Nastavak 2. dela
3. Pohađanje seminara u Čengduu
Kad se završio seminar u Dalianu, Učitelj je video da ne želimo da se rastanemo od njega pa nam je rekao: “U junu će biti seminar u Čegduu. Zašto mi se ne pridružite na planini Emei.”
Nekoliko praktikanata i ja smo odleteli za Čengdu. Naš vozač taksija nam je rekao da je do pre nekoliko dana bila vrlo velika suša. Kiša je počela da pada onog dana kad je Učitelj stigao u Čengdu. Znali smo da je Učitelj doneo blagoslove ovom gradu.
Dok smo bili tamo, kiša je padala svaki dan. Odseli smo u istom hotelu kao Učitelj. Svakog dana kad bismo s njim pošli na predavanje, kiša bi stala. Uveče, pošto se vratimo nazad, smesta bi počela kiša. To se svaki put dešavalo, pa se niko od nas nije trudio da ponese kišobran iz hotela.
Te nedelje, lokalni praktikanti su pozvali Učitelja i nas u obilazak nekoliko mesta. Dok smo se penjali uz planinu Čingčen, Učitelj reče: “Možda vam izgleda kao da sam opušten, ali ja zapravo na sebi nosim ogromnu karmu za praktikante. Ja moram da razrešim vaše brojne istorijske konflikte i dugove. Kao da tri velike planine leže na meni. Težak mi je svaki korak. Ali kad ne bih poneo karmu praktikanata, niko od vas ne bi mogao da praktikuje.” Zaplakala sam čuvši kroz šta Učitelj mora da prođe zbog nas. Rekla sam sebi da ću sve učiniti da olakšam ovo breme Učitelju.
Svi su bili okupani znojem dok su se penjali uz planinu. Učitelj nam je kupio krastavce i rekao: “Krastavci će vam prijati. Ugasiće vam žeđ i istovremeno vas zasititi.” Svi su se osmehnuli.
Na planini Čingčen postoji taoistički hram. Učitelj nas je uveo unutra i objasnio nam kako savremeni ljudi često mešaju prakse budizma i taoizma. Dok smo odlazili, čula sam taoističkog sveštenika iza nas: “Oni nisu makar ko. Ovo je sasvim posebna grupa ljudi!” Rekla sam Učitelju šta sam čula. Pogledao je sveštenika i rekao: “On ima vrlo dobar urođeni kvalitet.”
Planina Emei je jedna od četiri poznate planine u kineskom budizmu. Kad smo stigli tamo, kiša je stala, ali je bilo hladno i maglovito. Čuli smo da će na vrhu biti ledeno, pa smo upitali Učitelja da li da iznajmimo kapute za svaki slučaj. Rekao nam je da kupimo samo kišne pokrove. Potrošila sam 10 juana da kupim deset pokrova, a Učitelj je rekao da njemu ne treba.
Ušli smo na žičaru da se popnemo do Zlatnog vrha. Jedna praktikantkinja reče Učitelju: “Vidim zmaja.” Učitelj joj je dao znak da bude tiša. Upitala sam Učitelja da li je zaista bilo zmajeva. Rekao mi je: “Da, oni se vide ne samo iz kabine, već i spolja, kako je pridržavaju.”
Ostali turisti na vrhu su nosili debele kapute. Ja sam imala samo letnju odeću i tanku kabanicu. Međutim, uopšte mi nije bilo hladno. Osećala sam toplotu od stopala na više. Nisam puno mogla videti kroz maglu, pa sam samo sklopila oči. Učinivši to, ugledala sam zlatnog Budu kako sedi tu, meditirajući. Buda je nestao, a onda sam ugledala sjajne iskre. Otvorila sam oči i ugledala na nebu predamnom ogromne Bude, jednog do drugog. Neki od njih su izgledali kao Bodisatve, a neki su izgledali kao Šakjamuni. Nisam ih sve mogla prepoznati.
Pokušala sam da budem mirna i da nemo posmatram. Bili su očaravajuće blještavi, i nisam mogla držati oči otvorene. Okrenula sam glavu na desno, i pojavilo se još Buda. Isto se desilo na levoj strani. Obično ništa nisam mogla videti svojim Trećim okom, sem kad je Učitelj to želeo. Ono što sam tog dana videla bio je poklon od Učitelja.
Dok smo po povratku u hotel razmenjivali misli, Učitelj je došao do nas. Ustali smo, a Učitelj je zatražio da pričamo o onom to smo tog dana videli. Điang iz Guidžoa je rekao da je video puno Buda, uključujući Šakjamunija, Amitabu, Bodisatvu, Isusa, Devicu Mariju, Jehovu, Osam božanstava i mnoge druge koje nije mogao prepoznati. Učitelj reče da su danas tamo bile prisutne sve Velike Bude. Upitala sam šta su bile varnice koje sam videla. Rekao mi je da sam videla eksploziju univerzuma i dezintegraciju zvezda.
“Dajte da vam napišem jednu reč!” reče Učitelj. Svojim desnim kažiprstom je nacrtao veliki znak “Buda” na zidu. Videla sam zelenu svetlost iz njegovog prsta i upitala hoće li ta reč tu ostati večno. Klimnuo je: “Da, svako ko bude odseo u ovoj sobi biće blagosloven.”
Pola sata kasnije, jedna praktikantkinja je ušla u našu sobu. Povikala dok je ulazila: “O, Učitelj je ovde napisao reč.” Upitali smo je koja je to reč i gde je napisana. Sve je rekla kako treba. Bilo smo iznenađeni.
Sećam se priče koju mi je ta praktikantkinja jednom ispričala. Jednog letnjeg dana u Pekingu, ona je sedela ispred vrata. Bilo je toliko toplo da je mislila: “Što bi bilo lepo da imamo hladnu lubenicu da Učitelj može da se rashladi.” Čim je ovo pomislila, jedan praktikant je došao s lubenicom. Onda je pomislila: “Bilo bi lepo imati još nešto.” Ubrzo je drugi praktikant doneo drugo voće. Bila je uzbuđena što joj se ostvaruju želje. Kad je ustala, Učitelj se pojavio na vratima i rekao ozbiljnog lica: “To je dosta. Koliko još toga želiš?” Shvatila je da ne treba da ima takve misli.
Zatim smo se uputili za Lešan i videli statuu Džinovskog Bude. Statua je izgledala staro i imala je pukotine. Praktikantkinja reče Učitelju: “Kaže da ga boli srednji prst na nozi, kao i leđa, koja su mu mokra.” Ta praktikantkinja i ja smo pošle da se uverimo šta se dešava. Srednji prst statue je bio napukao, a na leđima Bude je stajao neko dok se slikao. Popeli smo se i ustanovili da se posle kiše oformio potok i da potok kvasi leđa statue. Nije ni čudo da se žalio da je mokro i neudobno. Palo mi je na pamet da je statua zapravo telo Bude. Postoje priče o ljudima koji su naišli na karmičku kaznu nakon što su slomili statue Bude tokom Kulturne revolucije.
Šu reče Učitelju da Džinovski Buda izgleda kao devojčica od 15 godina. Načinila je ka Učitelju gest pun poštovanja i rekla: “Evo Bude Tatagate.” Učitelj reče da Džinovski Buda iz Lešana može da vidi samo do nivoa Tatagate.
Kad je došlo vreme da se ide, Učitelj uzviknu: „Vi iz Falun raja, idemo!” Bila sam jako srećna jer tada sam prvi put čula da Učitelj kaže da smo mi praktikanti iz Falun raja.
Kad smo se vratili nazad, shvatila sam da nisam stavila film u svoj foto aparat. I tako su sve fotografije koje sam napravila na ovom putu s Učiteljem bile nepostojeće. Shvatila sam da imam vezanosti za ushićenje i hvalisavost zbog toga što mogu da se slikam s Učiteljem. Ili su možda neke stvari s tog puta trebalo da ostanu tajna.
(Nastaviće se)
