Falun Dafa Minghui.org

Harmonija i saradnja donose stvarne rezultate

(Minghui.org)

Pozdrav Učitelju i kolege praktikanti. Naslov mog članka je “Harmonija i saradnja donose stvarne rezultate”.

Od beskorisne pijanice do liste od najboljih 500 kompanija

Tokom mojih tinejdžerskih godina i ranih godina studija, napijao sam se i drogirao skoro svaki dan. Živeo sam u dobrom kraju, imao dobru porodicu i išao u dobru školu. Međutim, alkohol i droga bili su nešto što su i moji drugovi uzimali, pa nije izgledalo nenormalno. Kad sam pošao na fakultet, moji problemi su počeli da se umnožavaju. Nisam imao dobre rezultate jer napijanje i zabave su bile jedino što me je zanimalo.

Bio sam neprekidno u problemu sa školom ili policijom, zbog moje navike da pijem. U školi su mi rekli da sam na ivici da budem izbačen ako se ne saberem. Ali nisam uspevao da se saberem. Nisam mogao da prestanem da pijem i drogiram se; to mi je bilo kao druga priroda i nisam imao načina da promenim svoj život. Postao sam sebični zavisnik i gubitnik – osoba koja zabrinjava roditelje i na koju ni ja sam nisam ponosan.

2008, nekoliko meseci pošto sam drugi put bio uhapšen zbog vožnje pod alkoholom, rođak mi je predstavio Falun Dafu. Počeo sam da radim vežbe i čitam Džuan Falun. Kad sam počeo da živim po principima Istinitosti, Blagosti i Trpeljivosti, ceo život mi se promenio. Nikad više nisam koristio drogu i alkohol. Udvostručio sam svoj prosek i diplomirao kao jedan od najboljih studenata na prestižnom američkom koledžu. Odmah posle toga sam dobio veoma traženu poziciju u jednoj od 500 najboljih kompanija.

Dafa mi je dala novi život. Od klinca koji se teturao u pijanstvu, ona je napravila produktivnog i korisnog čoveka na kog su roditelji, društvo i on sam ponosni.

Bezuslovno gledati unutar u svim situacijama

2015. godine sam dobio priliku da se preselim u Njujork i radim u medijskom projektu koji objašnjava istinu visokom društvu. Pre dolaska u Njujork sam osećao da ne znam kako da zaista duboko pogledam unutar sebe.

Odmah sam se suočio sa mnogim konfliktima s menadžmentom i saradnicima. Mogao sam videti da su mnogi konflikti koje sam imao na poslu nastajali usled toga što s visine gledam na druge, osećam se bolji i superiorniji, i veoma sam vezan za hvalisavost. U to doba sam mogao da vidim mnoge vezanosti koje sam razvio, među kojima je najveća razvijala snažan mehanizam gledanja izvan, ili uslovnog gledanja unutar. Na primer, to je ono što ja zovem „da, ali...“ Nailazio sam na šinšing konflikte u kojima je izgledalo da je moj šef ili neko na poslu sasvim nerazuman, ili je njegovo ponašanje bilo toliko loše da se činilo na površini da sam ja savršeno u pravu i da sam miran. Naravno, kao kultivator, moj posao je bio da unapredim sebe i gledam unutar, ali to nisam uvek radio kako treba. Rekao bih nešto kao: „Jeste, treba da gledam unutar i kultivišem se, ALI samo kad bi taj praktikant uradio ovo ili ono, to bi sasvim rešilo problem.“ Svaki put kad bih rekao ALI, znao sam da to nije prava kultivacija. Umesto da bezuslovno gledam unutar, ja sam uslovno gledao izvan, a to nije bilo ono što Učitelj traži od mene.

Mogao sam da vidim kako se ova navika razvija i proizvodi da zameram svojim saradnicima i šefovima, koji su istovremeno kolege praktikanti. Mogao sam da vidim kako sam sam u svom srcu uvezao te čvorove time što sam bio vrlo grub i što sam imao negativne misli o šefu, saradnicima i kolegama praktikantima. Istinski shvativši kako se gleda unutar u svim situacijama, bez obzira koliko stvari na površini izgledale haotično, otkrio sam da se stvari oko mene menjaju, i što je još važnije, ja sam se menjao i moj kapacitet za spašavanje živih bića je rastao. Sagledao sam mnogo polja u kojima sam podbacivao s vezanošću za ponos, biti u pravu, biti priznat, ispasti pametan, sačuvati obraz, vezanosti za ugled i razne želje. Bezuslovnim gledanjem unutar umesto uslovnim gledanjem izvan, čvorovi u mom srcu su se razvezali i doživeo sam širi nivo milosti.

Učitelj je rekao:

„Kultivacija podrazumijeva kultiviranje vlastitog srca i kultivaciju samog sebe. Kada se pojave problemi, sukobi, teškoće ili kada se prema nama postupa nepravedno, ipak smo u stanju ispitivati same sebe i gledati unutar sebe, i to je stvarna kultivacija” (“Čestitka Fa-konferenciji na Tajvanu”).

Odbaciti ljudsku logiku i proširiti perspektivu

U vreme dok sam radio za časopis, istovremeno sam bio dosta uključen u marketing za Shen Yun. Posle oko godinu dana pomaganja Shen Yunu, naišla je prilika da radim puno radno vreme u firmi koja ima veze s Shen Yun. Brojni faktori su me ometali, što je testiralo moje vezanosti za novčani dobitak i težnju konforu. Imao sam druge prilike za običan posao, što bi mi donelo finansijsku lagodnost i društveni status. Izvagavši koristi od novčane dobiti i konfora naspram Fa, bio sam vrlo odlučan: želim da se posvetim spašavanju živih bića. I tako sam odlučio da napustim časopis i počnem da radim za Shen Yun.

Kad sam počeo s ovim poslom, nailazio sam na testove koji su mi pomagali da sagledam vrlo duboke aspekte sebe i ograničeno ljudsko razmišljanje koje me je godinama blokiralo. Na primer, radio sam u jednoj od najboljih 500 kompanija i vodio odeljenja za marketing za mnoštvo velikih firmi. Stoga sam ušavši u novi projekat bio arogantan i pun samopouzdanja da imam puno znanja o marketingu i biznisu.

Jedan od testova s kojima sam se suočio je rad sa ljudima koji nemaju puno profesionalnog iskustva. Činilo mi se da će nedostatak iskustva kod drugih kočiti projekat. Gradeći strateški plan sa našim timom, sećam se da sam se strašno nervirao i da mi se činilo da nema načina da učinimo šta je potrebno tako sporim korakom i s tako malo iskustva. Nisam imao puno saosećanja prema drugima i bio sam vrlo grub dok sam upirao prstom i krivio druge za nedostatak profesionalizma, smatrajući da je to razlog zašto ne možemo brže da napredujemo. Međutim, kad sam ovo podelio sa članovima tima, shvatio sam da je moje polazište u svemu ovome bilo sasvim pogrešno. Ovo nije normalan „posao“. Ovo je kultivacija i spašavanje ljudi. Zato, kako mogu da cenim situaciju tako ograničenim ljudskim predstavama? Učitelj je za sve nas priredio da budemo tim, da sve bude izbalansiramo. Stavljao sam suviše naglaska na ljudske veštine, a nedovoljno naglaska na stvarno kultivisanje sebe. Zapravo, onda kad sam stvarno mogao da pogledam unutar sebe, mogao sam da vidim kako me moja ljudska logika sprečava da koristim bilo koju od profesionalnih veština, koje sam dobio od Učitelja. Onda kad sam istinski mogao da vidim dobro u drugima, video sam da je moja kompletna percepcija odbačena. Ostali praktikanti koje sam kritikovao su imali ogromnu želju da rade svoj posao i oni su radili stvari najbolje što su mogli. Na kraju je naš plan primenjen i završili smo sa zbilja sjajnim rezultatima. Ovo me je naučilo lekciju iz skromnosti – da rezultate u suštini određuje naše srce, a ne naša veština. Naravno, unapređivanje sopstvenih veština svakako pomaže projektu, ali ideja da će to biti osnovna stvar da bi se projekat pokrenuo, ili nam pomoći da uspemo, je bila daleko od istine i moja ljudska logika ju je prouzrokovala.

Učitelj je rekao:

Fa, međutim, na različitim nivoima ima različite manifestacije. Praktikant čija je kultivacija dosegla određeni nivo, može da vidi samo manifestacije na tom nivou. On nije u stanju da sagleda istinu izvan toga nivoa, niti će verovati u nju. Tako on smatra za ispravno samo ono što vidi na sopstvenom nivou. Pre nego što njegova kultivacija dostigne neki viši nivo, on misli da te stvari ne postoje i stoga u njih ne veruje; to je opredeljeno njegovim nivoom, i njegov um ne može se uzdići.” (Džuan Falun)

Ja sam neko ko nije mogao da veruje u istinu izvan svog nivoa. Moj um nije bio u stanju da se uzdigne zbog toga što me je moja tvrdoglava ljudska logika blokirala i prouzrokovala konflikte u kojima sam mislio da koordinatori ili drugi nisu profesionalci, ili da ne rade pravu stvar, ili da nisu na pravom putu, ali to spoljno razmišljanje je zapravo maskiralo moje vezanosti za sebe, pa mi je bilo teško da sarađujem s njima. Najpodmukliji deo je bio to što nisam odmah mogao da vidim te stvari u sebi, pošto nisam mogao da koraknem unazad iz lavirinta mog sebičnog, ljudskog polazišta. U korenu je bilo moje polazište.

Onda sam mogao da shvatim da je moj doprinos ograničen i da uvek treba da ostavim mesta za čistije polazište – viši nivo Fa koji ne mogu odmah da sagledam i razumem na svom nivou. Kad neko ponudi drugačije mišljenje, ili se nešto desi, ne bi trebalo da uzimam svoju ljudsku logiku i pokušavam da objasnim situaciju ili je kritikujem svojim ograničenim razmišljanjem. Umesto toga treba da koraknem unazad i procenim svoje polazište i pokušam da proširim svoj um. Zapravo, kroz menjanje mog polazišta ja više nisam bio sputan običnom realnošću „logike“ i mogao sam da sagledam širu realnost, kojom upravlja saosećanje, a ne sebičnost.

U kultivaciji i spašavanju ljudi znam da moram biti širokih shvatanja, ali šta su to široka shvatanja? Za mene je to nemati sebe – sposobnost da se sagledaju stvari iz tuđe perspektive, skromnost da se sagleda širi plan, i otvorenost da se bolje harmonizujem s drugim idejama i konceptima izvan moga sopstvenog razumevanja. To je imati polazište iz Džen-Šan-Ren, a ne iz ljudske logike. To je božanski način gledanja na stvari. To je manifestacija milostivijeg srca.

Učitelj je rekao:

“Ako imalo počneš da razmišljaš, ono što vidiš biće lažno. To se zove demonska smetnja iz sopstvenog uma, ili „transformacija prema mislima”. Dešava se zato što neki praktikanti nisu u stanju da tretiraju sebe kao praktikante, i ne mogu da se kontrolišu.” (Džuan Falun)

Zapravo, velik deo moje kultivacije i rada na projektima je patio usled polazišta u ovoj ograničenoj ljudskoj logici. Takođe sam video mnoge svoje kolege praktikante u drugim projektima kako se takođe zaglave u ovoj tački, čak do krajnosti u kojoj čak napuštaju projekat žaleći se na menadžment ili saradnike, da su neprofesionalni ili su na pogrešnom putu, na osnovu s njihovog stanovišta koje je zasnovano na običnoj logici koju oni mogu da shvate. Međutim, ja zapravo vidim da je problem u njima. Oni rade ono što sam ja radio. Oni sagledavaju stvari sami s njihovog ograničenog stanovišta i nisu u stanju da vide širu sliku. Mislim da je lako biti ometen onda kad je prisutno ovakvo razmišljanje i kad se ono ne uklanja kultivacijom. Mnoge negativne stvari će se manifestovati, što me samo navodi da vidim sebe kao nekog ko je u pravu dok su ostali u krivu, ali to je lažna realnost. Na kraju završim tako što mi nedostaje krupnija slika, dok se kunem da je ono što vidim stvarno i objašnjavam stvari s ograničenog ljudskog polazišta. Dok prilagođavamo svoje projekte običnim biznisima na ljudskom nivou, istovremeno ne smemo upasti u zamku da nas to sputa, jer pravi napredak se dešava s našom zajedničkom kultivacijom izvan ograničenja ljudske logike.

Harmonija i saradnja donose prave rezultate

Učitelj je rekao:

„Ako si na liniji s Fa, Bogovi će ti pomoći da sarađuješ.“ (“Fa predavanje na Fa konferenciji u Njujorku 2016”)

Na svom stolu držim veliki natpis „Harmonija i saradnja“. Držim ga zato što mislim da su harmonija i saradnja najvažnije stvari u radu na projektu. Takođe ga držim zato što mi je potreban. Kad uhvatim sebe kako šaljem emocionalan odgovor u mejlu drugom praktikantu, mogu da stanem i pogledam znak. To me obično prizemlji i natera da razmislim o svojoj ulozi na projektu. Moja uloga je da harmonizujem i sarađujem. Sve što radim, a nije na liniji sa tim principima, ne pomaže da projekat ide napred, bez obzira koja opravdanja imam u tom času za takav jedan emocionalan odgovor.

Harmonija i saradnja nisu uvek principi koje lako mogu da prihvatim. Na primer, tokom mojih deset godina kultivacije, uvek sam nalazio da mi je dosta teško da radim sa kineskim praktikantima. Puno sam razloga koristio da opravdam svoj stav i zameranja u radu sa nekim Kinezima. Uglavnom da imaju jak komunistički mentalitet, pa mi je teško da s njima izađem na kraj.

Jedan konkretan slučaj se desio kad mi se činilo da koordinator zbilja nešto nije dobro razumeo i razmišljao je na način koji ja svrstavam pod „kineski“. To je predstava koju imam kad se kineski praktikant ne slaže sa mojim razumevanjem Zapadnog društva. Činilo mi se da je njihov plan sasvim suprotan svemu što sam ja smatrao dobrim za taj projekat. Kasnije sam se zbilja nervirao. Pričajući sa nekoliko učesnika u projektu, činilo mi se da je situacija bezizgledna. Inicijalno sam osećao kao da nema načina da radim s njima jer će njihove ideje upropastiti naše šanse da uspemo. Sutradan, dok sam razmišljao o svojim mislima, činilo mi se da kod njih štošta nije u redu. Prvo, koordinator nije puno rekao i ja sam njihove reči tumačio na svoj način. Nisam uistinu slušao njihovo značenje i vrlo brzo sam postao negativan prema njima. Malo kasnije, kad smo seli sa koordinatorom i kad sam ih čuo kako detaljnije objašnjavaju svoje misli, shvatio sam da se slažem sa svim što kažu. Ne samo to, već pristup koji su preuzeli je bio širi, i zapravo bi bolje funkcionisao od ograničenog plana o kom sam ja razmišljao. Moj problem je bio u tome što ih nisam dovoljno dobro saslušao. Nisam se potrudio da ih razumem. Nisam sagledao stvari iz njihove perspektive, i bio sam obuzet sopstvenim mislima i predstavama. Nisam pokušao da ih razumem; samo sam želeo da prihvate ono što ja želim. Koristio sam predstave koje sam imao o kineskim praktikantima i neispravno karakterisao njihove misli pomoću svojih predstava. Kako je to moglo funkcionisati? Je li to istinski bilo harmonizovanje? Je li saradnja jednostavno slediti ideju ako se ona slaže sa mojom sopstvenom? U ovom slučaju sam naučio vrednu lekciju: saradnja je istinski razumeti jedno drugo, i otvoriti srce do šire perspektive.

Dok su godine prolazile, ja sam se prosvetlio u dublje razloge zašto sam praktikant Zapadnjak tokom ovog vremenskog perioda. Moje razumevanje je da kao Zapadnjak imam sposobnost da doprinosim i harmonizujem jedinstveno u nekoj sredini. Zapravo, Kinezi i Zapadnjaci imaju priliku da međusobno vrlo dobro balansiraju jedni druge u projektu. S rastom mog saosećanja i naučivši da bolje slušam i sarađujem, umesto da s visine gledam na druge, nalazim da je istinski zajednički rad Zapadnjaka i kineskih praktikanata zapravo najmoćnija sila da se otključa ovo društvo i spasi više ljudi.

Za mene je ključ u tome da se zapravo dopunjujemo, pa ako kod kolege praktikanta nešto sagledam što mi se čini da ne valja, koja je moja uloga u tome što sam to video? Ranije sam se nervirao, zamerao im i gledao na njih s visine. Ali koga to spašava? Kako to pomaže projektu da ide napred? Je li to harmonija? Je li to saradnja? Puno sudova sam donosio usled mog ega, ili zato što nisam verovao kolegi praktikantu dovoljno da duboko saslušam značenje u pozadini njegovih reči i istinski razumem njegovu perspektivu.

Kad mi to polazi za rukom, onda je to vrlo slično Shen Yun orkestru – melodije Zapada i Istoka mogu da harmonizuju i zajednički možemo da napravimo najbolje stvari, bolje nego zasebno. Kad ovo zaista mogu, tada osetim dublje značenje toga šta znači biti jedno telo.

Hvala, Učitelju! Hvala, kolege praktikanti!

(Prezentovamo na Falun Dafa konferenciji za razmenu iskustava u Vašingtonu)