Falun Dafa Minghui.org

Suočiti se sa strahom i predstavama i preuzeti odgovornost za sopstvenu kultivaciju

(Minghui.org)

Pozdrav, Učitelju! Pozdrav, kolege praktikanti!

Cele protekle godine sam se intenzivno preispitivala i unapređivala svoj šinšing. U tom procesu sam razotkrila duboke predstave koje su me zadržavale u kultivaciji.

Prva je bila nedostatak samopoštovanja . To je bila barijera koja me je zadržavala da kažem ono što mislim, sprečavala me da objašnjavam istinu i ustanem u odbranu stvari koje smatram ispravnim, a koje mogu smetati drugima. Ovo sam zapazila prolazeći kroz niz situacija poput svađa s porodicom, mužem, ili čak drugim praktikantima.

Ranije bih se povlačila, plašeći se konflikata. Činilo mi se da bi neslaganje s drugima proizvelo negativne stvari kod njih i distanciralo me od njih. Zato sam izbegavala vruće teme i uvek se slagala s tuđim mišljenjem. Ali kao kultivator, prosvetlila sam se u činjenicu da imam pravo na sopstveno mišljenje, svoj glas i svoju istinu. I tako sam počela da se oslanjam na sebe.

Predstave me sprečavaju da spašavam ljude

Ranije sam imala velike teškoće objašnjavajući istinu ljudima koji ne primaju dobro ono što im kažem. Postavljali bi puno provokativnih pitanja ili bi se počeli raspravljati. Branila sam se i čak raspravljala s njima. Da bih izbegla konflikt, na kraju bih se predala. Plašila sam se da ako zaista iskažem šta osećam, ili iskažem ideju koja je kontroverzna, poput toga da je vera u Boga mnogima u društvu danas kontroverzna, da ću oterati ljude i uništiti njihovu šansu da budu spašeni.

Zato sam izbegavala te predmete i umesto toga sam pokušavala da shvatim stvari iz njihove perspektive. Složila bih se s nekim od njihovih argumenata da bih im pomogla da shvate moju poentu. Ali nedavno sam shvatila koliko je taj pristup bez ploda. Otkrila sam da su moja empatija i sposobnost da pomirim suprotna gledišta zapravo mana dok pričam s ljudima.

Prosvetlila sam se u princip da čak i loše stvari mogu postati dobre, a jake stvari mogu postati slabe kad se dovedu do krajnosti. Osobine koje sam smatrala pozitivnim su imale negativnu stranu.

Shvatila sam da ekstremna tolerancija prema tuđim gledištima i željama zapravo predstavlja izdaju istine. Ovo shvatanje mi je pomoglo da steknem samopouzdanje da branim ono što smatram ispravnim na mom trenutnom nivou kultivacije.

Oslobađanje od moje sumnje i nedostatka samopouzdanja je bio bolan proces jer to je sa mnom bilo od detinjstva, ugrađeno u moju ličnost. Sasvim je oblikovalo sve moje interakcije s drugima. Čini mi se da je to bio mehanizam za samo-održanje jer sam imala jak strah od progona. Shvatila sam da sam dobila ovaj strah od progona zato što sam živela u teškim i opasnim vremenima pod jakom komunističkom kulturom.

Ovaj strah bi mi uvek rekao da je vrlo opasno reći šta mislimo, ili razotkriti drugima ko smo. Kad sam se doselila u Kanadu, bila sam zapanjena koliko ljudi otvoreno govore o sebi, svom životu, verovanjima i stvarima koje vole ili ne vole. To je za mene bilo vrlo teško i čudno. Kad sam bila mala, čitala sam priču o Jevrejki koja se skrivala u podrumu, ali je morala izlaziti napolje da traži hranu. Dok je pokušavala da se umeša među regularne zatvorenike tokom jutarnje smotre, ugledao ju je SS oficir. Rekao joj je da miriše na podrum i da mu je jasno da nije njihova već da se skriva.

Ova priča me je zaista dojmila jer me je uvek plašila ideja da će biti otkriveno da sam drugačija, ili da ću biti meta progona.

Suočiti se sa strahom

Kad sam shvatila da strah upravlja mojim životom, počela sam da ga eliminišem. Počela sam deleći svoja osećanja i istinske poglede, uključujući ono što mislim o komunizmu.

Imala sam neverovatno iskustvo objašnjavajući istinu starom prijatelju. Okružena sam prijateljima i rođacima koji su pod jakim uticajem komunističke ideologije i mnogi od njih sebe smatraju socijalistima. Moj prijatelj je jedan od takvih. On je načitan, pametan i dobar govornik. On je aktivista koji uvek brani socijalističke ideje.

Ranije smo se puno svađali i kao da nikad nisam uspevala da doprem do njega. Kad sam nedavno otišla da ga posetim, iskreno sam želela da mu objasnim istinu, ali sam znala da će to biti teško. Ali ovaj put sam imala drugačije razumevanje. Čvrsto sam verovala da moji stavovi treba da budu poštovani. Samo sam htela da mu Učitelj pomogne da bude spasen.

Srce mi je bilo ispunjeno saosećanjem i znala sam da je za promenu potrebno vreme. To je bilo neobično veče. Skoro da nisam prepoznala svog prijatelja jer su njegovi stavovi bili toliko drugačiji nego ranije. Ovaj put me je pažljivo slušao i slagao se sa mnogim stvarima koje sam rekla. S druge strane, ja nisam insistirala da ga ubedim u bilo šta. Samo sam istinski slušala. Bio je vrlo srećan i zahvalan za vreme provedeno zajedno.

U kulminaciji tog procesa oslobađanja od straha, jedne noći sam sanjala da sam nekog ubila. Bilo je vrlo stvarno i srce mi je bilo teško kad sam se probudila. Ali znala sam da su snovi simbolični, pa sam počela da razmišljam o značenju. Shvatila sam da ne osećam nimalo kajanja! Znala sam da ovaj san simboliše moje oslobađanje od predstava i straha da se istinski izrazim.

Zahvalna sam Učitelju što mi je pomogao da prođem kroz ovaj važan proces, jer strah me je sprečavao da potvrđujem Dafu i kultivišem se. Shvatila sam da ne moram kriti svoje prave misli i osećanja. Moja stanovišta i duhovna iskustva su vredna i drugi će se za njih zanimati.

Zapravo, ovo je prvo iskustvo koje sam ikad napisala zahvaljujući mom proboju kroz vezanosti za strah i sumnju. Dobro shvatam kineske praktikante kad je u pitanju njihova pozadina i strah koji imaju. Još uvek učim da verujem ljudima i moram nastaviti da podsećam sebe da se kao učenik Dafe ničeg ne trebam bojati.

Ići napred

Shvatila sam da je ranije moje oduševljenje u objašnjavanju istine proisticalo iz straha. Nasilan pristup koji sam ponekad koristila je bio kao jedan nasilan pokušaj da promenim druge. Takođe sam uspela da se oslobodim potrebe da uvek sa sobom nosim materijale za objašnjavanje istine. Ranije sam ih koristila kao pomagalo jer mi je bilo teško da govorim o svojim ličnim iskustvima i oslanjala sam se na flajere i časopise.

Jednog dana sam zaboravila da ponesem materijale na sastanak s prijateljicom. Kasnije, jedan praktikant je istakao da mi materijali nisu potrebni i da ljude više zanima kad pričamo o sebi.

I tako, kad sam izvela koleginicu na ručak da joj se zahvalim što mi je pomogla u projektu, rekla sam joj da vežbam Falun Dafu. Ona se bavila jogom, pa nije bilo teško pričati o mojoj praksi meditacije. Bila je jako zainteresovana. Tada sam zapravo prvi put osećala samopouzdanje u svoj moć da s drugima pričam o kultivaciji. Kasnije je od mene zatraženo da pomognem da se održi Falun Dafa radionica gde ću svojim rečima predstaviti Falun Dafu. U prošlosti to nisam mogla iz straha da pričam s drugima o sebi i svojim iskustvima, ali sada sam bila spremna.

Ove godine sam prigrlila svoju pozadinu i svoj put kultivacije i sada mogu otvoreno da pričam s ljudima o Falun Dafi i mojim shvatanjima komunističke kulture. Učitelj mi je ispunio želju i odstranio mi stvari koje su blokirale moju kultivaciju. Mnoga od mojih verovanja, osećanja i stavova, u mene je utisnula komunistička kultura, npr: strah, nezadovoljstvo sobom, razmišljanje u stilu „najgoreg scenarija“ i mentalitet žrtve. Probijanje kroz te vezanosti takođe mi je pomoglo da odrastem. Počela sam da uzimam svoju kultivaciju i odnose s drugima ozbiljnije i preuzela sam odgovornost za svoju kultivaciju. Osetila sam da sam porasla kao kultivator i kao osoba, i više sam poštovala druge.

Za mene, preuzeti ličnu odgovornost za moju praksu znači da odgovaram isključivo Učitelju. Sada radim stvari koje mislim da treba uraditi, a ne zato što drugi žele da budu urađene ili da bilo šta nekome dokažem. Često sam vrlo usamljena, ali drugi praktikanti me ohrabruju.

Promenio se moj odnos sa mojom porodicom i mužem, i to je rezultat moje kultivacije. Počinjem da obnavljam svoje odnose sa roditeljima. Takođe uspevam da milostivo rešavam mnoge teške porodične odnose. Sada više cenim svog muža i konačno čujem ono što je dugo pokušavao da mi saopšti. Sada se trudim da izbalansiram svoj lični život, više misleći na njega i njegove potrebe, i on sasvim podržava moju kultivaciju i rad na Dafa projektima.

Prihvativši odgovornost za moju kultivaciju, uspela sam proći vrlo težak test. Ranije u tome nisam uspela nekoliko puta. To je imalo veze sa mojim popuštanjem pod pritiskom tuđih očekivanja, zahteva i posla koji treba obaviti. Pošto radim u vrlo brzoj, zahtevnoj branši, dva puta sam bila stavljena u situaciju na različitim poslovima da ne mogu da izdržim pritisak. Prvi put sam imala nervni slom, a drugi put napad besa koji je uplašio moje kolege.

Nisam mogla shvatiti šta se dešava, ali sve me je guralo da idem napred, da prihvatim nivo pritiska i da se suočim s njim. Jednostavno sam osećala da nemam kapaciteta i želje da to učinim. Bila sam ispunjena besom, frustracijom i zameranjem.

Učitelj mi je dao nagoveštaj da sam sposobna da se izborim s tim izazovom. Moj šef je me je pozvao na sastanak i saopštio mi da smatra da imam liderskih sposobnosti i da sam sposobna da izdržim pritisak. U to doba nisam želela da prihvatim odgovornost.

Na mom sadašnjem poslu, ponovo radim pod pritiskom, prioriteti se stalno menjaju, pa moram brzo da se prilagođavam i donosim rezultate. Ovaj put tačno znam o čemu se radi i sposobna sam da neprekidno trpim pritisak. Učitelj je planirao za mene da radim na ovom nivou i samopouzdanje je to što mi je omogućilo da preuzmem veći Dafa projekat i uspešno ga vodim, pored mog posla i ličnog života.

Ovo su moja iskustva u sazrevanju u kultivaciji ove godine. Molim vas da ukažete ako neto nije u redu.

Hvala, Učitelju. Hvala, kolege praktikanti.

(Prezentovano na Fa konferenciji u Kanadi 2019)