Falun Dafa Minghui.org

Verovanje da progon predstavlja iluziju

(Minghui.org)

Od jula 1999, kad je Komunistička Partija Kine (KPK) počela da progoni Falun Dafu, butik odeće u mom vlasništvu je postao mesto da razmenu iskustava iz kultivacije i deljenje materijala za objašnjavanje istine.

Reći ljudima istinu o Dafi

Ako neko dođe u moj butik, ja mu ispričam činjenice o progonu. Vlasnici radnji u mom kraju su postali moji prijatelji. Uvek kad naiđem na probleme, oni se trude da pomognu.

Čovek iz severoistočne Kine je došao u moj butik i popričali smo o Falun Dafi. Moj muž se uplašio da će nas prijaviti i sprečio me da dalje govorim. Čovek ga je upitao: „Čega se bojite?“ Onda je pokazao na mene i rekao: „Gledajte kako je sjajna. Možete li se porediti s njom? Falun Dafa je zbilja dobra, a KPK je zlo. Moji susedi takođe vežbaju Falun Dafu – oni su dobri ljudi.“

Jednog dana ušla je jedna žena u četrdesetim i ja sam joj rekla za korupciju u vlasti, istoriju različitih kampanja koje je sprovela KPK, prevaru sa samospaljivanjem na Tjenanmenu, i šta znači istupiti iz KPK.

Istupila je iz Partije. Takođe sam joj dala neke materijale za objašnjavanje istine u nadi da će to preneti svojoj porodici. Kasnije se vratila u moj butik i dala mi sedam imena, uključujući muževljevo, njenog sina, rođaka, i zamolila me da pomognem da istupe iz KPK.

Saradnja između praktikanata

Praktikanti, uključujući neke izvan grada, dolazili su u moj butik da dele iskustva. Bilo je uobičajeno da se 3 do 5 praktikanata okupi kod mene. Pomogla sam mnogima od njih da pronađu praktikante koji su blizu njihove kuće.

Penzionisani oficir iz Pekinga dolazi u svoj rodni grad svake godine da poseti rodbinu. Svaki put kad bi došao, ostao bi kod mene polovinu dana da podeli iskustva s praktikantima.

Praktikanti iz urbanih i ruralnih krajeva takođe dolaze u moju radnju da uzmu flajere. Čak sam nekima od njih dala ključ mog skladišta, u slučaju da ja nisam tamo. Ovo je stvorilo problem, međutim, jer kad su neki praktikanti uhapšeni, oni su pod mukama odali moj butik policiji.

Odbila da sarađujem sa vlastima

Kad sam u jutro 3. maja otvorila radnju, upalo je više od 12 policajaca i odvuklo me u policijski auto. U stanici, jedan reče: „Jedan od tvojih kolega je juče uhapšen dok je delio flajere. Priznao je da ih je dobio u tvojoj radnji. Odakle ti to? Reci istinu i danas te puštamo kući.“

Pitali su me puno pitanja i naredili mi da potpišem dokumente i stavim na njih otisak prsta. Odbila sam da sarađujem i umesto toga sam pričala o Dafi. Oni su mi pokazali gomilu materijala koje su konfiskovali u mom butiku i rekli: „Tvoja radnja je prozor praktikantima Dafe u našem gradu i ti ćeš definitivno biti osuđena na godine zatvora.“ Rekla sam: „Ne važi se šta vi kažete. Učitelj ima konačnu reč.“

Popodne me je nekoliko policajaca odvelo u pritvor. Nisam sarađivala i zamolila sam Učitelja da mi pomogne da odem kući. Na ulazu u zatvor sam legla na pod i odbila da uđem. Pokušali su da me unesu, ali sam se borila i nisu mogli da me savladaju.

Dok su ostali policajci pričali šta sad da rade, jedan mi reče šapatom: „Činiš pravu stvar.“ I tako su odlučili da dopuste mom sinu da me odvede kući. Pre odlaska nam je rečeno da se u 8 ujutru javimo u policijsku stanicu. Da bih izbegla hapšenje, napustila sam dom.

Dva meseca kasnije sam odlučila da se vratim u butik. Naš lokalni koordinator nam je rekao da se ne mogu vratiti u butik, ali ja sam smatrala da dok god održavam ispravne misli, Učitelj će prirediti moj put. I tako sam se vratila u svoj butik i nastavila da se ponašam kao pre hapšenja.

Poreći progon

U leto 2015, videla sam praktikantkinju Liang pored vrata mog butika. Obratila sam joj se, ali me je ignorisala. Posle nekoliko koraka je odmahnula rukom, da treba da se sklonim. Pogledala sam pažljivije i shvatila da nosi papuče. Lice joj je bilo bledo žuto, a pored je stajala policajka u civilu. Tamo je bio i jedan čovek koji je snimao kamerom.

Vlasnica radnje preko puta je shvatila šta se dešava, pa je moje materijale za objašnjavanje istine prenela u svoju radnju.

Kasnije sam saznala da je Liang uhapšena dok je delila flajere. Pošto su je mučili, rekla je policiji da je dobila materijale u butiku u tržnom centru, ali nije odala moje ime niti im je dala bilo koje dalje informacije.

Druge prilike, praktikantkinja Shen mi je ispričala da je koordinatorka, Chen, uhapšena dok je delila flajere, i odvedena je u policiju. Lisicama su je vezali za stolicu. Kad su policajci otišli na večeru, ona je izvukla ruke iz lisica i pobegla. Kontaktirala sam njenog muža i zamolila Shen da kaže praktikantima da šalju ispravne misli. Zatim sam sakrila Dafa materijale u mom butiku i otišla kod Chen, kući. Bila sam svedok kad su Chen i Fan uhapšene.

Kuća Fan je služila za kreiranje Dafa materijala, pa je kod nje bilo puno opreme za štampu i materijala. Odmah sam organizovala sa porodicom Fan da sklone iz kuće sve što ima veze s Dafom. Policija ništa nije našla kod nje. Uspeli smo da izbegnemo dalje gubitke.

Muž gđe Chen i još šest praktikanata je takođe uhapšeno. Praktikanti su slali ispravne misli i svi su oslobođeni unutar 24 sata.

Osloboditi se vezanosti i predstava

Moja snaja me je optužila da sam joj ukrala novu odeću dok sam joj spremala kuću. Bila je veoma ljuta.

Moj sin, snaja i snajina nećaka su tvrdili da su bili kod nekoliko gatara, koje su prstom uprle na mene. I muž i sin su mi savetovali da priznam da sam to uradila. Cela porodica zna da mi nikad nije bilo toliko stalo do novca. Osim toga, ja sledim principe Istinitosti-Blagosti-Trpeljivosti. Zašto bih uzela nečiju garderobu, budući da ni zlatne poluge ne bi bile iskušenje za mene?

Moja snaja je odjurila u mesnu zajednicu, vičući i psujući me i na kraju je pozvala policiju da me prijavi rečima: „Ovde je jedna Falun Dafa praktikantkinja koja piše poruke na novčanicama.“ Tri dana se ponašala kao nenormalna i na kraju se razvela od mog sina. Dobila je dve naše kuće i svu našu imovinu. Od četiri butika, ona je uzela tri; moj sin je dobio jedan. Meni i mom mužu ništa nije ostalo.

Oboje smo u šezdesetim, i sve smo izgubili. Umirila sam se i pogledala unutar. Shvatila sam da se nisam oslobodila svoje vezanosti za ugled, novac i osećanja, ali sam smatrala da postoji i dublji razlog.

„Stare sile su oduvek htele da unište moj butik, kao prozor i platformu za praktikante,“ mislila sam. „Ali nikad nisu uspeli, iako su me praktikanti više puta odali.“ Nikad im nisam zamerila, i nastavila sam da ih opslužujem materijalima, kao inače.

„Vremenom je ova platforma preuzela više zadataka i dobila važniju ulogu. Skoro svaki praktikant u ovoj oblasti zavisi od nje. Pri kraju svake godine, praktikanti uvek prave puno Dafa materijala, uključujući kalendare, amajlije i fajere.“

„Moj butik je važno mesto za distribuciju materijala u ovoj oblasti. Zla bića u drugim dimenzijama mora da su jako nestrpljiva da unište moj butik, pa su iskoristila moju snaju da mi naprave probleme.“

Znala sam da moram u potpunosti ukloniti svoje vezanosti za ugled, novac i osećanja; tada zlo više neće moći da se upliće.

Rekla sam mužu: „Pusti sve. Krenućemo ispočetka.“ Iznajmila sam kuću i spremila se za selidbu. Kad je moj sin to saznao, rekao je: „Mama, ona više ne želi vašu kući. Molim vas da se ne selite.“

Četiri nedelje kasnije, upitala sam unuka da li je njegova majka pronašla odeću koja joj je nedostajala. Rekao je da jeste pronašla nekoliko dana ranije. Strašna oluja najednom je prošla. Moj sin i snaja su se ponovo venčali.

Praktikanti i dalje dele iskustva u mom butiku kao da se ništa nije desilo. Nakon incidenta, moja sredina se popravila.

Osećam da bez obzira na kakve teškoće naiđemo, moramo se suočiti s njima s ispravnim mislima. Bez obzira s kojom vrstom progona se suočimo, moramo ga u potpunosti poreći.

Ne bojte se nijednog oblika zla, bez obzira koliko izgledalo moćno - jer sve to su iluzije. Na koju god situaciju naišli, dok god sledimo Učitelja, sve će se na kraju pretvoriti u dobru stvar.