Falun Dafa Minghui.org

Vera u Dafu je sve što nam treba

(Minghui.org)

Pre nekoliko dana sam se vratio iz kuće praktikanta pomalo kašljući, u grlu me je golicalo, a u plućima sam osećao hladan vazduh. Na čas sam pomislio da je to koronavirus, ali sam brzo odbacio tu ideju. Više od 20 godina vežbam Falun Dafu. Iako nisam uvek bio marljiv, svejedno sam praktikant iz doba Fa ispravljanja. Moji fizički simptomi su iluzija, koju su stvorila stare sile koristeći moju karmu.

Kad sam se osvrnuo na svoje stanje kultivacije prethodnih dana, našao sam da sam popustio u učenju Fa, i da sam umesto toga provodio vreme gledajući TV drame. Juče kad sam ustao sam rekao sebi da moram raditi vežbe; meditirao sam sat i 6 minuta. Onda mi je palo na pamet da ako je svrha treće vežbe da nam pročisti fizičko telo, što je više budem radio, utoliko bolje. Zato sam povećao broj ponavljanja sa standardnih tri na devet. To mi je dalo sjajan osećaj. Inspirisalo me je da povećam broj ponavljanja u četvrtoj vežbi, takođe. Ponovio sam Nebesko kolo Faluna devet puta. Posle šestog ponavljanja osetio sam kako se moje hladne ruke zagrevaju. Pomislio sam da je istina da što se više rade vežbe, veća je korist od njih.

Učitelj je rako:

“Koliko uložiš, toliko ćeš za uzvrat dobiti.” “Gubitak i dobitak,” Falun Gong

Tog jutra sam proveo sam dva sata vežbajući prvu, drugu, treću i četvrtu vežbu.

Kad sam završio, iritacija mog grla je nestala. Ponovo sam se uverio koliko je Dafa čudesna! Izašao sam napolje tog popodneva da nastavim svoje uobičajene aktivnosti potvrđivanja Fa. Grlo me je povremeno grebalo, ali sam to ignorisao, odbacujući sve aranžmane starih sila.

Ovog jutra sam rano ustao, i nakon slanja ispravnih misli sam uradio prve četiri vežbe. Proveo sam 45 minuta radeći drugu vežbu, i sada se osećam sasvim u redu.

Najteži deo ove teškoće su bile moje misli. Sa zatvorenim nebeskim okom, slep sam na sve sem ovog fizičkog sveta i jedino što me vodi su učenja Učitelja. Ne mogu da vidim božanska bića, ili manifestacije u drugim dimenzijama. Takođe ne pomaže ni nemati kontakata sa kolegama praktikantima. U to vreme sam se osećao bespomoćan i sam. Put do trenutnog prosvetljenja izgleda da je veoma težak, posebno u postojećoj sredini Kine.

Ipak imam veru u Učitelja i znam da je sa mnom, mada ne mogu da vidim i osetim njegovo prisustvo.

Moje sopstveno iskustvo mi govori da ću uvek biti nagrađen ako se držim učenja Učitelja. Generalno govoreći, neke teškoće mogu se prebroditi dosta brzo, dok za druge treba puno više vremena. Što duže teškoća traje, test naše vere i sposobnosti da se prosvetlimo u nešto predstavlja veći izazov.

Neka od pitanja koja sebi moramo postaviti su: Šta je osnovni uzrok našeg problema? Šta treba unaprediti u kultivaciji? Da li je naša vera u Dafu jaka, a naše ubeđenje nepokolebljivo? Važno je da ne upadnemo u klopku razmišljajući: Ova teškoća predugo traje. Ima li i dalje nade? Koliko će još ovo trajati? Ove sumnje nastaju samo zato što smo slepi na stvarnost u drugim dimenzijama. Verujem da možemo prebroditi bilo koju teškoću, ali moramo shvatiti da ona ima životni ciklus koji ide od početka do vrhunca, a onda nizbrdo do njenog konačnog kraja.

Kad su bol i teškoća na vrhuncu i kad testiraju granice naše izdržljivosti, teškoća se bliži vrhuncu. Moramo stisnuti zube i upotrebiti svu svoju snagu da prebrodimo ova deo, pre nego što počne da opada, a onda da se ponovo diže. To je isti proces kroz koji prolazimo dok sedimo u meditaciji u punom lotosu. Sve što nam treba je vera u Dafu, Učitelja i sebe.