Pozdrav, dobri Učitelju! Pozdrav, kolege praktikanti!
Bila sam tako srećna kad sam čula da se održava godišnja Minghui konferencija za razmenu iskustava za praktikante iz Kine. Želim da iskoristim ovu priliku da vam saopštim priču o kultivaciji mene i mog sina.
Dobijanje Fa
Prvi put sam čula za Falun Dafu kad sam bila u šestom mesecu trudnoće, u septembru 1996. Saznala sam da Falun Dafa uči Istinitost-Blagost-Trpeljivost. U to doba, ja sam bila prestrašena svetom u kom će se roditi moje dete, gde moral brzo klizi na dole. Tragala sam gore-dole za metodima kojima bih mogla obrazovati svoje dete, tako da odraste u dobru, optimističnu, duhovitu i elegantnu osobu.
U julu 1997. sam se vratila na posao, kad je moj sin imao 6 meseci. Jednog dana sam sa jednim od svojih kolega pričala o smislu života, kad je on predložio da pročitam knjigu Džuan Falun. Kad sam pročitala tri znaka, Istinitost-Blagost-Trpeljivost, osetila sam da vidim svetionik na tamnom moru. Ove reči su bile kao tri snopa svetlosti koji su sijali direktno u moje srce. Oni su me ispunili radošću i svetlošću, i u tom času sam znala da ću slediti učenja Dafe dok budem podizala svog sina.
Vrtić
U maju 1999. sam vratila svog sina nazad kući, iz stana mojih rođaka. Stavila sam ga ispred slike Učitelja Lija (osnivača Falun Dafe) i rekla mu da je to naš Učitelj. S dve i po godine, sa ručicama stisnutim na grudima, on se radosno poklonio pred Učiteljem, više puta. Bila sam ganuta i znala sam da će biti u dobrim rukama. Od samog početka, audio predavanja Učitelja su stalno puštana za njega. Svaki put kad bismo stigli kući, sve što je trebalo je bilo da pustim snimak i nastavim da radim šta sam morala raditi, dok se on igra. Nisam morala puno da se bavim njim. S vremena na vreme sam koristila primere iz realnog života da ga naučim kako biti dobar čovek.
Jednom sam mu rekla: „Ti si učenik Falun Dafe i treba da budeš strpljiv s drugima. Na primer, u vrtiću, kad su deca ljuta i uzbuđena, ti ne treba da se biješ s njima. Kad se bolje budu osećala, možeš se ponovo igrati s njima." Jedne večeri kad sam ga dovela iz vrtića, rekao je: „Mama, uspeo sam danas. Moj drug je vrištao na mene, ali ja sam se samo igrao, čekajući da se on smiri. Onda sam se ponovo igrao s njim.“
Bila sam vrlo zadovoljna: „Bravo, uradio si pravu stvar. Postoji izreka: srce premijera je dovoljno veliko da unutra uplovi brod. Čelo generala je dovoljno prostrano da se po njemu jaše konj.“ Odgovorio je: „Mama, takođe postoji rečenica: „Izvan Pet elemenata, napustiti Tri domena“ (Džuan Falun)
Učiteljica iz vrtića je komentarisala: „On je tako dobro dete. Danas su deca vrlo razmažena i egocentrična, ali vaš sin poseduje empatiju. Pomaže svakom ko je u nevolji.“ Na otvorenom danu za roditelje, pao je sunđer na patos dok je učiteljica predavala. Moj sin je ustao, prišao i podigao sunđer. Jedan od roditelja je rekao: „Vidi to dete, on je učiteljičin mezimac. Zna kako se ulagivati učiteljici.“ Znala sam da ovo samo pomaže.
Bila sam jako žalosna kad je bivši lider Komunističke Partije Kine (KPK) Đijang Cemin pokrenuo progon, u julu 1999. Jednog dana na večeri sam rekla: „Sine, ovo možda ne znaš, ali ti si mnogo bolje sreće nego ostala deca.“ Sišao je sa svoje stolice, došao do mene, stavio ruke na moje i rekao mi: „Znam, mama.“ Nastavio je rečima:
„Običan čovjek me ne poznaje,
Ja sjedim unutar Misterije.
Usred profita i želje,
nema me,
Drugi odlaze,
samo ja ostajem."
(„Prosvijetljeno biće” iz Hong Yin)
Bila sam zapanjena i zaplakala sam čuvši ovo.
Često mi je tražio da mu pred spavanje čitam Hong Yin, Bitno za dalje napredovanje, i druga predavanja. Ponekad sam morala da mu čitam iznova i iznova, dok ne bi zaspao. Kada sam nezakonito poslata u radni logor 2001, zamolila sam njegovu baku da mu čita Hong Yin pre spavanja. Moja svekrva mi je kasnije rekla da je sve pesme iz Hong Yin znao napamet.
Osnovna škola
2003, kad sam se vratila iz radnog logora, moje dete je upravo bilo pošlo u prvi razred. Tokom 3 godine mog odsustva, on uopšte nije učio Fa, ali Falun Dafa mu je donela dobru sreću. Njegovi vršnjaci i nastavnici su hvalili njegovu dobrotu. Izabran je za predsednika razreda. Drugo dete je veoma želelo tu poziciju, i moj sin je bio spreman da je se odrekne, ali je učiteljica je insistirala da to bude on.
Učiteljica je uvek želela da upozna njegove roditelje, i konačno je dobila priliku kad sam puštena. Jednom ga je zagrlila i rekla: „Kako bi divno bilo da si moj sin!“ Ponovo sam počela da učim Fa i vežbam sa svojim sinom.
Moj sin je ozbiljno povređen u školi. Jedan od drugova ga je šutnuo u delu prepone, što je prouzrokovalo modrice. Nedelju dana ga je bolelo dok je mokrio. Drugom prilikom mu je drug omotao konopac za preskanjanje oko vrata i snažno cimnuo. Vrat mu je pocrveneo, ali to nije rekao učiteljici, niti mi je dopustio da se požalim roditeljima ili učiteljici. Rekao je da to drug nije učinio bez razloga.
Kad je bio u 5. razredu, nastavnik mi je rekao da je on vrlo sposoban, ali da ne želi da ide napolje da se igra sa drugarima na odmoru. Nastavnika je to brinulo. Otišla sam kući da ga upitam o tome, a on je objasnio: „Mesta je malo, a dece puno. Ne želim da povredim druge. Niti želim da drugi mene povrede. Ne ide mi se napolje. Dobro mi je unutra.“
Završni razredi
Dok mi je dete bilo malo, trudila sam se da pričamo. Kad je u septembru 2008. pošao u završne razrede, imali smo neka neslaganja u vezi nečeg. Kritikovala sam ga dok nije zaplakao. Požalio se: „Vi roditelji ste uvek u pravu. Nije važno šta ja kažem!“ Njegova reakcija me je navela da stanem i pogledam unutar. Shvatila sam da naređujem, osuđujem i prisiljavam. Kad bih ga kritikovala, ne bih stala dok on ne zaplače. To je bila moja demonska priroda na delu!
Nisam znala kako da mu priznam da sam pogrešila, mada sam znala da jesam. Shvatila sam da sam praktikant Dafe, kao i on. Oboje smo se trudili da budemo bolji. Moram biti bolja pred mojim detetom, pa sam mu se izvinila. To je bilo prvi put da sam mu se formalno izvinila i priznala svoju grešku. Odmah je odgovorio: „Mama, ni ja nisam dobro postupio. Molim te, ne brini.“ Osetila sam lepotu gledanja unutar. Morala sam da tragam unutar čak i kad je u pitanju moje sopstveno dete. Ne mogu smatrati da sam superiornija od njega i obraćati mu se s visine.
U tom uzrastu više me nigde nije sledio. Kad bih ja izašla, on bi ostajao kod kuće. U drugoj polovini godine sam ponovo nezakonito uhapšena i držana zatvorena 2 nedelje. On je sa kolegama praktikantima išao da traži da budem oslobođena. Kad sam se vratila, bila sam u vrlo depresivnom stanju zbog toga što ne uspevam da izađem iz senke zatvora. Takođe sam ignorisala njegova osećanja i nisam zapažala sopstvenu sebičnost.
Kad bi izašla, isključila bih telefon. Kad sam ga zvala, on bi pitao: „Gde si, mama?" Iz sigurnosnih razloga mu nisam mogla reći. Zato sam mu često govorila da me to više ne pita. Kad bih bila pod velikim pritiskom, tražila sam od njega da šalje ispravne misli. Postepeno je počeo puno stvari da zadržava u sebi i čak nije izlazio napolje sa prijateljima.
Kad se osvrnem na te dane, ja sam ga zapostavljala, što ga je učinilo usamljenim, utučenim i beznadnim. Bila sam suviše okrenuta sebi i nisam pokušala da razumem njegova osećanja. Gledala sam stvari samo iz sopstvene perspektive. Srećom, on je učio Fa i vežbao. Učitelj se uvek brinuo o njemu.
Gimnazija
Kad je pošao u gimnaziju, odjednom je „shvatio puno stvari", da upotrebim njegove reči. Više mu nisam nametala svoja mišljenja, već sam pokušavala da diskutujem s njim. Našla sam da se u svom dnevnom životu poziva na učenja Dafe, kao ono što ga vodi. Sećam se incidenta kad je uradio nešto anonimno da bi pomogao drugu iz razreda. Odabrao je da ništa ne kaže o tome, i drug to nije znao. Bila sam ganuta kad sam čula priču.
Kad je bio u 3. razredu, doneo je kući obrazac molbe za nagradu. U jednoj od tačaka, tražilo se da iskaže svoju političku pripadnost [skriveno pravilo je da se za kvalifikaciju moralo biti član Omladinskog saveza KPK]. Oklevao je i nije bio siguran da li da traži nagradu, ali ja sam smatrala da kao učenici Dafe treba da budemo priznati. "Ako smo najbolji, treba da nam se to prizna." Tako je on popunio obrazac, ostavljajući prazan prostor. Na kraju polugodišta je dobio nagradu. Rekao je da ga ishod mnogo ne zanima. Njegov nastavnik je proverio s njim da se učlanio u Omladinski savez, a on je jednostavno odgovorio da nije član.
Od osnovne škole do srednje, svi nastavnici su komentarisali da je moj sin veoma pažljiv na času. Pošto je morao da uči Fa i vežba, vreme za njegov domaći rad je bilo ograničeno. Često bi uradio domaći čim stigne kući. Napustio je gimnaziju godinu dana ranije da bi upisao veoma dobar fakultet. Njegov razredni i ostali roditelji su bili vrlo žalosni što ide.
Fakultet
Kad je moj sin pošao na fakultet, živeo je vrlo daleko, pa samo samo praznikom mogli da učimo Fa zajedno i delimo iskustva. Jednog dana sam mu rekla da bih htela da kupim auto, a on mi je ispričao priču. Osvojio je auto na jednom događaju. Organizator ga je pozvao da preuzme auto, ali on je to odbio. Organizator ga je uveravao da nije prevara u pitanju i da će biti prisutan i notar da to ozvaniči. Ipak je odbio. Na kraju su ponudili da mu daju novac, ako ne želi auto. Ipak je odbio ponudu. Upitali su ga zašto, a on je odgovorio da ima svoja uverenja. Ispričao mi je da mu se ta ponuda vratila u misli i opsedala ga kasnije tog dana. Na kraju krajeva, to je bilo puno para. U to doba nisam imala posao zbog progona, a naša porodica nije imala para da kupi stan ili auto. To je bilo vrlo primamljivo.
Bila sam ganuta i rekla da je mogao da prihvati ponudu i sačuvait je za Dafa aktivnosti. Rekao je da nije tako prosto i da bi moglo biti i drugih pitanja. Nije bio siguran kako bismo to donirali Dafi. A osim toga, Učitelj je rekao: „ Koliko de će ga koštati da dobije nešto za šta nije platio?” (Džuan Falun)
Našla sam da je moj sin postao introvertan posle gimnazije. Nije želeo da uči Fa sa mnom, a još manje sa ostalim praktikantima. Takođe nije pričao o radu na objašnjavanju istine. Želela sam da bude izuzetan i učini nas ponosnim, u školi i kao kultivator. Želela sam da dobro izgledamo!
Ovo je bila moja sopstvena vezanost za slavu. Ponekad sam se nervirala jer je izgledao tako nemotivisano, i ja sam mu zvocala i raspravljala se s njim.
Bio je ljut na mene jednog dana pre nego što će otići u školu. Počeo je da nabraja mnoge moje vezanosti, poput nedostatka vere u Učitelja i Fa, nepoštovanja prema Dafi, mešanja druge discipline, egocentričnosti, ne preispitivanja sebe, i vezanosti za moje sopstvene predstave.
Umirila sam se pošto je otišao i shvatila da ga Učitelj koristi da me podseti. Znala sam da treba da gledam unutar i budem bolja. Pokušala sam da ga podsetim da ne treba da bude u klopci lične kultivacije, ali se ispostavilo da je to prilika za mene da razmislim o sebi. Shvatila sam da je potrebno da se fokusiram na kultivisanje sebe. Bila sam mu tako zahvalna!
Moj sin i ja ne razgovaramo puno o zemaljskim, svakodnevnim stvarima. Svi naši razgovori sada su o našoj kultivaciji. Čim počnem da pričam o nečem što pogone moje ljudske vezanosti, on me zaustavi. Kaže da ako nemamo o čemu da pričamo, u redu je da ćutimo. Ja sam se nadala da će on postati ovo ili ono, ali sada sam ubeđena da šta god da radi, on će biti dobro jer ima Učitelja i Dafu.
Zbilja sam dužnik Učitelju, koji mi je dao takvog kolegu praktikanta. Hvala, Učitelju, na zaštiti i milosti kojom me spašavaš.
