Počeo sam da učim Dafu kada sam bio u trećem razredu osnovne škole. Sa bakom i dedom sam učio Fa i radio vežbe. Kada sam imao 12 godina, došao sam u SAD sa majkom. Otac nam je rekao da će ostati u Kini da zaradi više novca i da će nam se pridružiti za dve godine. Kasnije smo shvatili pravi razlog zašto je hteo da odemo u SAD, jer je upoznao drugu ženu i planirao je da se razvede od majke. Dva meseca nakon što smo došli u SAD saznali smo da otac ima drugu porodicu.
Kao detetu, bilo mi je previše teško da to prihvatim, potpuno sam bio skrhan. Dugo vremena sam živeo u svom svetu i nisam imao interesovanja ni za šta. Počeo sam da igram igre na internetu, i posvetio sam svaki slobodan trenutak virtualnom svetu. Težio sam za stabilnošću, psihičkom rasterećenju i komforu. Kada sam išao u školu, razmišljao sam o igrama. Otac je govorio da mi lice izgledalo sve više okrutno i pogledi da su mi agresivni. Popustio sam u školi, zato što sam se posvetio igrama.
Kada sam napunio 13 godina, ispostavilo se da nas je otac pokušao prevariti kako bi se razveo od mame. Više nisam mogao podneti stvarni život. Svakog dana, čim bih došao iz škole u 3 popodne, igrao bih igre dok mi se ne bi prispavalo, a zatim bih otišao u krevet. Majka je pokušavala da razgovara sa mnom više puta i savetovala mi da smanjim ili prestanem da se igram. Nisam je slušao i redovno smo se svađali.
Shvatio sam dok sam igrao igre da su mi emocije bile veoma nestabilne. Postao sam besan na sitnice, a koje me inače ne bi naljutile. Kasnije sam shvatio da nestabilne emocije nisu pravo ja.
Kada sam napunio 14 godina, iako sam mislio da i dalje verujem u Dafu, na delu nisam bio ni blizu standarda za praktikanta. Ponekada bih išao da pomognem kolegama praktikantima da promovišu Shen Yun Performing Arts. Delio bih flajere i distribuirao novine, ali to je bili sve. Posle toga sam išao kući i nastavio da se igram. Kada bih radio tri stvari imao sam jako zameranje. Iste godine, sukobi između mojih roditelja su postali ozbiljni, znao sam da se njihov odnos ne može regulisati. Tražeći izlaz i udobnost, potpuno sam se okrenuo virtualnim igrama. Život mi je bio u potpunom haosu. Ocene su mi bile loše, porodica se raspala, engleski mi se nije popravljao tako da nisam mogao dobro da komuniciram u SAD. Nisam imao prijatelje i nisam imao planova za budućnost.
Majka je bila zabrinuta pa je stalno tražila da prestanem igrati igre i da više učim Fa. Takođe me je podsticala da učim da sviram violinu i da se pridružim školskom orkestru. Majka se nadala da će mi učenje violine pomoći da prestanem da igram igre. Ali nisam bio motivisan, tako da sam sem nedeljnih časova retko vežbao kući. Drugi praktikanti su bili zabrinuti za mene, pa su mi predlagali da učim Fa sa kolegama praktikantima na internetu. Sledeće godine smo nastavili da učimo nova predavanja Učitelja Li (osnivača), jedan sat svakog dana.
Nisam baš uživao u sviranju violine dok nisam napunio 17 godina. U to vreme mi je dosadilo slušanje popularne muzike, pa sam počeo da slušam klasičnu muziku, i zaista mi je to promenilo život. Kada sam otkrio svoju ljubav prema violini, video sam da Northern Academy of Arts traži nove studente muzike. Bio sam u 11 razredu, ako bih odlučio da odem morao bih da učim još jednu godinu da bih imao priliku da odem na Fei Tian Academy of Arts. Druga opcija mi je bila da ostanem kući, završim srednju školu i da odem na koledž za godinu ili dve, a zatim da pređem na bolji univerzitet.
Razmišljao sam o ovome celo leto. Nisam mogao da to olako shvatim, jer je to odluka koja menja život. Na kraju sam odličio da odem na Northern Academy i vidim da li se mogu prijaviti za Fei Tian.
Imao sam 18 godina kada sam došao u Northern Academy, ali ubrzo nakon što sam došao hteo sam otići. Rekao sam sebi: ,,Odlučio sam da dođem ovamo. Zar ovo nije projekat za pomaganje Učitelju u potvrđivanju Fa? Ako su moje ocene dobre, to će takođe pomoći školi da se razvije.” Ostao sam.
U početku nisam bio navikao na sva pravila. Primer: Obavezno je nositi školske uniforme, zbog toga sam se osećao ograničenim. U javnim školama sam nosio sve što mi se svidelo. Drugo pravilo je da studentima nije dozvoljeno da nose pametne telefone. Mislio sam da će život biti dosadan.
Imali smo grupu za učenje Fa u školi. Dok sam nastavio da učim Fa, postepeno sam shvatio da sve što mi se ne dopada je bilo zbog mojih vezanosti. Moram da se otarasim ovih jakih vezanosti. Želeo sam da se promenim i poboljšam. Dao sam pametan telefon majki, jer nije bilo drugog načina da ga koristim.
Veoma čisto energetsko polje škole mi je pomoglo da se fokusiram na cilj, a to je da odem na Fei Tian da sviram violinu. Nikad ranije nisam voleo da vežbam, ali sada shvatam da je to moja odgovornost da se poboljšam. Primetio sam da su tehnike mlađih kolega iz razreda bile bolje nego moje i ohrabrilo me da još više vežbam. Hteo sam da nadoknadim. Konačno sam shvatio da je ovo bio put moje kultivacione staze.
U početku sam vežbao samo 30min dnevno. Postepeno sam povećavao na sat, dva, a zatim na tri sata dnevno. Postoji izreka koja kaže: ,,Talenat je 1% a rad je 99%.” Iz Učiteljevih predavanja sam shvatio da sam trebao da podnesem teškoće, da se suočim sa sobom i da znam šta želim raditi.
U sledećih 18 meseci, vežbao sam naporno i poboljšao sam se kako u kultivaciji tako i u sviranju violine. Nisam se usudio da odustanem. Ponizno sam tražio od drugih da mi ukažu gde zaista treba da se poboljšam. Siguran sam da moja praksa nije postala formalnost. Shvatio sam da je kultivacija zaista rad. Shvatio sam da je napredovanje u bilo kom obliku umetnosti kultivacija. Možemo da dostignemo nivo koji težimo, zato što nas Učitelj ne ograničava. Ono što Učitelj želi je najbolji umetnik na svetu. Moram da se potrudim.
Nagrađen sam za svoje napore. Primljen sam na univerzitet, na katedru za violinu. Ovo je bilo najbolje ohrabrenje za mene. Pošto imam mogućnost da se upišem na univerzitet, zašto se ne bih još više trudio i na kraju se prijavio za Shen Yun? Moji profesori su mi rekli: ,,Za učenje obične muzike treba vreme. Ali ti si napravio drastično poboljšanje u tako kratkom vremenu. Zaista čudesno.” Znao sam da me Učitelj ohrabruje kroz reči profesora.
Učitelj kaže:
,,Uzdizanje u takvoj vrsti domena uključuje kombinovanje razumevanja tih veština s Fa. Zahteva uzdizanje sopstvenog shvatanja, neograničeni uspon. Čestice koje sačinjavaju dimenzije visokih nivoa su sitnije, a zvučno polje tamo je takođe sačinjeno od čestica mikrokosmičkih materija, pa je muzika prijatnija za uho, a boje su lepše. Sva takva materija je sačinjena od mikrokosmičkih čestica visokog nivoa, mikrokosmičkih čestica, koje ne mogu naći životi u dimenzijama niskog nivoa. Dela i veštine tamo su napredniji i čarobniji, a uzdignuće života znači dualno uzdizanje domena i veštine, i napredak u razumevanju tog života u različitim domenima. Drugim rečima, ako treba da upotrebim koncepte ljudi na Zemlji da bih to opisao, ako ste sposobni da stvorite dobre stvari, to je zato što ste dobri ljudi, ili zato što ste učinili nešto dobro.” * Predavanje Fa u San Francisku, 2005*
Iz Učiteljevog Fa sam shvatio da se moje učenje i sposobnost sviranja violine mogu samo poboljšati ako napredujem u kultivaciji. Učitelj je sve uredio.
,, Kultivacija zavisi od tvojih sopstvenih napora, dok gong transformiše učitelj.” Džuan Falun
Sada mi je stvarno žao što sam izgubio vreme dok sam bio mlađi. Ali ne mogu biti zarobljen u sećanjima na prošlost i dopustiti da to postane nova vezanost. Dafa mi je promenila život i dala mi sve što imam danas. Bez Učiteljeve pomoći, učiti svirati violinu a da nisi počeo još dok si bio mnogo mlađi je gotovo nemoguće. Iako su moje veštine još uvek daleko od standarda Shen Yun, ja sam strpljiv. Radiću naporno da ostvarim svoj san da se pridružim Shen Yun kako bih spasio više živih bića i ispunio svoju misiju.
