Falun Dafa Minghui.org

Bezuslovno gledati unutar tokom rada u mediju

(Minghui.org)

Počela sam da radim za Epoch Times u aprilu 2004. Moj prvi zadatak je bio urednički posao. To je za mene bio lak posao, jer imam puno znanja o tradicionalnom kineskom jeziku, drevnim kineskim pričama i poeziji. Takođe dobro poznajem pojednostavljeno kinesko pismo i moderni kineski pravopis.

Uskoro sam dobila puno pohvala od šefa i kolega i ovo me je navelo da nesvesno razvijem vezanosti za samozadovoljstvo i taštinu. Jednog dana smo se koleginica i ja raspravljale u vezi nečeg u pravopisu. Smatrala sam da nije napisala ispravno, ali je ona mislila suprotno. Promenila sam rečenicu, ali je ona rekla da to menja značenje. Nismo se mogle složiti. Bila sam nezadovoljna i otišla sam da učim Fa.

Učila sam predavanje “Objašnjavanje Fa asistentima u Čangčunu“. Jedan učenik je postavio pitanje: “Ima li ičeg u kosmosu što je sasvim isto kao nešto drugo?“

Učitelj je odgovorio:

“Mogle bi postojati dve stvari koje su iste, ali je to izuzetno retko. Ja ih nisam video.“

Pomislila sam da ako Učitelj nije video, znači da ne postoji. Međutim, Učitelj je rekao da bi „mogle postojati“, ali „ih on nije video“.

Učitelj zna sve, ali je jako skroman. Otkrila sam svoju vezanost za gordost i impulsivnost. Kineski jezik je tako širok; koliko ga ja poznajem? Bila sam tvrdoglava i držala se sopstvenih stavova. Ponovo sam pregledala rečenice moje koleginice i shvatila da iako je takav stil pisanja redak, on nije pogrešan. Na kraju sam ostavila njene originalne reči.

Podsetila sam sebe da budem skromna i nezahtevna, posebno ako mislim da sam u nečemu dobra. Lako je doneti pogrešnu odluku ako imaš previsoko mišljenje o svojim sposobnostima.

Početkom 2005, počela sam da radim kao urednik globalnog sajta Epoch Times. Sajtu su potrebni ljudi 24 sata na dan. U to doba nam je radna snaga nedostajala i bilo je toliko stvari za obaviti, tovar posla je bio velik kao planina. Cele godine nismo mogli uzeti slobodan dan. Često sam morala sedeti 8 ili 9 sati pred kompjuterom. Moja ranija dnevna rutina je potpuno promenjena. Postepeno sam provodila manje vremena učeći Fa, vežbajući i šaljući ispravne misli.

Štap upozorenja je stigao od slanja ispravnih misli. Kako je moj posao zahtevao poštovanje rokova, to sam često koristila kao opravdanje da izostanem sa globalnog slanja ispravnih misli. Ali postepeno sam shvatila da sav posao koji obavim tokom tih 15 minuta slanja ispravnih misli mora kasnije ponovo da se obavi. Ponekad bi se kompjuterski sistem pokvario ili izgubio vezu na internetu, pa sam morala ponovo da radim. Mada je bilo razočaravajuće, meni se to činilo kao slučajnost.

Jednog dana mi je zazvonio alarm za slanje IM. Isključila sam ga i nastavila svoj posao. Odjednom se ekran kompjutera zatamnio i nestalo je struje. Sav moj nesnimljeni rad je bio izgubljen.

Konačno sam shvatila da treba da obraćam pažnju na svoju kultivaciju. Uzela sam učenja Učitelja i prva stvar na koju sam naišla je bio članak „Prema ispunjenju“:

“Čak ni sada neki ljudi ne mogu da se skoncentrišu kad je čitanje knjige u pitanju. Posebno oni od vas koji rade za Dafu, vi ne treba da koristite nikakav pretekst da sakrijete to što ne čitate knjige, ne učite Fa. Čak i ako radite za mene, svog Učitelja, i dalje treba da učite Fa svaki dan mirnog uma i kultivišete se čvrsto. Kad za vreme čitanja vaše misli lutaju kojekuda, nebrojene bude, tao i bogovi u knjizi vide vaš smešan i žalostan um, i vide karmu u vašim mislima kako vas kontroliše, što je gnusno. A vi se ipak držite opsene i ne uspevate da se probudite. Neki volonteri ne čitaju knjigu, ne uče Fa, dugo vremena. Kako oni mogu dobro da rade posao za Dafu? Vi ste nemarno naneli mnoge gubitke koje je teško nadoknaditi. Prošle lekcije trebalo je da vas učine zrelijim. Jedini način da se spreče stare, zle sile da iskoriste nedostatke u vašem umu je da dobro iskoristite svoje vreme za učenje Fa.” (Bitno za dalje napredovanje)

Podesila sam svoj raspored tako da svakog jutra pre nego što uključim kompjuter najpre učim Fa i uradim pet vežbi. Prestala sam da namerno propuštam globalna vremena za slanje IM. Od tada, moj kompjuter nikad nije imao problem. Posle nekog vremena se popravila i moja efikasnost. Posla je bilo jednako, ali moj um je bio bistar i hitar.

U septembru 2007. sam počela da radim u kancelariji s kolegama praktikantima. Puno sam radila sa praktikantkinjom A. Njen način razmišljanja je bio sasvim drugačiji od mog, a ponekad čak suprotan. Stvari koje je ona nalazila da su važne, meni nisu bile važne; a ono što je meni bilo važno, za nju nije bilo. Mada sam sledila njene predloge u duhu dobre saradnje, često sam bila nesrećna i ogorčena. Gomilala sam sve više i više tih negativnih misli o njoj i to je polako postala prepreka.

Učitelj je rekao:

„Ja sam u stanju da se maksimalno odreknem svega svog, i to je razlog zašto sve mogu da razrešim.“ (“Predavanje Fa na Fa konferenciji u Švajcarskoj“)

Odjednom sam shvatila da sam previše vezana za svoj način razmišljanja. Moja antipatija prema praktikantkinji A kad je radila stvari drugačije nego što bih ja, smatrala sam njenim nedostatkom.

Jednom kad je ova prepreka identifikovana, promenila sam svoj način razmišljanja. Više nisam koristila svoja sopstvena mišljenja da sudim o njoj. Uskoro sam zapazila da su svi nedostaci koje sam pripisivala njoj, upravo nedostaci s kojima sama imam problem.

Na primer, kad sam se sretala s teškoćama na poslu, ja bih se povukla. Međutim, praktikantkinja A bi tada istupila jer je jedini cilj obaviti zadatak pred nama, koliko god bio težak. Mislila sam da je suviše ekstremna i rad s njom je bio veliki pritisak za mene. Sada mislim da je razlog zašto sam se povlačila to što sam suviše brinula za svoja osećanja, i ona su mi bila važnija od obavljanja posla. Kao praktikantu, moj prioritet je da se konstantno oslobađam vezanosti. Kad sam se korigovala, moja radna efikasnost se popravila i postizala sam sve bolje rezultate.

Veličina našeg tima se povećala i pitanja s kojima sam se suočavala su bivala sve složenija. Novi članovi tima su donosili različite načine razmišljanja i stilove rada. Svi su imali jaku ličnost. Bilo mi je vrlo teško da umirim svoja osećanja i koordiniram se s drugima, pa su se testovi polako umnožavali.

Učitelj je rekao:

“Setite se mojih reči: bez obzira da li je problem vaša greška ili nije, pogledajte u sebe, i otkrićete problem. Da to nema apsolutno nikakve veze s vama, i da ne uključuje nikakve vezanosti kojih treba da se rešite, onda vam se ne bi ni desilo. Da niste imali vezanost, problem se ne bi ni desio. Ja moram biti odgovoran za vašu kultivaciju. Koji god problem da se desi vama, oko vas, ili među vama, najverovatnije je da ima vezu s vama, i da postoji nešto čega treba da se oslobodite.” (“Predavanju na Fa-konferenciji u Evropi“)

Kad je timska atmosfera postala previše napeta, ja sam se umirila da pogledam unutar. Smatrala sam svoj posao u kancelariji istim kao radom asistenta. Ako svoj posao dobro obavim, praktikanti na prvoj liniji fronta će moći da se fokusiraju na bojište. Ali je potrebno da se dalje oslobodim sebe. Strpljivo sam počela da se trudim da shvatim razmišljanje i stil rada svakog člana tima, a onda sam dala sve od sebe da ih podržim. Uskoro su svi priznali moj doprinos.

U avgustu 2015 sam prebačena u drugi sektor. Zahtevi posla, sredina i ljudstvo su se dosta promenili. Preselila sam se iz profesionalno obučenog tima u novi tim s nedovoljno stručnosti. U početku mi je bilo veoma neugodno. Postepeno su počela zameranja.

Učitelj nas uči:

“Kad nastane problem, ne pokušavaj da otkriješ koga treba smatrati odgovornim.“ („Ispravka“ iz Bitno za dalje napredovanje)

Shvatila sam da kad vidiš probleme u svojoj situaciji i imaš vremena da zameraš drugima, to vreme onda treba da iskoristiš da promeniš situaciju. Ne možeš očekivati samo da imaš korist od stvari bez da pokušaš da ih poboljšaš.

Čim sam počela da radim s novim timom, pojavio se problem. Nije bila moja krivica, ali me je šef krivio. U tom času sam bila vrlo ljuta i htela sam da pronađem način da dokažem da krivica nije moja. Ranije, kad sam bila u nevolji, insistirala sam da se raščisti koga smatrati krivim. Ako nisam bila u pravu, snosila bih odgovornost. Ako greška ne bi bila moja, ne bih preuzela krivicu.

Umirivši se, zapazila sam dve stvari kod sebe koje se ne slažu s Fa. Jedna je bila moj takmičarski mentalitet. Prvobitno sam smatrala da nemam ovaj mentalitet, ali zapravo je on kod mene bio vrlo jak. Drugi problem je bio što nisam dobro upražnjavala „trpeljivost“.

Sledeći put kad sam imala konflikt s praktikantima, malo mi je falilo da eksplodiram. Mada sam se obuzdavala i odstupila sam bez reči, duboko u meni je ključao bes.

Učitelj je rekao:

“Trpeti u besu, žalopojci, ili u suzama je trpeljivost svakodnevne osobe, koja je vezana za svoje interese. Trpeti u potpunosti bez ljutine ili pritužbi je trpeljivost jednog kultivatora.” („Šta je trpeljivost“ iz Bitno za dalje napredovanje)

Shvatila sam da je trpeljivost koju sam ja upražnjavala upravo „trpeti u besu i žalopojci”. Smatrala sam da ako odstupim i ne intenziviram konflikt, test će biti završen, ali to nije pravi način razmišljanja da bi se prošao test. Pravi način za proći test trpeljivosti je imati miran i staložen um, bez ljutnje ili zameranja.

Zapitala sam se da li sam promislila o problemu iz perspektive praktikanta? Shvatila sam da mi je stalo samo do mog mišljenja i da ne razumem dobro, niti tolerišem drugu osobu. Pravi kultivator ne bi trebalo da misli o svojim osećanjima već samo o tuđim. Treba da potražim unutar moje sopstvene nedostatke i način kako da ih prevaziđem, s ciljem da ne donosim štetu drugima. Kad mislim o ovom, u srcu nemam zamerki kolegama praktikantima. Umesto toga mi je žao što sam nenamerno povredila tuđa osećanja.

Šef mog novog tima se nadao da ću pomoći u rukovođenju, ali to nije bio moj fah. Dugo vremena sam u tišini radila iz pozadine i nisam želela da vodim druge. Uvek sam sebe smatrala dobrom osobom koja se prepušta situaciji i tako sam se osećala ugodno. Ali šef je nastavio da mi daje rukovodeće zadatke. Jedno vreme, u srcu mi je bilo nelagodno i bilo mi je teško.

Kad sam ovo podelila s kolegama, podsetili su me da je ovo manifestacija moje težnje udobnosti. Racionalno sam se složila, ali emocionalno sam odbijala da to priznam, govoreći: "Neću moći dobro da uradim nešto ako mi se to ne dopada. Ako ne mogu dobro da uradim, onda je bolje da i ne pokušavam itd. Bolje je prepustiti se situaciji.“ Jedan praktikant je upitao: „Kako znaš da ne možeš dobro da uradiš nešto, ako nisi probala? Kako možeš da kažeš da je ispravno stanje prepustiti se situaciji bez ambicija? Kako se možemo prepuštati situaciji ako stare sile stalno koriste razne metode da nas ometu u spašavanju ljudi? Koliko života čeka da ih spasimo? Kako možemo biti bez ambicija?

Ostala sam nema. Posmatrajući svoje misli, shvatila sam da sam težila udobnosti i da nisam bila spremna da ponesem odgovornost. Obični ljudi prirodno teže ugodnom životu. Ali ja nisam obična osoba. Moj cilj u životu je upravo suprotno. Rukovodeći posao podrazumeva suočiti se i rešiti mnoge složene probleme i doprineti više. Mi radimo sve što možemo da pomognemo našem mediju da stvori bolje rezultate, kako bi više živih bića bilo spašeno. Zato je sav težak rad nešto što vredi. Kao učenici Učitelja, smisao našeg života je da spasimo više živih bića. Kako možemo imati otpor da doprinesemo svojom energijom i vremenom uvek kad zatreba?

Pošto sam naučena mnogim stvarima, otkrila sam da, kao kultivator, odgovori mogu biti pronađeni u nama uvek kad nastanu problemi.

Učitelj nas uči:

“Za kultivatora, sve frustracije na koje nailazi među običnim ljudima su teškoće, a sve pohvale koje dobija su testovi.“ (“Kultivator je prirodno deo toga ” iz Bitno za dalje napredovanje)

Molim da ukažete ako bilo šta nije u redu.

(Prezentovano na Evropskoj Fa-konferenciji u Pragu 2018)