Mislim da se jedna od osnovnih razlika između kultivatora i običnih ljudi pokazuje u onom kako oni rade nešto što hoće da urade.
Na primer, obična osoba će odlučiti da nešto želi da uradi, a onda će videti može li se to izvesti - koje teškoće (finansijske, fizičke, emocionalne itd.) postoje, i da li se one mogu prevazići, ili ne.
Kultivator odlučuje da nešto treba uraditi, a onda razmišlja kako da prevaziđe teškoće da bi obavio taj zadatak.
Biti u stanju proći domen koji prouzrokuje da usled teškoća i prepreka zastanemo ili skrenemo sa puta, otvara golemi novi domen. I to je domen potpuno otvorenih mogućnosti, koji nije ograničen bilo kakvim brigama običnih ljudi.
Ovaj domen se ne može dostići na veštački način ili samo tako što želimo ili hoćemo da bude takav – mora se dostići korak po korak, marljivom i napornom kultivacijom, i dostići ga određuje da li možemo spasiti ona živa bića koja računaju na nas.
