Krajem Tang dinastije, a početkom Severne Song dinastije, postojao je jedan taoistički kultivator. Njegovo ime je bilo Chen Tuan (871-989 AD), a zvali su ga „veliki majstor Chen Tuan” ili „Uspavani bog“, i smatrali su ga velikim učiteljem taoizma.
Pošto je jednom putovao na planinu Emei, takođe je dobio nadimak „Prava osoba sa Emei“. Pored toga, carevi su mu dali nadimke poput „G. Xiyi” . „Xiyi” potiče iz knjige Laocea: Xi znači gledati bez očiju, a Yi slušati bez ušiju. Zato su ga kasnije generacije zvale „Veliki majstor Xiyi“.
Chen je bio plodan pisac. Jedno njegovo poznato delo je bilo Xin Xiang Pian, što prenosi značenje da „pojava niče iz uma (srca).” Ovo delo prevazilazi konvencionalan okvir proricanja, i objašnjava kako izraz lica čoveka sadrži i dobrotu i zlo, ali opredeljujući faktor koje od ova dva će se više manifestovati zavisi od srca te osobe. Sudbinu određuje srce, i ponašanje takođe oslikava srce. Stoga se sudbina može videti na osnovu nečijeg ponašanja. Zapravo, svi metodi predviđanja slede neizbežan princip da će dobro i zlo biti vraćeno nazad.
Na primer, u Xin Xiang Pian, on je objasnio da neki ljudi iznenada umru usled bolesti zato što su se prepuštali požudi i istrošili svoju vitalnu energiju i životnu esenciju, i da je razlog zašto ljudi umiru od raka želuca to što previše jedu masnu hranu i debeli su.
Za mene, jedan deo u Xin Xiang Pian šalje posebnu poruku: „Da li ljudi umiru od bolesti zbog loše sreće? To je zbog njihovih greha, a oni ipak proklinju Nebo i Zemlju.“
Nebo i zemlju, u istočnoj i zapadnoj kulturi, stvorio je Pan Gu (legendarni div u kineskoj kulturi, koji je žrtvovao svoj život da stvori svet i potrošio svoje telo da ga obogati i ulepša), ili Jehova – a oba su smatrana božanskim bićima visokom nivou. U tradicionalnoj kineskoj kulturi, izraz „Nebo i zemlja“ ne odnosi se samo na prirodu ili neki poseban domen; to je takođe opšti pojam koji se odnosi na sve bogove u univerzumu. Na primer, znak „nebo“ u kineskom označava vrhovnog boga. I tako često čujemo ljude kako traže pomoć „neba“.
„Da li ljudi zbog loše sreće umiru od bolesti? To je zbog njihovih sopstvenih greha, a ipak psuju Nebo i Zemlju“ – ove reči jasno govore da je ljudsko bogohuljenje osnovni uzrok pandemijskih bolesti. Da li neko može preživeti katastrofu nema ništa s njegovom sudbinom, već s njegovim odnosom prema bogovima i božanskom.
U istoriji je bilo puno takvih slučajeva. Najtipičniji primer su četiri kuge koje usledile posle progona hrišćana u Rimskom carstvu. To je bila bolna lekcija.
Pontije Pilat je osudio Isusa na smrt 33 g. naše ere. Taj rimski guverner jevrejske provincije Judeje je naredio da Isus bude raspet. Neki kažu da je Pilat osudio Isusa ne iz obaveze da sledi naređenja Rimskog carstva već zato što je bio previše slab i povinovao se lokalnim Jevrejima koji su gajili neprijateljstvo prema hrišćanstvu.
Progon hrišćana je počeo s Neronom, petim imperatorom Rimskog carstva. Tokom njegove vladavine, Neron je bio ekstravagantan i nemilosrdan. Ubio je sopstvenu majku i nekoliko žena, kao i određen broj senatora. Zato je dobio nadimak „krvožedni Neron“.
U noći 19. jula 64. godine, po naređenju Nerona napravljen je požar koji je trebalo da uništi kuće građana oko njegove palate, kako bi on sproveo svoj plan o proširenju. Ali vatra je izmakla kontroli i gorelo je 6 dana i sedam noći. Tri od četiri okruga Rima su bila sravljena sa zemljom, sedam je delimično uništeno, a samo su četiri ostala netaknuta.
Uskoro su krenule glasine da je Neron zapalio grad. Da bi sakrio svoju krivicu, on je okrivio hrišćane i naredio da se pohapse. Da bi zadovoljio mase, Neron je mučio žrtve, razapinjao ih, bacao lavovima, zakucavao ih na stubove i palio ih kao ljudske sveće. Neronova brutalnost je otvorila najmračnije poglavlje Rimskog carstva: progon hrišćana je trajao nekoliko stotina godina.
Pod vladavinom Nerona, mnogi građani Rima su poverovali u laži o hrišćanima. Njihova srca su bila ispunjena mržnjom prema Isusu i njegovim vernicima.
Baš kako je Chen Tuan objasnio u Xin Xiang Pian, nepoštovanje i odbacivanje Isusa i njegovih sledbenika je rezultovalo pandemijskom kugom naredne godine. Godine 65., velik broj ljudi iz svih sfera života je stradao u kugi. Tri godine kasnije, izbila je pobuna u Rimu. Neron je izvršio samoubistvo, dobivši na kraju šta je zaslužio.
Neron je možda umro u sramoti, ali rimski imperatori posle njega su i dalje progonili hrišćane. Obmanuti lažima svojih vladara, rimski narod je nastavio da gaji neprijateljstvo prema hrišćanstvu. Posledica je bila u još nekoliko kuga u narednim godinama.
Druga velika kuga je izbila tokom vladavine Aurelija. Takođe je poznata kao „Antonijeva kuga“.
Kad je Aurelije postao imperator 161. godine, on je preuzeo neprijateljski stav prema hrišćanskoj veri i mnogi hrišćani su mučeni i ubijeni.
Ovaj put kuga je krenula iz redova armije na istočnoj granici carstva i dve godine kasnije proširila se u Rim i mnoga druga područja. Ogroman broj ljudi je stradao; gradovi i seoska područja su ostala pusta i nenaseljena.
Samo 166-167, više ljudi je stradalo od kuge nego u ratu. Grad Rim je svakog dana gubio po 2000 duša, uključujući mnoge plemiće. Kuga se takođe proširila u Malu Aziju, Egipat, Grčku i na druga mesta, i stradao je ogroman broj ljudi. Imperator Aurelije je takođe stradao od kuge.
Treća velika kuga je zabeležena u tekstovima istoričara Zosime. Počela je 250. godine i trajala je 20 godina, ostavljajući još veću pustoš nego prethodne. Zvali su je Kiprijanova kuga, jer je biskup Kiprijan (200 – 258.) bio njen svedok i na više mesta ju je opisao.
Baš kao i prethodne, i ova je izbila nakon što su hrišćani progonjeni. Tadašnji imperator Decius je naredio da se određenog dana hrišćani moraju odreći svoje vere. Ako odbiju, sudiće im se, imovina će im biti zaplenjena, i oni će postati robovi ili će biti pogubljeni. Razbijen je velik broj oltara. Treća velika kuga je izbila iste godine.
Nekoliko nedelja je umiralo skoro 5000 ljudi dnevno. Ljudi su iskazali svoj očaj u napisima:
„Iznenadna pandemija je buknula iz čista mira. Ovo je zbilja strašnije od bilo čega u istoriji.“
„Broj ljudskih bića se drastično smanjuje i život će biti uništen!“
„Ljudi ne znaju zašto su bogovi bacili toliku kletvu na njih, i oni samo uzdišu i vrte glavama.“
Vlast je ponovo proširila glasine: „Hrišćani preziru rimske bogove. Oni su ih naljutili i krivi su za kugu.“ Ponovo su hiljade hrišćana stradale usled progona. Kuga je postala još strašnija i proširila se.
270. godine, imperator Klaudije je stradao od kuge. On je takođe učestvovao u progonu hrišćana.
Četvrta velika kuga je zabeležena u Euzebijevoj Istoriji crkve (260–340.). Rimsko carstvo se već bilo podelilo i u tom času je bilo šest imperatora. Jedan o onih koji su vladali na istoku je bio Maximinus Daza (305-313).
Pokrenuo je progon, a odmah je usledila grozna kuga. Euzebije je zabeležio: „Knjige rođenih, ranije ispunjene imenima, sada se brišu. Nestašica hrane i kuga su zbrisali skoro svo stanovništvo. Gola, mrtva tela su ležala posvuda jer nije bilo nikog da ih sahrani, a ponekad bi ih psi jeli. Kakav tragičan prizor!“ Sam Maksiminus Daza je stradao u borbi za vlast.
Pored ovih gorepomenutih velikih kuga, rimsko carstvo je prošlo kroz nekoliko manjih, nastavljajući da progoni hrišćane. Česti nastupi kuge su bili razorni. Kad kuga udari „u Rimu nema nikakvih znakova da je vazduh zagađen kugom, ali kuće su pune leševa; ulice su pune posmrtnih povorki. Bez obzira na pol i starost – nema garancije da nećeš biti zaražen; robovi i slobodni ljudi padaju i momentalno umiru. Njihove žene i deca ih gore u istoj lomači u kojoj su oni sami spaljeni.“
Ljudi su toliko bili u panici da „kad je kuga počela da se širi, oni su zaražene izbacivali na ulicu. Iako žive, ostavljali bi ih pored puta. Ti nesahranjeni leševi su bili kao prljavo blato u njihovim očima.“
Ponovljene epidemije su takođe promenile sudbinu Rimskog carstva. Brojni imperatori su stradali od kuge, a njihovi napori da prošire i konsoliduju carstvo su bili bez ploda. Moćno Rimsko carstvo je postepeno oslabilo, podelilo se i na kraju nestalo.
Drevno Rimsko carstvo je progonilo hrišćansku veru i posle svakog progona dolazila je strašna kuga. Ove istorijske činjenice su dokaz onog što je Chen Tuan napisao – to definitivno nije prazna pretnja, već istorijska istina koju je on spoznao kroz kultivaciju.
Želim da podsetim ljude na ono što je rekao veliki majstor Chen, jer čovečanstvo je u kritičnom momentu za njihovu budućnost.
Sada smo u eri onog što budizam naziva „periodom kraja Darme“. Ovo je zapravo poslednja faza tog perioda, odsudan čas u kom se stari univerzum zamenjuje novim.
Falun Dafa, poznata i pod nazivom Falun Gong, je praksa kultivacije koja je široko prihvaćena u svetu. To je praksa kultivacije na visokom nivou iz Buda-škole. Prosto rečeno, Falun Dafa je veliki Buda Fa, skup univerzalnih principa, i ona se širi u ovom kritičnom času radi spasenja ljudi. Stav ljudi prema Dafi određuje da li će oni imati budućnost i da li će biti sačuvani u velikim promenama kosmosa.
U takvom bitnom momentu istorije, Komunistička Partija Kine (KPK) je izabrala da progoni Falun Gong, ponavljajući greške drevnih Rimljana. U julu 1999, KPK predvođena Đijang Ceminom, pokrenula je širok progon Falun Gonga u kom je sistematski klevetala i podmetala Falun Gongu podlim lažima. Inscenirali su „samo-spaljivanje“ na Trgu Tjenanmen da bi optužili Falun Gong i proizveli mržnju prema praksi. Zaplet je izveden vrlo slično Neronovom velikom požaru, koji je iskorišćen protiv hrišćana.
U svom progonu, KPK je primenila trostruku politiku: uništiti im reputaciju, upropastiti ih finansijski i eliminisati ih fizički. Preko stotinu metoda mučenja se i dalje koristi na praktikantima Falun Gonga.
U jednom trenutku, KPK je trošila četvrtinu državnog budžeta na progon Falun Gonga. Koristila je celokupan državni propagandni aparat i vojsku za progon Falun Gonga. Velik broj praktikanta Falun Gonga takođe su postali žrtve uzimanja organa. Organi su im uzimanu na živo, tela su im uništavana ili prodavana da se od njih sačini anatomski uzorak. Ljudi koji ustaju za pravdu nazivaju ovaj zločin „neviđenim oblikom zločina na planeti“.
Ništa se ne može sakriti od Neba i Zemlje. Zato je vrlo važno kako se postavljamo suočeni sa zločinima bez presedana. Kao što izreka kaže: „Domaćinstvo koje čini dobre stvari će neizbežno prosperirati, dok ono koje čini loše stvari će definitivno trpeti posledice.“ Različiti stavovi donose različit ishod.
Ljudi u starom Rimu su poverovali u laži o hrišćanima, i srca su im bila ispunjena mržnjom i zlim mislima o Isusu i njegovim vernicima. Njihovo ponašanje je naljutilo Nebo i rezultovalo nizom strašnih epidemija.
Danas, ako ljudi nastave da veruju u laži KPK, ako se slažu sa progonom Falun Gonga i odbacuju veliki Buda Fa, oni će zaista biti suočeni sa opasnošću da budu eliminisani u prelaznom periodu kosmosa, ne samo fizički već i po pitanju njihovog večnog života.
Zašto praktikanti Falun Gonga nastavljaju da objašnjavaju istinu ljudima? Jer su laži KPK koje satanizuju Falun Gong zatrovale um nebrojenih živih bića, koja su suočena sa opasnošću eliminacije i uništenja života. Krajnji cilj komunističke partije je da iz osnova uništi čovečanstvo. I to ne samo u smislu fizičke smrti, već takođe cilja da učini da ljudska bića saučestvuju u zločinima protiv Buda Fa i na kraju ih unište.
Praktikanti Falun Gonga se nadaju da ljudi širom sveta mogu da saznaju činjenice i više da ne veruju lažima KPK, i na taj način da prežive ove teškoće, usklade se sa osobinama univerzuma -Istinitost-Blagost-Trpeljivost – i istinski postanu dobri ljudi, sa svetlom i srećnom budućnošću. Falun Gong vodi ljude da se vrate izvornom biću, kako bi se mogli vratiti nazad u svoje nebeske svetove. Drugim rečima, Falun Gong nudi način za fundamentalno spašavanje ljudi.
Komunistička partija je počinila mnoštvo neoprostivih zločina tokom proteklih više od stotinu godina, za šta će sigurno odgovarati.
U junu 2002, pronađena je ogromna stena, koja je pukla pre 500 godina. U preseku se vidi šest kineskih znaka koji znače: „Komunistička Partija Kine će nestati“. Naučnici su ovo istražili i došli do zaključka da su znaci sasvim prirodni i oformljeni pre 270 miliona godina. Nije li ovo manifestacija nebeske volje u ljudskom svetu?
Žalosno je što je velik broj ljudi prevaren i primoran da se učlani u KPK i njene organizacije. Kad su stupili u te organizacije, oni su se zavetovali da će svoj život dati KPK. Zato, ako ne istupe iz nje, oni će nestati zajedno sa KPK, kad nebo bude kažnjavalo zlu avet.
U ovom kritičnom času, praktikanti Falun Gonga su istupili napred rizikujući sopstveni život da objasne istinu ljudima, govoreći im da je Falun Dafa dobra i ohrabrujući ih da istupe iz KPK organizacija, kako bi bili spašeni. Dok objašnjavaju istinu, praktikanti Falun Gonga nemaju političke ciljeve. Oni samo žele da pomognu ljudima da se otmu kontroli KPK, kako bi mogli biti spašeni.
Neki ljudi su ukazali da svaki put kad je pokrenut progon, usledila bi smrtonosna kuga. Zašto nije bilo epidemije i pored toga što se Falun Gong toliko godina proganja?
Zapravo, nebu je vrlo lako da eliminiše KPK i te prestupnike epidemijom. SARS je 2003. poslužio kao upozorenje. Ipak i dalje ima puno ljudi koje su obmanule laži KPK, koji i dalje treba da istupe iz KPK organizacija, koji i dalje očekuju neke stvari od KPK. Nebo je milostivo i ono iznova i iznova daje prilike ljudima da saznaju istinu o Falun Gongu i istupe iz KPK.
Neizbežno je da će nebo uništiti KPK, ali pošto je pitanje Falun Gonga od vitalnog značaja, koje se tiče sudbine nebrojenih živih bića, milostivo Božanstvo iznova i iznova produžuje vreme i odlaže katastrofu s epidemijom.
Neki bi mogli misliti: @Gatare su mi rekle koliki mi je životni vek, kolike su prilike za dobru sreću, i da ću imati bezbedan i miran život.“
Činjenica je da koliko god da je neko dobar u proricanju, on može da vidi stvari samo na osnovu nečijeg prethodnog života. Kad bude došla epidemija, ona ne priznaje tvoju raniju sreću već ocenjuje ljude samo na osnovu stava prema Buda Fa. Ako neko istinski veruje da je Falun Dafa dobra i raskrsti sa KPK, dobiće zaštitu. Inače će biti suočen s opasnošću da bude eliminisan.
Nadam se da će ljudi sveta shvatiti činjenice i učiniti pravi izbor. Nadam se da veruju u dobrotu Falun Dafe i da će istupiti iz KPK kako bi imali svetlu budućnost. Ovo je najurgentnija i iskrena želja svih praktikanata Falun Gonga!
Izvori uključuju: Xin Xiang Pian, Anali - Chen Tuan, Cornelius Tacitus - Sexual Life in Ancient Rome, Otto Kiefer (Germany) A Brief History of Christianity, GF Moore
