Pozdrav, cenjeni Učitelju! Pozdrav, kolege praktikanti!
U poslednjih 16 godina, ja sam u dubini shvatio koliko je važno za koordinatora da bude odgovoran i da ispunjava svoje dužnosti. Pored kontakata i rada sa drugim praktikantima, koordinator se mora istinski kultivisati da ne bi zapao u predubeđenje samo-potvrđivanja. Ako koordinator postane vezan za samo-potvrđivanje, drugi praktikanti će se lako osloniti u njega i idolizovati ga, što će se pretvoriti u smetnju za njega i druge praktikante na njihovom putu kultivacije.
Dve naučene lekcije: Moja vezanost za potvrđivanje sebe
Jednom su praktikanti izvan grada došli da podele iskustva s nama. Znao sam da su njihovi koordinatori ljubomorni jedni na druge i da imaju jaku vezanost za strah. Zato sam pričao s njima o tome kako sam ja hrabro koordinirao mnoge stvari čak i kad je policija slala specijalne agente i automobile da mi stoje ispred kuće i konstantno me nadziru.
Kad sam završio sa pričom, jedan praktikant izvan grada mi je rekao da je shvatio da njima ne ide dobro zbog toga što nemaju koordinatora poput mene. Ovaj kompliment mi je godio, ali me je istovremeno rastužio. Praktikant je želeo da još pričam, ali ja nisam mogao izustiti ni reč.
Kad su otišli, nastavio sam da razmišljam o onom što sam rekao. Shvatio sam da me Učitelj podseća, kroz usta praktikanta, da ja potvrđujem sebe. Da sam potvrđivao Fa, taj praktikant bi rekao: “Izgleda da treba da se umirimo i učimo Fa. Onda će i nama ići dobro.”
Učitelj kaže:
“Fa može slomiti sve vezanosti, Fa može uništiti svo zlo, Fa može razbiti sve laži, i Fa može ojačati ispravne misli.” (“Odagnajte smetnju” iz Bitno za dalje napredovanje II.)
Jednom drugom prilikom, tri praktikanta su mučena u lokalnom zatvoru i umrla tamo. Svi smo znali da moramo razotkriti zli progon. Ovaj put nisam preuzeo nikakav specifičan zadatak, znajući da bi se tada praktikanti oslonili na mene da im dam ideje, instrukcije i priredim sve detalje.
Ostali koordinatori su posetili porodice ta tri praktikanta da zatraže njihovu podršku da se angažuju advokati. Jedna od porodica je odbila da sasluša i imala je loš stav prema koordinatoru. Ostali praktikanti su odlučili da treba da razgovaram sa porodicom. Znao sam da se ponovo oslanjaju na mene, ali sam se predao i složio se da pomognem.
Popričao sam sa sestrom stradalog praktikanta i na kraju je priznala da njena porodica ne bi imala tako negativan stav prema Dafi da sam joj se ranije obratio. Želela je da popričam sa ostalima u porodici, posebno sa njenim bratom koji je bio funkcioner. Takođe je htela da nađemo mesto gde se možemo sretati u budućoj saradnji. Čim je to rekla, jedan od koordinatora mi je kazao da treba da izaberem mesto blizu moje kuće.
Kad je sestra otišla, upitao sam koordinatora zašto se ponovo oslanja na mene. Rekao je: “Nisam uradio koliko si ti, i nemam iskustva. Kad bih znao kako to da izvedem, ni na koga se ne bih oslanjao.”
Bez razmišljanja sam rekao koordinatoru da je to oslanjanjanje postalo navika, i da on to ne shvata. “Godinama unazad ja nisam imao od koga da učim kad sam morao da angažujem advokate ili pričam sa članovima porodica. Ti sada znaš kako sam ja radio i kako su stvari rešavane. Ako sam ne pokušaš, uvek ćeš zavisiti od drugih.”
Zažalio sam čim sam završio s pričom. Pogledao sam unutar i znao sam da sam ja taj koji nije podelio svoje iskustvo s drugim praktikantima o Fa principima koji su me navodili u onom što sam radio. Takođe nisam verovao drugim praktikantima; voleo sam da požurujem stvari i brzo ih obavljam; i verovao sam da sam sposoban da obavim mnogo stvari, pa drugim praktikantima nisam davao puno prilika da urade konkretan posao.
Moje odsustvo sa sastanka razotkriva naše vezanosti
Za vreme napora da se demontira lokalni centar za ispiranje mozgova, jedan praktikant je predložio da napravimo sastanak sa praktikantima iz okolnih područja i podelimo iskustva. Od mene se uvek očekivalo da prisustvujem takvim sastancima, ali ovaj put sam odlučio da ne dođem.
Praktikant je insistirao da dođem, navodeći razne razloge. Rekao sam mu da taj sastanak treba da pruži priliku da se razreše problemi među praktikantima, a ne da jedan praktikant (ja) pokuša da ubedi druge. Osim toga, moje prisustvo bi sigurno dovelo do toga da drugim praktikantima bude neprijatno da govore.
Posle sastanka su mi neki praktikanti rekli da sastanak nije dobro prošao i da su praktikanti iz drugih krajeva rekli da bi bilo drugačije da sam ja prisustvovao. Razmislio sam o tome i pogledao unutar.
Shvatio sam da je moje ponašanje tokom godina uticalo na lokalne praktikante. Sledeći mene, oni su zauzeli nadređeni stav prema praktikantima iz drugih krajeva, prisutnim na sastanku.
Sreo sam se s našom grupom i shvatili smo da ne treba da namećemo drugima ideju da su Fa principi u koje smo se mi prosvetlili jedini standard za obavljanje Dafa posla. Taj sastanak je u najmanju ruku dopustio svima da iskažu šta misle i postavio dobar temelj za buduće deljenje iskustava i saradnju.
Posle sastanka sam ustanovio da su ostali praktikanti postali manje zavisni od mene. I moja vezanost za samo-potvrđivanje je takođe oslabila. Počeo sam da radim sa ostalim praktikantima i pomažem da se njihov rad poboljša iz sporedne u glavnu ulogu.
Spašavanje praktikanta, omogućavanje drugima da preuzmu komandu
Nekoliko praktikanata je uhapšeno i jedan od njih je bio stari koordinator koga odavno poznajem. Ranije, kad bi praktikanti bili uhapšeni, ja bih naprosto preuzeo sav posao komunikacije sa drugim praktikantima i njihovim porodicama, sve do angažovanja i prijema advokata. Ali sad kad sam znao da treba da dopustim svima da učestvuju u potvrđivanju Fa i radu u celini, bilo mi teško da donesem odluku da li treba da agresivno preuzmem rad na spašavanju, ili ne.
Sestra uhapšenog praktikanta je došla kod mene plačući, s rečima da moram pomoći po svaku cenu. Zaista sam želeo da na licu mesta pristanem i borba u mojoj glavi se intenzivirala. U tom času me je Učitelj podsetio:
“...iskreno to uradi za dobro onog drugog, ...” (“Fa predavanje na Svetski dan Falun Dafe ”)
Reč “iskreno” me tako jako udarila i probudila me. Ovo je bila dobra prilika za sestru i druge praktikante da iskorače i rade jedni s drugima. Da sam ovaj put vodio sve, zbog toga što mi je bilo neprijatno da odbijem dobru prijateljicu, lišio bih praktikante prilike da napreduju i budu dobri. Takođe bih ih sprečio da budu bolji u spašavanju živih bića i spašavanju kolege praktikanta. Treba da se oslobodim svojih ljudskih osećanja da bi ono što radimo bilo sveto.
U narednoj godini rada na spašavanju, ja sam tiho ohrabrivao praktikante i dopunjavao ih svojom pomoći. Video sam da je rezultat takav da je više praktikanata postalo zrelo i nezavisno.
Kad su drugi praktikanti prestali da zavise od mene, osećao sam se pomalo izgubljeno. Mogao sam videti da i dalje imam vezanost za samopotvrđivanje i da moram napornije raditi da bih bio odgovoran prema Fa, živim bićima i svim praktikantima.
Nastaviću da tiho pružam pomoć da bih maksimizovao napore kolega praktikanata i do kraja sledio princip saradnje u vidu jednog tela.
