Prijateljica mi je dala primerak knjige Džuan Falun i preporučila da je pročitam. Do tada nisam bila čula za Falun Dafu.
Prve večeri pročitala sam tridesetak strana i našla da je knjiga predivna. Sledeće večeri sam čitala o pet vežbi, i odlučila sam da ih naučim. Treće večeri, posle čitanja oko 200 strana, osetila sam muku i nesvesticu.
Prijateljica me je pozvala i upitala kako mi se dopada knjiga. Upitala sam zašto imam muku i nesvesticu. Odmah je došla kod mene kući. Posle razmene iskustava s njom, znala sam da Učitelj čisti moje telo i da sam dobila Fa. Uskoro sam osećala Falun kako rotira u mom donjem stomaku, na dlanovima i na čelu.
Malo pošto sam naučila vežbe, prolazila sam pored natovarenog kamiona za đubre. Iznenada je kamion promenio pravac i pojurio ka meni. Sve što sam videla je gomila smeća kako ide prema meni, i čula sam sebe kako vrištim.
Onda sam na svojoj šoferšajbni ugledala nešto što je ličilo na Falun, i moj auto je prošao pored kamiona. Nisam se plašila sve dok nisam stigla do kuće.
Kad sam drugi put čitala Džuan Falun, zapazila sam da Učitelj priča o sličnom incidentu. Shvatila sam da me je Učitelj zaštitio!
Tvrdokorni član Partije istupa iz nje
Učitelj je rekao:
"Dafa učenici trebaju dobro raditi tri stvari, i samo će onda osoba uspješno koračiti svojim putom i skinuti sa sebe prljavštinu, posljedicu naših grešaka iz prošlosti." ("Međunarodna Fa-konferencija u glavnom gradu SAD, 2012.")
Naučila sam da je Učitelj zatražio od praktikanata da uče Fa, kultivišu se, šalju ispravne misli i pomažu ljudima da shvate da je Dafa dobra i zašto je progone. Uz pomoć kolega praktikanata, počela sam da delim info materijale i priključila se projektu telefoniranja.
Za vreme grupne razmene iskustava, čula sam za praktikantkinju kojoj je išlo izuzetno dobro pri objašnjavanju istine licem u lice. Pomislila sam da bi bilo sjajno kad bih mogla da učim od nje. Učitelj mora da je čuo moju želju. Upoznala sam tu praktikantkinju i ona mi je pomogla da usavršim moje veštime.
Kad bismo išle u akciju, mi bismo podelile zadatke, tako da jedna šalje ispravne misli dok druga priča s ljudima. Rekla sam sebi da treba da održim milost u svom srcu i osmeh na licu.
Kad smo ugledale neke radnike kako popravljaju cevi, stale smo i ispričale im o istupanju iz Komunističke Partije Kine i njenih omladinskih organizacija. Svi sem jednog su razumeli da je Dafa dobra i povukli su se iz Partije.
Imala sam raspravu sa radnikom koji je odbio da istupi iz Partije. Druga praktikantkinja je zatražila od njega da ne blati Učitelja jer to neće biti dobro za njega. Posle toga je otišao, i čula sam ga kako psuje.
Nekoliko dana kasnije smo pričali s grupom ljudi. Jedan je rekao da je član Partije. Dala sam mu primerak Devet komentara o Komunističkoj Partiji i druge Dafa materijale. Složio se da ih pročita, ali nije hteo da istupi iz Partije. To je bio onaj čovek s kojim sam imala raspravu par dana ranije.
Onda, posle još nekoliko dana, ponovo smo otišle na to mesto i sreli tog čoveka. Zatražio je još Dafa materijala i istupio je iz Partije.
Učitelj nam uvek daje najbolje
Bilo je puno dobrote, radosti i suza. Bez obzira šta se desi, ja znam da nam Učitelj daje uvek nešto najbolje.
Jedne večeri dok smo delili materijale, počela je da pada jaka kiša. Sela sam pozadi, na električni bicikl. Bilo je vrlo vetrovito. Jednom rukom sam se držala za vozača, a drugom sam pokušavala da sačuvam torbu sa Dafa materijalima.
Bilo je vrlo hladno i upitala sam se: „Čemu sve ovo? Mene su uvek čuvali članovi porodice i nikad nisam doživela ništa strašno. Zašto moram ovoliko da se mučim?“ Suze i kišne kapi su mi prekrivale lice.
Tako je teško biti praktikant Dafe, mislila sam. „Mi se trudimo da objasnimo ljudima, da shvate činjenice u vezi Dafe, a neki nas ipak pogrešno shvataju. Zašto mora da bude ovako?“ Sažaljevala sam sebe.
A onda se pojavila druga misao: „Kad bi bilo lako pomoći ljudima da shvate istinu, i kad bi se to moglo raditi u udobnosti, onda bi to svako mogao. Za šta bi bili potrebni učenici Dafe? Da je to toliko lako, Učitelj ne bi tražio od nas da pomažemo ljudima!“
Pomislivši ovo, prestala sam da plačem. Stigavši kući, pogledala sam unutar. Sagledala sam puno svojih vezanosti, poput sebičnosti, težnje ka udobnosti, sažaljevanju sebe, težnji da budem priznata itd.
Te noći sam sanjala da smo ja i druga praktikantkinja zasadile puno sadnica jabuka. Na granama je bilo puno plodova, ali zemlja je bila vrlo isušena. Lišće je bilo svelo. Počele smo da zalivano drveće i nastavile smo dok zemlja nije bila dobro natopljena.
Znala sam da Učitelj nagoveštava da stvari ponekad možda ne izgledaju dobro na površini, ali Učitelj je za nas priredio sve najbolje. Treba samo da se potrudimo.
U poslednje četiri godine, Učitelj me drži za ruku i vodi me. Kad sam popuštala, portret Učitelja mi je izgledao vrlo ozbiljan. Pored toga, Učitelj mi je davao znake kroz snove kolega praktikanata. Kad sam bila marljiva, portret Učitelja se osmehivao i davao da u mojoj kući cveta cveće Udumbara. Učitelj me je ohrabrivao.