Radim kao 24-časovna negovateljica za roditelje jedne praktikantkinje. Prethodno sam povremeno brinula o starijima, ali ne kao osoba koja živi sa njima. Rekla sam koleginicama praktikantkinjama da želim slobodno vreme da radim tri stvari, ali u stvarnosti, imala sam duboko ukorenjenu predstavu o tome da ne živim pod tuđim krovom i da se osećam zarobljeno, kao zatvorenik. Znala sam da to ne bih mogla da tolerišem.
Posebno sam pazila da ne radim za mlađe poslodavce — smatrala sam da su izbirljivi. Zato sam napustila mnoge poslove zbog ove sebične predstave. Bila sam bez posla nekoliko meseci, bez prihoda, i moja kultivacija je dostigla usko grlo.
Povremeno sam se osećala zabrinuto i nelagodno, ali sam znala da moram da se oslobodim svog ega, da se oslobodim ograničenja svojih ljudskih predstava i vezanosti, i da negiram aranžmane starih sila koji su bili u obliku finansijskog progona.
„Kad budem spremna za posao, posao će biti spreman za mene“
Pre dve godine, posetila sam stariju praktikantkinju koja je srdačna i izrazila je zabrinutost zbog mog nedostatka posla. Uverila sam je: „Tetka, cenim vašu brigu. Molim vas, ne brinite za mene. Kad budem spremna za posao, posao će biti spreman za mene.“
Učitelj mi je pomogao, i moj mobilni telefon je zazvonio manje od pola sata kasnije — bio je to poziv iz agencije za zapošljavanje. Napustila sam dom praktikantkinje i otišla u agenciju.
Kad sam stigla, muškarac u šezdesetim godinama razgovarao je sa mojom agentkinjom. Ona mi je ispričala o poslu: „Njegova prijateljica, starija žena, traži dadilju. Njena snaja je upravo dobila bebu, i niko nije dostupan da pomogne starijoj ženi tokom postporođajnog perioda. Ona je lošeg zdravlja i potrebna joj je dadilja tokom dana, a platiće 3.200 juana (480 američkih dolara) mesečno. Nema praznika, ali možete tražiti slobodne dane.“
U prošlosti bih odmah odbila takvu ponudu, ali sam je ovog puta prihvatila. Otišla sam sa muškarcem u dom poslodavke. Za razliku od ranije, oslobodila sam se svojih ljudskih misli i predstava i fokusirala sam se na porodicu kojoj je bila potrebna moja pomoć.
Starija žena nije izgledala previše dobro, ali je imala određeni stav. Bila je srećna što me vidi, držala me je za ruku i pozvala me da sednem. Pitala je: „Možete li ovo raditi dugoročno?“
Odgovorila sam: „Da, mogu raditi probno dva meseca [do kraja godine]. Recite mi šta treba da radim, i ako niste zadovoljni sa mnom, slobodno mi recite.“
Ona je odgovorila: „Savršeno! Na prvi pogled, mogu reći da ste direktni i sposobni.“ Zatim je okrenula glavu u stranu i morala je da se zakašlje.
Prema rečima starije žene, njen novi unuk je morao biti rođen carskim rezom. Angažovali su pomoćnicu za postporođajni period, ali je pomoćnica dala otkaz nakon samo pet dana zbog obima posla. Zato je želela da zna da li mogu da radim dugoročno. Njen sin je radio van grada. Imala je i starijeg unuka koji je bio u srednjoj školi.
Starija žena me je zamolila da pripremam obroke za porodicu, uključujući postporođajne obroke za njenu snaju, kao i da čistim kuću. Pitala sam je o specifičnim zahtevima za postporođajne obroke, a ona mi je takođe ispričala o prehrambenim preferencijama njenog unuka, objašnjavajući da je izbirljiv.
Na moje olakšanje, njena snaja je bila opuštena i jela je sve što sam spremila, preferirajući blago začinjenu hranu. Trudila sam se da koristim što manje ulja i soli. Jela je kuvane zemičke, kuvane uvrnute zemičke, kuvane punjene zemičke i knedle, uz svinjsku supu sa kineskim crvenim urmama ili proso kašu.
Unuk je bio veoma izbirljiv. Za samo nekoliko dana, zasitio se svih svojih omiljenih jela koje sam spremala. Ležerno sam napravila dve tanke palačinke od jaja koristeći preostalo brašno od pravljenja palačinki od paradajza, i on ih je pojeo u nekoliko zalogaja i rekao baki da želi još.
Bila sam toliko srećna što sam pronašla nešto što mu se sviđa, pa sam ih pravila svakih nekoliko dana, i on ih je sve jeo. Ali ubrzo, i njih se zasitio. Sakrio bi se u svoju sobu nakon što bi došao kući iz škole. Jeo je grickalice i preskakao večeru. Njegova baka i ja nismo mogle da pronađemo bolji način da se nosimo sa ovom navikom.
Jednog dana, unuk nije mogao da pronađe svoj mobilni telefon. Baka i snaja su pitale da li sam ga videla. Rekla sam im: „Nisam, i čak ne znam kako izgleda.“
Snaja ga je opisala, rekavši: „Crn je. Njegov tata mu ga je kupio. Da li ste ga videli kad ste čistili njegovu sobu?“
Moje srce je ostalo nepomično. Mirno sam odgovorila: „Ne, nisam ga videla.“
Osetila sam da je incident ciljao moju vezanost „ne mogu da podnesem da budem nepravedno optužena“, što je ranije bio veliki okidač za mene. Ovog puta, nisam bila dirnuta njihovim pitanjima, već sam im aktivno pomogla da traže telefon.
Za manje od sat vremena, snaja je pronašla mobilni telefon u jakni koja je visila iza vrata. Uzbuđeno je rekla: „Našla sam ga! Nosio je ovu jaknu pre nego što ste jutros stigli. Zaboravio je na nju. Super, pronađen je!“
Starija žena je bila lošeg zdravlja. Njen uporni kašalj ju je držao budnom noću, a ten joj je bio bled od nedostatka sna. Rekla sam: „Jeste li pokušali nešto za svoje stanje?“
Ona je odgovorila: „Bila sam hrišćanka mnogo godina.“ Imala sam osećaj da ne želi da proba ništa drugo.
Rekla sam joj da i ja imam veru i verujem u Istinitost-Blagost-Trpeljivost. Rekla sam joj koliko je Falun Dafa divna i da je Komunistička partija Kine (KPK) progoni. Prihvatila je sve što sam joj rekla i priznala da je Falun Dafa dobra. Pomogla sam joj da istupi iz KPK i njenih pridruženih organizacija.
Mesec dana je brzo prošlo. Starica jedva da je mogla da drži oči otvorene, i osećala sam da bi mogla da se sruši svakog trenutka. Zato sam rekla: „Postporođajni period je završen. Možete ići kući i odmoriti se. Ja ću ostati ovde i brinuti se o svemu.“
Iznenadila sam se kad sam čula sebe kako ovo govorim, jer to nije nešto što bih mogla da uradim u prošlosti. Međutim, nisam mogla da podnesem da vidim ovu staricu kako pati i želela sam da se odmori. Upravo ova nesebična misao mi je pomogla da donesem odluku.
Ona je odgovorila: „Jeste li sigurni?“
Rekla sam: „Da, nema problema.“
Dala sam joj Falun Dafa amajliju i zamolila sam je da kaže „Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri.“ Srećno ju je prihvatila.
Od tada sam se brinula o svim kućnim poslovima, uključujući kupovinu namirnica, pranje veša i pranje pelena.
Jednog dana, dok sam čistila, došla je najbolja prijateljica snaje u posetu. Čula sam snaju kako me hvali, govoreći: „Ako želite da imate još jedno dete, preporučujem je za vašu postporođajnu negu.“ Njena prijateljica je rado tražila moj broj telefona.
Zaposlimo je za stalno
Krajem februara ove godine, dogovorila sam se sa praktikantkinjom Baoling da se brinem o njenim roditeljima počevši od marta.
Primila sam telefonski poziv od bivše poslodavke, 75-godišnje žene. Njen muž je poginuo u saobraćajnoj nesreći pre 20 godina i ona je bila invalid. Nije imala majku ni sestre i više je volela da je zovem „Velika sestra“ umesto „Tetka“.
Shvatila sam da je ona zapravo želela da budem njena kumica, ali se nije usuđivala da se nada tome zbog svoje invalidnosti. Pogledala sam unutra i videla da imam istu vezanost za želju za tuđom brigom i zaštitom.
Pozvala me je tog dana da kaže da je bila hospitalizovana nedelju dana nakon pada. Sada je bila vezana za krevet i sama kod kuće, i želela je da provedem neko vreme sa njom.
Brinula sam se o njoj nedelju dana. Komšinica ju je posetila i videla koliko sam temeljno očistila njenu kuću. Želela je da me zaposli, a ja sam joj rekla da će biti u redu dokle god sam slobodna.
„Velika sestra“ je bila veoma nezavisna i insistirala je na vežbanju sama jer nije želela da smeta drugima. Objasnila sam joj istinu o Falun Dafi i predložila joj da više puta kaže „Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri“ kako bi ostala sigurna i zdrava. Prihvatila je moj predlog.
Nakon što je prošla nedelja, relativno se dobro oporavila i rekla sam: „Vreme je da odem. Čeka me druga porodica.“
Sa suzama u očima, rekla je: „Možete li molim vas pitati tu porodicu da li možete da se brinete o meni još nedelju dana? Nisam se potpuno oporavila i brinem se da bih mogla ponovo pasti. Zaista mi je bilo drago što ste bili ovde ovih nekoliko dana, i osećala sam se mnogo bolje. Moj sin je video koliko dobro radite i rekao mi je da vas zaposlim za stalno, dugoročno, ako ste slobodni.“
Pitala sam Baoling da li mogu da odložim datum početka, i ona se složila. Petnaest dana kasnije, „Velika sestra“ je mogla sama da koristi kupatilo i da sama priprema hranu, pa mi je dozvolila da odem. I dalje me povremeno zove, nadajući se da ću moći da radim za nju.
„Ono čemu Učitelj uči je istina!“
Baolingini roditelji su u devedesetim godinama. Njena majka je nekada praktikovala Falun Dafu, ali nakon što je KPK počela da progoni Dafu 1999. godine, iz straha, Baolingin otac ju je naterao da prestane.
Sada njena majka pati od atrofije malog mozga i više ne može da se brine o sebi. Njena memorija se pogoršava, i teško čuje. Ponekad, čak ne prepoznaje ni svoju decu. Međutim, kad god kažem: „Tetka, recitujte!“, ona odmah kaže: „Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri.“
Nedugo nakon što sam počela da radim tamo, Baolingin otac je shvatio da praktikujem Falun Dafu. Rekao je sa osmehom: „Nije ni čudo što sam čim ste stigli znao da ćemo se slagati.“
Pitala sam kako je znao, a on je odgovorio: „Mogao sam da vidim po vašem licu. Možda je to zbog neke predodređene veze.“
Rekla sam: „Apsolutno ste u pravu. Imamo predodređenu vezu. Svi smo blagosloveni Dafom!“ On se osmehnuo.
Nakon toga, često sam razgovarala sa starijim gospodinom o Falun Dafi. Razgovarali smo o tome kako se praktikuje u više od stotinu zemalja širom sveta i kako je toplo prihvaćena u inostranstvu. Takođe sam delila priče o tome kako se dobro nagrađuje dobrim, a zlo zlom.
Rekao je: „Moja ćerka mi je takođe rekla da ima ljudi koji praktikuju Falun Dafu u mnogim zemljama, uključujući Indiju, Japan, Francusku, SAD, Australiju, Nemačku, Tajland i Vijetnam. Vlade u tim zemljama sve podržavaju Dafu. Samo je KPK zabranjuje. Đijang Cemin je zaista zao...“
Baolingin otac se više ne plaši KPK, i često kaže „Falun Dafa je dobra, Istinitost-Blagost-Trpeljivost su dobri.“ Nas troje svakodnevno slušamo Učiteljeva predavanja. Ponekad, on pokazuje na medija plejer i kaže: „Ono čemu Učitelj uči je istina!“
Takođe slušamo priče o kultivaciji na Minghui radiju. On globalno slanje ispravnih misli naziva „praktikovanjem“ i često me podseća kad je vreme, govoreći: „Dobro praktikujte!“
Jednog dana, dao mi je 30 juana da kupim namirnice u supermarketu. Vratila sam se u roku od pola sata i dala mu račun i kusur u kovanicama. Izgledao je zbunjeno i rekao: „Zar vam nisam dao 80 juana?“
Zastala sam i odgovorila sa osmehom: „Ujka, sećate li se? Dali ste mi novčanicu od 20 juana i novčanicu od 10 juana.“
Rekao je: „Ali gde je moja novčanica od 50 juana?“
Odgovorila sam: „Proverite svoju torbu.“
Ispraznio je torbu i rekao: „Ah, novčanica od 50 juana je ovde. Mislio sam da sam vam je dao.“
Shvatila sam da se ništa ne dešava slučajno. Ovaj incident je testirao moju vezanost za „ne mogu da podnesem da budem nepravedno optužena.“
Nakon što sam se oslobodila svojih ljudskih misli i predstava i ispravila se u skladu sa Fa, shvatila sam da moram da se suočim sa stvarnošću i dobro obavljam svoj posao, jer je ovo okruženje koje je Učitelj uredio da ukloni moje ljudske vezanosti. Moram ceniti ovu priliku, istinski se kultivisati, pomagati Učitelju u Fa-ispravljanju i pomoći mu da spasi živa bića, ispunim svoj zavet i uzvratim Učiteljevu milost!
