Ja sam engleski praktikant.
Živim u Hong Kongu od 1995. Proveo sam nekih 10 godina putujući i radeći u Kini, vraćajući se često u Hong Kong, pa sam tu živeo i u doba dok je Velika Britanija upravljala, sve do predaje uprave Kini 1997, i od tada 17 od 21 godine.
Počeo sam da se kultivišem 2010, dve godine nakon što je moja žena, Kineskinja, počela, ali mi znamo da je Učitelj vodio računa o nama dugo pre toga.
Zbog finansijske krize u Aziji i SARS, moja konsultantska forma je gubila novac, pa sam je zatvorio 2003. Tada smo razmišljali da se preselimo na Tajland, ali vlasnik stana je hteo da ga proda, pa nam je ponudio da ostanemo u njemu po vrlo niskoj ceni. I tako smo ga kupili i ostali u Hong Kongu, na idealnoj lokaciji blizu Times square. Sad kad pogledam unazad, to je bila odluka koja nam je promenila život.
U doba kad sam počeo da vežbam, radio sam na EU projektu na Kosovu. Po povratku u Hong Kong 2011, otkrili smo da postoji Epoch Times na engleskom, pa sam počeo da radim za novine.
Punktovi za objašnjavanje istine
U junu 2012, organizacija Komunističke partije, Youth Care Association (YCA), je počela da vrši napade na naše punktove za objašnjavanje istine.
Jednom prilikom sam otišao na punkt Hung Hom. YCA je imala vrlo jako ozvučenje. Kad sam zamolio policajca da od njih zatraži da smanje jačinu, on mi je najpre zabeležio podatke iz lične karte. Dve nedelje kasnije sam dobio pismo od YCA, adresirano na moje puno ime s lične karte. Policija i YCA su očigledno u dosluhu.
Ljudi u Hong Kongu nisu verovali da postoji takva veza sve dok nisu videli šta se desilo tokom „kišobran-revolucije“. Tada su shvatili da se Hong Kong brzo menja.
Na vrhuncu kampanje Komunističke partije da nas otera sa ulica Hong Konga, bez prestanka smo bili konfrotirani. Ja sam se direktno bavio punktom blizu Sogoa u Causeway Bay.
Jednog dana kad je YCA prekrivala naše transparente svojim i kad se došlo do kritične tačke, ja sam radio vežbe sa još nekoliko praktikanata pored poprišta konflikta. Jedan od lidera YCA je skočio na mene, kao da će me napasti. Reagovao sam (što je ukazalo na moju vezanost za borbenost), ali ga nisam dodirnuo. On je slagao policiju da sam ga udario, pa sam odveden u stanicu. Tokom vožnje sam objasnio istinu policajcima u vozilu.
Odveli su me u sobu za ispitivanje i držali me nekoliko sati. Dok su vrata bila otvorena, ugledao sam lidera YCA kako hoda po stanici kao da je vlasnik stanice.
U ponoć sam pušten uz kauciju i rečeno mi je da se moram javljati svaki mesec. Jednom prilikom su pokušali da me zadrže pre razgovora, pa sam radio vežbe na otvorenom prostoru ispred glavne prijavnice. Na svakom razgovoru sam ispričao činjenice o Falun Dafi. Trećom prilikom, policajac koji me je ispitivao je bio posebno zainteresovan za ono što sam imao da kažem. Tri puta sam im se javljao pre nego što su odustali od gonjenja. To je bila dobra lekcija za mene, i moja vezanost za borbenost sada je mnogo slabija.
Mada je posle 2014. bilo manje direktnih konfrontacija, na svakoj našoj paradi ili skupu, YCA je locirana u našoj blizini, i imali su velike zvučnike okrenute prema nama, emitujući anti-Falun Gong propagandu vrlo veliko snagom. Policija je samo posmatrala, ali obično ništa nije činila da se jačina smanji, iako smo se žalili.
Na svakom od ovih skupova, oni dovoze autobusima demonstrante iz Gvandonga i Novih Teritorija i dovode špijune da snimaju i slikaju praktikante. Nije me briga što mene fotografiišu, jer sam im svima dobro poznat. Volim Kinu, ali nisam tamo išao posle 2008.
Svake godine u Hong Kongu imamo više od 10 parada, i ja se uvek veoma trudim da učestvujem, kad vidim koliko teškoća pretrpe praktikanti s Tajvana i drugih krajeva da dođu da potvrde Fa.
Tokom parade trudim se da zapazim Zapadnjake koji izgledaju zainteresovano, i obično imam flajere na engleskom za njih. Nekima posvetim vreme da im objasnim situaciju. Takođe objasnim istinu policajcima koji prate paradu, ako žele da slušaju. Neke zanima da saznaju više o situaciji u Kini.
Medijski rad
2011. sam počeo da fotografišem sportske događaje.
Pre oko godina dana mi je zatraženo da pomognem kineskom Epoch Times fotografisanjem na poslovnim sastancima i pres konferencijama. Neke kompanije iz kontinentalne Kine nisu htele dopustiti našim reporterima da učestvuju. Ja sam uspeo da uđem na mnoge od tih događaja, i sada dobijam pozivnice od mnogih honkonških i nekih kineskih kompanija.
Takođe pokrivam zabavne događaje. Mediji na tim događajima su drugačiji od onih koji pokrivaju biznis i sport, pa sam u prilici da upoznam puno ljudi iz Hong Konga i Kine. Trudim se da budem od pomoći. Trudim se da napravim prostor za fotografe da mogu da slikaju i priredim prostor za video ekipe da postave svoje stative. Ako govore engleski, razmenim vizit kartu s njima i objasnim im o Epoch Times, i malo im objasnim istinu ako je moguće. Nekoliko njih mi je reklo da im se naše novine dopadaju.
Jednog dana sam između dva posla otišao u popularni kafić na Pacific Place. Bila je velika gužva i jedan honkonški biznismen je seo za isti sto. Počeli smo da ćaskamo i ja sam izneo predmet Falun Gonga. Bio je veoma zainteresovan, ali mu nije bilo jasno kako ništa o tome nije video u lokalnim, niti međunarodnim medijima. Objasnio sam mu zašto. Takođe sam mu rekao da je puno ljudi širom sveta obmanuto kineskom propagandom, koja ispira mozak. Odgovorio je: „I meni je ispran mozak, ali danas sam shvatio istinu.“
Prošle godine sam se priključio Klubu stranih Dopisnika (FCC), kao novinar. Uskoro sam otkrio da primerci Epoch Times koje sam svake nedelje donosio nisu na novinskoj stalaži. Raspitao sam se na recepciji i saznao da je komitet skinuo Epoch Times sa svoje liste medija. Kontaktirao sam komitet i rekao recepcioneru: „Naše novine se neće svakome dopasti, ali ako FCC cenzuriše medije, onda to nije u redu.“ Par nedelja kasnije, novine su vraćene.
Loša stvar ispada dobra
I dalje ne mogu da sedim u dvostrukom lotosu tokom meditacije. Pre praktikovanja mi je zamenjen desni kuk. Dobro je funkcionisao, ali sam se stalno plašio da bi se mogao iščašiti ako previše budem insistirao na prekrštenim nogama. Pre godinu dana sam ovu vezanost ostavio iza sebe i napredovao. Ali desni kuk kao da nije mogao dalje.
Pre nekoliko nedelja, posle deljenja novina u Stanley, trebalo je da imam sastanak. Video sam autobus kako stiže na stanicu, koja mi je bila 50 metara daleko. Potrčao sam koliko sam mogao duž zida, pošto su ljudi stajali na trotoaru na stanici. Odjednom mi se neko našao na putu. Da bih ga izbegao, morao sam da naletim na zid. Pao sam postrance, pridržavajući se rukom, ali udarivši desnim kukom o trotoar. Prva misao mi je bila: „Nema problema. Falun Dafa Hao.“ Ustao sam i bio sam dobro.
Od tada kao da je nestala blokada u mom desnom kuku. Sada mogu da sedim u jednostrukom lotosu. Kad sam ovo ispričao ženi, rekla je da je to zato što sam se u tom času saobrazio s Dafom i odabrao da povredim sebe, umesto nekog drugog, pa me je Učitelj zaštitio, i „loša stvar“ je dobila dobar ishod.
Hvala, Učitelju.
