O sebi i pravom sebi
Kad sam bio mali, leta sam provodio u rodnom selu moje majke. Ugledavši me na ulici, meštani bi me često zaustavili s pitanjem: „Čiji si ti, mali?" Ja im obično ne bih rekao svoje prezime, kao što je bio običaj. Samo bih odgovorio: „Ja sam svoj."
U to doba sam i dalje bio nevin dečak, koji nikog ne bi namerno uvredio. Više su me zanimale zvezde i svetovi gore nego ljudi na Zemlji, koje nikako nisam mogao da razumem. Osećao sam da postoji nešto više od svega ovog oko nas, i kao da sam nešto znao, samo nisam mogao da se setim. Odsustvo sećanja me je činilo nesrećnim. Kao jedan od najtežih trenutaka detinjstva pamtim čas kad sam razmišljao o smrti. „Nikad više... Nikad više... Kako je to moguće: nikad više?" ponavljao sam u sebi, sa suzama o očima. Bio sam očajan, ali svejedno nisam potrčao majci da me uteši. To je moje pravo biće plakalo, ono čija majka nije na ovoj Zemlji.
Dok sam bio tinejdžer, imao sam iskustva sa Trećim okom. Baš kao što Učitelj kaže u Džuan Falunu, Predavanje 2: „... cvetaće kao cveće kad ga vidiš na TV ili na filmu..."
Uveče, kad bih legao na spavanje, svaki oblik koji bih pokušao da zamislim, bilo da je to lice ili predmet, odjednom bi počeo da se rascvetava i menja u bezbroj boja, i tako transformišući se da juri prema meni. U svojim mislima nisam mogao stabilisati nijedan predmet, što me je veoma plašilo i brinulo. Pitao sam se: „Jesam li ja normalno dete, ili sa mnom nešto nije u redu?"
Kad su vizije postale manje česte, i kad su se posle nekoliko godina potpuno izgubile, osetio sam olakšanje. U to doba bio sam već momak. Gubio sam svoju nevinu prirodu i polako padao u ovu veliku iluziju, snažnu kolotečinu običnih ljudi. Stičući različite predstave, gubio sam pravog sebe.
Svejedno sam bio ubeđen da sam na putu da pronađem „sebe". Zahvaljujući predstavi da je moje „ja“ važnije od svakog drugog „ja“, bio sam spreman da se borim da zaštitim to „ja". Ali ovo me je samo navelo da postanem više sebičan, arogantan i samoživ. Probijao sam se kroz život, pokušavajući da se dokažem. Oženio sam se, dobio decu, nekoliko puta promenio posao, ali to i dalje nisam uspevao. Što sam više pokušavao, više sam povređivao druge, a što sam više povređivao druge, sam sam bio sve više povređen. Osećao sam veliku nepravdu.
Godine su prolazile i ja sam postao ogorčen, ciničan i neuravnotežen. Bilo mi je muka od svega, uključujući i „sebe“. To je ono kad sam dobio Fa.
Dobijanje Fa
Kad sam prvi put počeo da čitam Džuan Falun, bio sam zapanjen. Bukvalno sam progutao sadržaj knjige, maltene bez stajanja. Kao da se kovčeg s blagom otvorio predamnom. Momentalno sam počeo da se menjam.
Nakon početnog oduševljenja, srce mi je ispunila ogromna milost. U trenu je nestala moja vezanost za požudu, i prvi put nakon 40 godina života prestao sam da grickam nokte.
Usledila je dijareja. I odjednom mi je bilo muka od mesa.
Učitelj kaže u Džuan Falunu:
„Nekog dana, ili posle mog današnjeg predavanja, neki će možda ući u takvo stanje da ne mogu da jedu meso, da im je od njegovog mirisa muka. Ako ga pojedu, imaće nagon da ga povrate. Niko te ne tera, niti sam sebe treba da teraš da ne jedeš meso – to dolazi samo od sebe. Kad dostigneš taj nivo, nećeš moći da jedeš meso, jer se to odražava iz tvog gonga. Ako bez obzira na to progutaš meso, zaista ćeš povratiti."
Iako ranije ne bih ni pogledao obrok bez mesa, sada sam odjednom mogao da uživam u raznoraznoj hrani i otkrivam mnogo toga novog. Osećao sam da mi je telo lagano, kao nikad pre. Tada sam mislio da je to zbog promenjenog režima ishrane, ali sada verujem da je Učitelj čistio moje telo od samog početka. Jednim potezom ruke Učitelj je uklonio visoke planine mojih vezanosti. Bio sam blagosloven, preko svega što se može zamisliti.
Na žalost, moja sposobnost spoznaje nije bila na jednakoj visini. I dalje sam se držao te tvrdoglave predstave da treba da uradim nešto na ovom svetu pre nego što se posvetim kultivaciji. Na taj način izgubiću skoro dve godine. U tom periodu nisam učio niti vežbao; nastojao sam da dostignem ono za šta sam bio vezan, ali kad je to bilo gotovo, nije mi donelo zadovoljenje, već samo novu frustraciju.
Konačno sam se našao pred visokim zidom preko koga se nije moglo. Na ovom svetu više ničeg nije bilo za mene.
Ponovo sam počeo da učim, nadajući se da će se onaj efekat od pre dve godine ponoviti.
Beskrajna milost Bude
Drugi put čitajući Knjigu, imao sam neobičan osećaj, kao da se nešto okreće u mom telu. Mislim da je krenulo s vrha glave, a onda se preko čela i lica spustilo do grudi, svaki dan silazeći sve niže. Bilo je vrlo neprijatno - kao da se propeler vrti unutar mog tela. Konačno, rotacija je došla do mog donjeg stomaka, i tu se zadržala sve dok nisam završio čitanje knjige.
U to doba nisam znao o čemu se tu radi. Ali bio sam nepokolebljiv. Vrlo ozbiljno sam porazgovarao sa svojom ženom i preneo joj ono u šta sam se prosvetlio iz Džuan Faluna. Saopštio sam joj da sam odlučio da postanem praktikant Falun Dafe. Nije me shvatila, misleći da je ovo jedna od mojih prolaznih epizoda. Ali ja sam znao da je to do kraja života. I Učitelj je znao. I to je ono kad sam, čini mi se, dobio Falun.
Jedna misao određuje ishod
Počeo sam da vežbam najmarljivije što sam mogao. Ipak nisam mogao da sednem u dvostruki lotos. Ali posle nekog vremena sam dobio znak: pročitao sam članak na Mighui sajtu o praktikantkinji u Kini kojoj su u zatvoru slomili obe noge. U bolnici je imala operaciju, i ugrađene su joj čelične šine. Mislila je da više nikad neće moći da sedi u lotosu. Ali bila je uporna i na kraju je uspela.
Čak i sa čeličnim šinama, ona je mogla da prekrsti noge! Ovako zdrav, kako je moguće da ja ne mogu?
Pokušao sam da sednem u lotos i uspeo. Od tada više nikad nisam seo u polu lotos.
Davno izgubljena porodica
Posle godinu dana vežbanja i učenja Fa, imao sam sreće da odem na evropsku Fa-konferenciju. Pre toga skoro da nisam imao direktan kontakt sa praktikantima. Iako sam znao da je kultivacija nešto što je između Učitelja i učenika, pomalo sam strepeo da li ću moći da se identifikujem sa grupom praktikanata.
Od časa kad sam ih sreo, međutim, osetio sam da je to moja davno izgubljena porodica. Bio sam oduševljen - uklonjena je i poslednja krupna prepreka. Tada sam usnio san...
Stopiti se s Fa
U snu sam vozio auto seoskim drumom od jarko crvene zemlje. Zaustavila me je kineska policija, uhapsila me i odvela me grad gde stanujem. Islednica je bila Kineskinja u kratkoj, beloj haljini. Nije mi bila privlačna, niti sam je se bojao. Postavljala mi je pitanja na kineskom, a ja sam uzvraćao osmehom.
Na kraju su mi ponuđeni crveni i plavi papir – da izaberem. Kad potpišem, moraću u kineski zatvor, tu u mom gradu. Međutim, moj plan je bio da ih ismejem i pobegnem – još jednom. Misleći o tome, s osmehom na licu, potpisujem jedan od papira. Zatim pogledam i ugledam reči Falun Gong, umesto mog potpisa.
Misao me zagolica: „Možda ja ipak nisam uhapšen zbog toga što vežbam Dafu?“ Da bih promenio Falun Gong u svoje sopstveno ime, dodajem nekoliko poteza olovkom. Ono što ostaje na papiru je moje ime i Falun Gong, pomešani, ispisani raskošnim, nebeskim krasnopisom. Potom se budim, srca koje divlje lupa.
Učitelj kaže u Bitno za dalje napredovanje:
„Stari imaju izreku: „Kad ujutru čuješ Tao, uveče možeš da umreš. U današnjem čovečanstvu ne shvata šta to znači. Da li znate da kad um prihvati Fa, deo uma koji je prihvatio Fa se saobrazi s Fa?"
Saobražavao sam se s Fa. Takvo je moje tumačenje sna.
Širenje Fa
Kao što sam pomenuo, u početku u mojoj okolini nije bilo drugih praktikanata. Pokušao sam da raširim Fa među prijateljima i porodicom, ali oni ga nisu mogli shvatiti. U srcu sam molio Učitelja da mi pomogne da pronađem praktikante, jer s vremena na vreme sam osećao usamljenost i trebao mi je neko s kim bih podelio iskustva.
Ali to je ponovo bilo moje sebično srce.
U Predavanje Fa na sastanku sa učenicima Azije-Pacifika u Njujorku, 2004, Učitelj kaže:
„Što više stavljaš sebe u prvi plan, ili uplićeš sopstvene [faktore], imaš manje moćne vrline, i zato je manje verovatno da ćeš uspeti da uradiš nešto, ili da ćeš to uraditi dobro."
Drugi praktikanti nisu mi se pridružili dok god nisam dostigao izvesni domen nesebičnosti. To se desilo tek kad sam shvatio da oni nisu tu zbog mene, već da ja treba da budem tu zbog njih. Treba da ih tretiram s poštovanjem, od njih ništa ne treba da očekujem, niti išta da želim od njih, baš kao što Učitelj ništa ne želi od nas. Ako imaju sudbinsku vezu, oni će doći. Ako imaju želju, vežbaće. Ne treba da sudim o njima. Ja pripadam njima – a ne sebi.
Učenik Dafe iz doba Fa-ispravljanja
U doba Fa-ispravljanja, učenici Dafe treba da rade tri stvari. Kako sam se priključio u poodmaklom stadijumu Fa-ispravljanja, uvek sam znao da treba da budem vredan i stignem ostale. Međutim, isprva nisam shvatao nova predavanja Učitelja. Nisam mogao slati ispravne misli od starta, niti potvrđivati Fa.
Uz nagoveštaje Učitelja, međutim, brzo sam shvatio da postoji novi nivo nesebičnosti, a to je biti učenik Dafe i spasavati ljude objašnjavanjem istine.
„Sva bića budućnosti biće nesebična, dok su bića prošlosti bila sebična,"
rekao je Učitelj u Predavanju Fa na međunarodnoj konferenciji u Njujorku 2004.
Prosvetlio sam se u činjenicu da je lična kultivacija nešto što pripada starom kosmosu. Spasiti sebe pripada starom kosmosu. U budućem kosmosu će i dalje postojati lična kultivacija, ali ne onakva kakva je do skoro upražnjavana. Da bismo mogli da asistiramo Učitelju u Fa-ispravljanju, nama su predstavljene tolike Fa-istine. I samo dok smo spremni da radimo ono što treba, možemo se prosvetljavati u te istine.
Uvidi u druge dimenzije
I dalje ostaje puno vezanosti koje treba ukloniti kultivacijom. Da bi mi pomogao, Učitelj mi ponekad dopušta uvid u druge dimenzije. Tako sam jednom za vreme meditacije ugledao čoveka visokog kao nebo, dok stoji na planeti Zemlji, veličine njegovih stopala. "Šta on radi na ovako malenoj Zemlji," upitao sam se. Onda sam zapazio korenje koje niče iz njegove glave, leđa, nogu. Korenje je ulazilo duboko u zemlju, i on je tu stajao nalik džinovskom drvetu. Bio je tako velik, a tako sputan.
Šest godina pošto sam počeo učiti Fa, i dalje sam vezan za ovozemaljske supstance. Ali svejedno sam prešao dug put. Kad me ljudi pitaju šta sam dobio od Dafe, ja im kažem da sam nov čovek. Ranije sam bio nestrpljiv i nervozan – sada sam spokojan. Ranije sam bio ciničan i sve mi je smetalo, o svakom sam imao sud – sada je sa mnom lako, i drugi uživaju u mom prisustvu. Ranije sam voleo samo sebe. Sada, voleti predstavlja nešto sasvim drugačije...
Kome pripadam?
Prošlog leta, posle mnogo godina, vratio sam se u selo iz mog detinjstva. Većina odraslih ljudi koji su me gnjavili pitanjima već je bila mrtva, ali nekolicinu koja je ostala, rado sam ponovo sreo. Neki su se iznenadili kad su u mom stavu prema njima sagledali promene, pa sam im objasnio kako me je Dafa promenila. Takođe sam iskoristio priliku da im ispričam o mnogim dobrim ljudima koje u Kini progone. Za razliku od situacije ranije, vrlo lako i prirodno sam komunicirao sa tim ljudima. Zato što sam ih poštovao, zato što sam osećao da i njima pripadam.
Zato što sam ih voleo. I ne samo njih; iskrenog srca voleo sam svako drvo, svaku kuću, svaku njivu. Baš kao što Učitelj kaže i Predavanju 7, Džuan Faluna:
„Pored ljudskih bića i životinja, i biljke predstavljaju život. U drugim dimenzijama, sva materija se javlja u obliku života. Kad tvoje Treće oko dostigne nivo Fa vida, otkrićeš da ti se sve, uključujući kamenje, zidove i sve što vidiš, obraća i pozdravlja te."
To je upravo ono kako sam se osećao. Kako ikada dovoljno da zahvalim Učitelju za takvo jedno osećanje? S nastavkom kultivacije, moje viđenje univerzuma postaje sve dublje i dublje, i moje srce se neprekidno širi da u sebe primi više bića. To je nešto što ranije nikako nisam mogao zamisliti. Zbilja sam srećan što sam učenik Dafe.
Hvala, Učitelju.
