me iskorišćavaju i da se trudim da ispunim standard praktikanta. Nikada nisam osećala nikakvo zameranje i samo sam mislila da je Alai veoma jadan.
Ubrzo nakon toga, čula sam da je Alaia iznenada pogodila spondilolisteza sedmog lumbalnog pršljena. Bio je paralizovan i morao je da bude hospitalizovan. Bila sam šokirana, jer nisam očekivala da će se odmazda desiti tako brzo. Još jednom sam zadivljena pravdom Neba. Molim vas, ne činite ništa protiv svoje savesti! Ako čovečanstvo ne izrekne kaznu, Nebo će.
