Svi znamo da je važno da budemo konzistentni u našoj praksi. Ali šta to znači, biti "konzistentan"?
Da li to znači raditi tri stvari koje Učitelj Li traži od nas, i raditi ih dobro? Da, naravno. Ali postoji li dublje značenje reči "konzistentan"?
Kako ja to vidim, biti konzistentan nikako nije obična stvar. Zapravo, zahteva maksimum od nas - u svakom trenutku - čak i u našim snovima. Zbog toga obična osoba nikad neće spoznati dublje značenje konzistentnosti. Zašto? Jer čak ne zna kako da se kultiviše. Samo kultivator može biti konzistentan - jer samo kultivator zna kako da se kultiviše. Toliko je ozbiljno "biti konzistentan".
Biti konzistentan znači biti sposoban da se prepozna, i da se uništi, svaka od neispravnih misli koje imamo - ceo dan - iz sekunda u sekund, iz minuta u minut.
Ako imamo neispravnu misao i nismo u stanju da je prepoznamo kao takvu, nismo li potpali pod uticaj te neispravne misli u tom konkretnom trenutku? Ako je tako, zar se takođe ne prepuštamo bez svoje volje pod uticaj starih sila, i time njihovom aranžmanu?
Prema tome, biti konzistentan, za mene znači obraćati pažnju na svaku sićušnu mikroskopsku ljudsku misao, impuls, želju, ili emociju - iz časa u čas. To znači trenirati sebe da odmah primetimo da li je naša misao ispravna ili neispravna.
Ako je neispravna misao, onda je to pogrešna misao i smesta je treba istisnuti ispravnom misli - apsolutno odmah. Nije li tačno da mnoge od poteškoća s kojima se susrećemo u svom životu jesu pokazatelji gde treba korigovati naše razmišljanje, tj. gde treba da promenimo svoje neispravne misli u Ispravne misli? Osim toga, kad dopuštamo tim neispravnim mislima da postoje u našem biću, zar one ne postaju uzrok u korenu mnogih teškoća koje sami sebi namećemo?
Puno puta naše neispravne misli (ili smetnje koje doživljavamo) jesu direktan odraz propusta ili vezanosti koje se nismo oslobodili. Tako, što je manji broj nedostataka ili vezanosti koje imamo, naš um će biti čistiji i biće lakše prepoznati preostale neispravne elemente u nama. Stoga, što smo svesniji svojih ispravnih misli, biće nam lakše da se pročistimo. Nije li čišćenje sebe isto što i otpustiti neispravne misli koje i dalje nosimo u sebi? A kad se oslobađamo svojih neispravnih misli, kakva opravdanja imaju stare sile da nas ometaju?
Učitelj Li jasno kaže: "Svaki put kad se u našoj praksi desi neka smetnja, treba da pogledate unutar i pronađete šta je to čega se još niste oslobodili. " (Džuan Falun)
Na primer, ako uspemo da se oslobodimo vezanosti za požudu (što znači da nam je um pročišćen do tog stepena), zar neće biti lako prepoznati požudne misli i impulse, kad i ako nam se pojave u umu? S druge strane, ako nam nije prioritet da dobro vladamo sobom, to jest ako ne nadziremo sebe i ne promatramo svaki misaoni proces iz časa u čas, naše samozadovoljstvo može proizvesti da se prepustimo požudnim mislima, ako i kada se pojave u našim mislima.
Tako, što smo manje predostrožni, više ćemo smetnji imati. Zašto je tako? Jer o čemu god mislili, to se širi; što znači da je neispravna misao plodno tlo za još neispravnih misli - ili drugačije rečeno - postajemo ono o čemu ceo dan razmišljamo. Ova istina se odražava kroz naše biće, to jest unutar našeg tela, unutar uma i unutar srca.
Prema tome, ako samozadovoljno promatramo svoje misli, sigurno je da ćemo prizvati nove teškoće u svoj život. Ako dopustimo neispravnim mislima da postoje unutar nas, mi im dopuštamo da puste koren u samom našem biću - na svakom dimenzionom nivou.
A kad puste koren, zar ne prizivamo bića s niskih nivoa i materijalne supstance s niskih nivoa da srastu i opkole naše telo i um? Nismo li proizveli sebi nepotrebna iskušenja, kao rezultat našeg samozadovoljstva? Učitelj Li je rekao u Džuan Falunu: "Osoba privlači loše stvari upravo zato što joj misli nisu dobre."
Svaka misao, impuls i želja koja se javi unutar nas je prilika da napredujemo ili nazadujemo u kultivaciji. Ako se prepuštamo neispravnim mislima, impulsima i željama, zar im na taj način ne podležemo? Nismo li svesno, ili nesvesno, snizili svoj nivo?
Učitelj Li je rekao u Džuan Falunu: "Sa svakim iskušenjem i teškoćom, postoji pitanje napreduješ li ili nazaduješ u kultivaciji. Već je dovoljno teško, a ti sebi namećeš tu dodatnu poteškoću. Kako ćeš to prebroditi? I možda ćeš zbog toga naići na teškoće i nevolje."
Znači, u suštini, biti konzistentan nije neki širok koncept; to je kultivisati se u svakom pojedinom momentu našeg života. To znači da nerazdvojno u misaonom polju koje nosimo sa sobom postoji ogroman potencijal za ogroman spiritualni rast, ili za mali ili nikakav rast. Znači da je ključno kako upravljamo svojim mislima.
Put koji je Učitelj Li izabrao za nas je ispravan put. To znači, treba da imamo ispravne misli da bismo bili na ovom ispravnom putu, i da bismo ostali na ovom ispravnom putu. To znači, imati neispravne misli zapravo znači iskoračiti izvan ovog puta. I, kao što svako zna, ako nismo na putu koji je učitelj Li priredio za nas, onda mora da smo na putu starih sila. Na dalje, ako je naš prvi prioritet da idemo putem koji je učitelj Li priredio za nas (i dobro idemo njim), onda takođe mora slediti da nas nemogućnost da prepoznamo svoje neispravne misli definitivno hendikepira.
Tamo gde imamo neispravnu misao, takođe imamo propust ili nedostatak. Prema tome, nismo li mi sami oni koji daju starim silama potrebno opravdanje da nas progone? Zar ovo ne ugrožava našu budućnost? Kao što je učitelj Li ukazao u Džuan Falunu: "... dobar ili loš ishod dolaze od jedne misli."
Konzistentnost, stoga, mora značiti ostati veran svojoj posvećenosti da idemo dobro svojim putem, to jest imati ispravne misli non-stop. Što smo uporniji u održavanju ispravnih misli, biće lakše prepoznati preostale neispravne misli koje i dalje nosimo sa sobom. Upornost, stoga, igra kritičnu ulogu u sposobnosti da se dobro ide svojim putem.
Znači, konzistentnost u pravom smislu je biti svestan sebe, po ceo dan, ili barem činiti iskrene pokušaje da se bude svestan sebe. Jednom kad postanemo dobri u zapažanju koje misli su naše, a koje nisu, tj. koje naše misli su ispravne, a koje nisu, zapazićemo kako život postaje jednostavan. Šta više, počećemo da uživamo u svemu što radimo, uključujući u stvarima na koje smo se ranije žalili.
Ako imamo ispravne misli, mi smo u Fa i ponašamo se u skladu s Fa. Na taj način bi bilo uopšte nemoguće živeti pod aranžmanima starih sila. Zapravo, ponašati se u skladu s Fa, samo po sebi, jeste totalno poricanje - u svojoj suštini - samog postojanja starih sila u našim životima. Fa ojačava ispravne misli, i konzistentne ispravne misli nas konstantno drže u Fa. Pa kako može biti da stare sile i dalje imaju moć nad našim životima? Nije li ovo istinsko poricanje njihovog postojanja?
Kad radimo dobro tri stvari koje je Učitelj Li zatražio da radimo, mi zapravo, mislimo i ponašamo se na najispravniji način na koji se jedno biće može ponašati. Što ispravniji postanemo, lakše nam je da prepoznamo preostale neispravne elemente unutar sebe. Tako idemo u pravcu da postanemo marljiviji u tri stvari koje je Učitelj zatražio od nas. Ceo proces ide u krug.
Tako je, imati napred-nazad ispravne misli po ceo dan, po meni ključno da bismo dobro išli svojim putem. A ako to zaista možemo, sigurno je da ćemo imati maksimalnu samouverenost u svojim dnevnim radnjama. Ali samouverenost na koju mislim ovde nije samouverenost obične osobe - to je samouverenost učenika iz doba Fa-ispravljanja. Obična osoba izvlači svoju samouverenost iz svojih postignuća, svog zvanja, čuvenja, statusa, bogatstva i svoje sposobnosti da ide napred i postiže ciljeve običnih ljudi. Kultivator izvlači svoju samouverenost iz imanja ispravnih misli, po ceo dan, što znači da njegova samouverenost dolazi od delovanja u skladu s Fa - od biti u Fa.
Neki bi mogli reći: "Pošto smo i dalje u ljudskom svetu, sigurno je da ćemo imati ljudskih misli sve do kraja, pa nećemo uvek imati Ispravne misli."
Složio bih se sa ovom izjavom, međutim, nije li kultivacija upravo iskoračiti izvan ljudskosti, izvan neispravnosti? Nije li to cilj kultivacije? Osim toga, neispravne misli koje će ostati s nama sve do kraja našeg puta kultivacije nas ni na koji način ne sprečavaju da imamo nepokolebljivu volju da razorimo svaku, do poslednje, neispravne misli. Sve što je manje od najboljeg što možemo predstavlja jedan oblik samozadovoljstva.
U zaključku: Kad smo konzistentni u našoj praksi, mi radimo tri stvari kako je Učitelj Li tražio od nas, i naši životi postaće testamenti za Fa. Na primer, ja sam ranije mislio u sebi: "Oh, večeras moram pročitati dve lekcije Džuan Faluna", ili "Sad treba da prestanem s ovim što radim i šaljem ispravne misli". Zapravo, ja sam gledao na tri stvari koje treba da činimo (uključujući vežbe) ljudskim mislima, neispravnim mislima. Tako sam bukvalno tek reda radi bio učenik Učitelja Lija. Kao da je proces kultivacije za mene postao posao, posao u kom mi je Učitelj Li (moj šef) zadao tri zadatka (raditi tri stvari) i ja, kao lojalan radnik, revnosno ih obavljam.
Zapravo, ja se uopšte nisam kultivisao u Fa, unutar Fa, već sam se jednostavno kultivisao iz osećaja sebične obaveze. Na primer, uvek je bilo: "Dobro... Izgleda da sada TREBA da radim moje vežbe", umesto da bude: "Ovo je sjajno! Imam veliku sreću da znam da radim pet vežbi i neverovatna je prilika što danas mogu da ih radim!"
Sada su stvari drugačije. Idem u krevet jedva čekajući da se probudim i započnem svoj dan slanjem ispravnih misli, vežbanjem, čitanjem Džuan Faluna, i objašnjavanjem istine. Svaki dan istinski postane nešto što obećava više nego prethodni - i ja ne vidim kraj na vidiku! Ako bi u jednoj rečenici trebalo da iskažem kako se osećam na putu koji je Učitelj priredio za mene, rekao bih ovo: "Provodim najbolje trenutke svog života!"
Molim vas da ukažete na bilo koji nedostatak u mom razumevanju koje sam ovde izneo. Hvala, Učitelju Li! Hvala svima!
