Falun Dafa Minghui.org

Uprkos surovom progonu, potvrdila sam Falun Dafu (1. deo)

(Minghui.org)

Mnogi praktikanti Falun Dafe se prisećaju kako im se život promenio kad su počeli vežbati Falun Gong. Oni pričaju kako su, dok su bili zatvoreni u zatvoru zbog svoje vere, uspeli da promene zatvorenike i često čuvare. Oni objašnjavaju istinu da bi probudili savest ljudi i sprečili ih da naškode praktikantima. Jedna takva praktikantkinja deli svoju priču dole.

Konačno pronašla šta sam tražila

Moja majka mi je ispričala da sam odjednom prestala disati dok sam bila stara manje od jednog dana. Kad me je oživela, zamolila je jednu ženu da mi vidi sudbinu. Rekla joj je da sam došla s neba, i da me je majci poslala moja nebeska porodica. Majka se uplašila da me ne izgubi, pa se sve vreme molila besmrtnicima za moju sigurnost.

U trećem razredu, dvaput sam se onesvestila usled bola u želucu i celo polugođe sam provela kod kuće. U četvrtom razredu sam pala s drveta i slomila butnu kost. Otac mi je kupio lek od seoskog osteopate. Doza je bila prejaka za dete od 13 godina. Sutradan mi je nos prokrvario. Kod kuće nije bilo nikog od starijih. Zapušila sam nos, ali krv mi je curila na usta. Kad je majka stigla kući, onesvestila sam se od gubitka krvi i odveli su me u bolnicu.

Dok sam sazrevala, imala sam svakojake bolesti. Mogla sam samo da klečim ili ležim, ali ne i da sedim, usled gastroduodenalnog krvarenja. Takođe sam, između ostalog, imala atrofijski gastritis, kolitis, upalu karlice, kolecistitis i tumor tiroide. Posetila sam mnoge poznate bolnice u Kini, bez rezultata. Osećala sam da radije ne bih živela.

Ne samo da su me bolesti bile ophrvale, već sam zamerala svemu na ovom svetu, kao da ništa od toga nije bilo ono što sam tražila. Nisam htela da se udajem, ali sam to učinila zbog roditelja. Moj muž je bio vrlo dobar prema meni, ali sam i dalje osećala da to nije ono što mi treba.

Sredinom letnjeg dana, dok sam bila omamljena, ugledala sam žuti predmet kako sa neba sleće na zemlju. To je bio čovek obučen u žuto. Sad kad vežbam Falun Dafu, znam da je to bio Učitelj u žutoj kasaji, baš kao na videu.

Ponovo sam hospitalizovana u aprilu 1998 zbog proliferacije vratnog pršljena. Usled nedostatka krvi, nisam mogla da pomerim glavu i vrtelo mi se. Puls mi je bio toliko visok da sam često ostajala bez daha. Lekar u poseti mi je rekao: „Šta da vam prepišem? Vi svuda imate probleme. Trebalo bi da vežbate Falun Gong.“ Onda mi je pokazao četiri pokreta u drugoj vežbi, koji su oponašali držanje točka, i dao mi primerak Džuan Faluna.

Te večeri mi se vrtelo u glavi i nisam mogla ustati. Imitirajući lekara, pokušala sam držati točak iznad glave. Čim sam podigla ruke, kosa mi se zatalasala, kao da je dunuo vetar. Brzo sam spustila ruke i pogledala gore. Nije bilo ničeg. Podigla sam ruke i kosa mi se još više zatalasala. Spustila sam ruke i nisam smela nastaviti. Sutradan sam upitala lekara šta se dešava. Rekla je: „To je dobro. To je okretanje Faluna. Imate sudbinsku vezu s Dafom. Treba da nastavite!“

Počela sam da čitam knjigu Džuan Falun i pomislila sam da je to ono što sam celog života tražila. Bila sam odlučna da dobro vežbam, počev od 8. aprila, 1998.

Posle manje od 20 dana, više nisam osećala da sam bolesna ili da me nešto boli. Osećala sam se lagana, a u donjem stomaku mi se okretao Falun. Postala sam zdrava i srce mi je bilo ispunjeno radošću. Kako je moja porodica bila svedok ovome, 17 članova porodice, rođaka i prijatelja je počelo da vežba Falun Dafu.

Zahtevala pravdu za Falun Gong u Pekingu

Đijang Cemin, bivši lider komunističkog režima, pokrenuo je progon Falun gonga u julu 1999. Komunisti su počeli da kleveću osnivača Falun Gonga, učitelja Li Hongdžija. Odlučila sam da odem u Peking i založim se za Dafu.

U to doba, policija je pokušavala da presretne one koji dolaze da se založe za Falin Gong. Nisam bila zastrašena. Sutradan sam bila sam spremna da odem u Peking da apelujem za Falun Gong. Ali žena koju smo angažovali se razbolela, pa nisam mogla otići. Htela sam da pođem trećeg dana, ali me je muž zamolio da sačekam dok se ne završi sajam. Ali na sajmu nismo sklopili nikakav posao. Shvatila sam da je sve ovo smetnja da me spreči da odem u Peking i zatražim pravdu za Falun Gong.

Krenula sam na put u Peking 19. decembra, 1999. Ukrcala sam se na autobus. Mnogi praktikanti su došli da me isprate jer sam bila prva u našem području koja ide u Peking. Jedna mi je dodala masku i rekla da je stavim da me policija ne bi prepoznala. Rekla sam da ne brine i da ću stići u Peking pod zaštitom Učitelja.

Kad sam se okrenula i sela, spremna da pođem, odjednom sam pred sobom ugledala Učitelja, koji se osmehivao. Povikala sam: „Učitelju!“ Zaplakala sam. Znala sam da me ohrabruje. Dok je autobus napuštao grad, ja sam plakala.

Dok je autobus prolazio pored naše radnje, moj muž nas je zaustavio i dodao mi veliku torbu s hranom. Kad smo bili na 20km od grada, 27 praktikanata je ušlo na autobus. Kondukter je povikao: „Praktikanti Falun Gonga na putu za Peking da apeluju, molim da siđu s autobusa!“ Niko nije sišao i pretvarali smo se da ga nismo čuli.

U Tiemenguanu, Tianjin, policijski auto je stao pred autobus. Član porodice praktikanta nas je prijavio policiji. Rečeno nam je da izađemo iz autobusa i proverili su nam isprave. U to doba Učitelj nije govorio o slanju ispravnih misli, ali sam osećala da je Učitelj kraj mene, pa sam bez žurbe prošla pored policajaca. Zatim sam u narednom selu sačekala autobus.

Prišla su mi dva policajca i upitala me da li sam bila u tom autobusu. Nisam im odgovorila. Promrmljali su: „Jedna osoba nedostaje. Tu je torba, ali nema vlasnika.“ Ukrcala sam se u drugi autobus, u kom je bila samo jedna žena. Ali posle nekog vremena smo morale promeniti autobus, jer je bilo previše skupo voziti autobus sa samo dve osobe. Tri puta sam presedala do Pekinga.

Mlada žena me je pratila sve do moje konačne odrednice. Znala sam da je ovo Učitelj priredio, znajući da nikad nisam putovala ovako daleko. Posle drugog presedanja, kondukterka starog autobusa je rekla kondukteru narednog autobusa: „Ova žena nikad nije putovala. Ako ponovo bude presedala, pomozi joj da kupi kartu.“ Toliko sam bila zahvalna Učitelju da se ne mogu izraziti.

Kad sam stigla na stanicu u Pekingu, bilo je oko 11 uveče i nisam mislila da ću tog dana moći raditi vežbe. Ustanovila sam pravilo kad sam počela da vežbam: neće mi dan proći bez vežbi. Jedan čovek je povikao: „Kome treba hotel?“ Rekla sam: „Može li bez lične karte?“ “Može,” rekao je. Sledila sam ga do lože u čekaonici. Bio je ostao jedan krevet, gde sam mogla vežbati.

Kad sam završila, pošla sam na Tjenanmen. Stigavši tamo, ponovo sam počela da radim vežbe. Dok sam radila drugu vežbu, mladi policajac mi reče: „Dosta je. Treba da misliš o svom položaju. Molim te prestani s tim.“ Rekla sam: „Napustili smo svoje porodice i došli u Peking da kažemo ljudima da je Falun Gong dobar, da je učitelj Li dobar. Na TV lažu.“ Policajac je ostao kraj mene i posmatrao me dok nisam uradila svih pet vežbi. Ali me nije uhapsio.

Pre zore, nekoliko policajaca je došlo i odvuklo me u policijski auto. Kasnije me je pokupio direktor partijskog komiteta našeg okruga. Dok smo se vozili kući, rekla sam mu mnoge Dafa istine, i on ih je razumeo. Kad sam ga ponovo videla 2016, rekao je: „I dalje se sećam svega što si rekla kad smo se vraćali iz Pekinga.“ Oslobođena sam nakon pet dana u pritvoru.

Objašnjavanje istine u pritvoru

Bližila se kineska Nova godina 2000. Brinula sam se što je Učitelj lažno optužen i što je toliko puno praktikanata zatvoreno. Nisam imala volje da slavim Novu godinu. Želela sam da idem u Peking. Porodica me je podržala u tome.

Uz pomoć kolega praktikanata, uspela sam da stignem do Tjenanmena u Pekingu s još jednom praktikantkinjom. Kad smo stigle tamo, nas dve smo uradile četiri vežbe. Policija nas je uhapsila i stavila u maricu, gde smo uradile petu vežbu. Po mene je došao policajac iz naše okružne policije. Ispričala sam mu istinu o Falun Gongu na povratku kući. Rekao je: „Ne želim da te ljutim. Vidiš da ti ni lisice nisam stavio. Poslaću te kući ako budem mogao. Ne mogu da verujem da si za Novu godinu otišla u Peking da apeluješ!“ Stavljene smo u pritvor, gde smo držane 40 dana.

Za to vreme sam imala priliku da objasnim istinu čuvarima i zatvorenicama. To sam želela da obavim dobro, da bi kroz mene mogli da sagledaju lepotu Dafe.

Četiri osuđenice na smrt i još četiri zatvorenice promenile ponašanje

Kad su me porodica, rođaci i prijatelji posetili u zatvoru, direktor se našalio da mi je više ljudi došlo u posetu nego svima ostalima za nedelju dana. Podelila sam sa zatvorenicama sve što sam od porodice dobila.

U to doba je u zatvoru bila jedna osuđenica na smrt. Niko je nije posećivao, pa nije imala preobuku, i imala je vaške. Niko nije hteo da spava pored nje, pa sam ja spavala. Kad nije imala ništa, krala je tuđe. Ostale su je tukle i vikale na nju. Često je imala epileptične napade. Svima sam dala savet da je ne maltretiraju i da budu dobri prema njoj.

Videvši ovo, čuvarka je bila vrlo dirnuta. Rekla je: „Otkad si ti došla, u ćeliji nema tuče. Ranije je trebalo puno truda da se prekine tuča. Kakav to lek imaš za njih?“ Rekla sam: „Falun Dafa ih je promenila.“

U to doba je u našoj ćeliji bilo 10 praktikantkinja i osam zatvorenica. Četiri su čekale smrtnu kaznu. Tukle su se, psovale i plakale svaki dan. Kad smo mi došle, bile su zaprepašćene koliko smo nesebične, koliko smo trpeljive pred mukama, i kako ne uzvraćamo u konfliktu. Te zatvorenice su počele da se smiruju, i mi smo im ispričale o Dafi.

Kad smo stigle, srca su im bila stegnuta. Znale su da će biti pogubljene i da neće još dugo živeti. Očaj im nije ostavio ništa sem straha. Rekla sam im: „Počnite ispočetka. Ako vežbate Falun Dafu, životni put će vam biti promenjen. Naš Učitelj vam sve može dati, samo ako ste spremne da učite. Sutra ćemo početi da vežbamo.“

Stvorile smo atmosferu učenja Fa. Sutradan je praktikantkinja odvedena u policiju. Na stolu je ugledala primerak Džuan Faluna. Uzela je i odnela u zatvor. Zatvorenice su pristale da nas slede i uče Fa. Dragocena knjiga je promenila sve u toj ćeliji.

Učiteljevi principi su promenili mržnju i mračna srca osam zatvorenica. Postale su živahne i vesele. Sve su rekle, da su ranije naišle na Dafu, nikada ne bi pošle ovim putem, koji je uništio tuđe živote, njihove i njihovih porodica.

Jednog jutra pre doručka, glavna zatvorenica u ćeliji je otvorila Džuan Falun na strani gde je slika Učitelja. Spojila je dlanove vrlo ozbiljno, da ukaže poštovanje Učitelju, a onda je prekrstila noge da meditira. Ostalih sedam je takođe selo i počelo da meditira. Jedna osuđenica na smrt je zaplakala i rekla: „Učitelju, molim te da nas grešnice primiš za svoje učenice. Ako bismo živele samo jedan dan, vežbali bismo Dafu sledeći tebe.“ Nas deset praktikantkinja je takođe zaplakalo, sedeći iza njih.

Sat je prošao, svih nas 18 je sedelo, plačući. Nijedna nije ni okusila doručak. Čuvarka nas je čula kako plačemo, pogledala nas je i otišla bez reči.

Posle toga nije bilo vremena za odmor i relaksaciju, već samo za učenje i vežbe. Jednog dana smo pročitale osam ili devet lekcija. Uz učenje, sve smo napredovale. Osuđenica na smrt Lou je bila opsednuta zmijom i bavila se isceljivanjem. Pošto je počela učiti Dafu, zmija joj je jednog dana rekla: „S tobom sam bila osam godina i pomogla sam ti da puno zaradiš. Zar me više ne želiš?“ Lou reče: „Ne, ne želim te. Želim da učim Veliki Put učitelja Lija.“ Zmija je zakolutala očima i sasušila se. Lou je godinama bolovala od upale zglobova na rukama, a oporavila se samo posle nekoliko dana vežbanja. Nije mogla iskazati svu svoju zahvalnost Učitelju i Dafi.

Pošto su izabrale da uče Dafu, sudbina ovih zatvorenica se promenila. Jedna je oslobođena, dve su dobile preinačenje kazne, jedna koja je bila osuđena na 7 godina je oslobođena optužbe, a jednoj je sa 7 smanjena kazna na 3 godine.

Jednoj koja se zvala Lang, egzekucija je odlagana osam meseci jer je učila Dafu. Ali kasnije više nije cenila Fa.

Noć pre pogubljenja, sanjala je čoveka koji je povukao liniju koju ona i Lou moraju preći. Svako ko bi prešao liniju u roku od pet minuta ne bi bio pogubljen. Čovek je povikao: „Spremne? Kreni!“ Ona je pošla, ali je na pola puta ugledala novčanicu od 50 dolara na zemlji. Sagnula se da je podigne i nije stigla na vreme. Dok nam je ujutru pričala ovaj san, policajac ju je prozvao i više se nikad nije vratila.

Čuvarka nam je rekla da pre streljanja nije bila nimalo uplašena. Rekla je čuvarki: „Kad opali puška, moj učitelj će doći po mene. Molim te da mojim prijateljicama kažeš da ispod dušeka imam jedan prepisan članak Učitelja. Nisam cenila Dafu i nisam slušala moju posebnu prijateljicu (mislila je na mene). Žao mi je. Nadoknadiću joj u narednom životu.“

Čuvarka postaje praktikant

Čuvarka koja je bila svedok promena zatvorenica, priznala je moć Dafe i zahvalila mi se. Kasnije sam je zvala „Starija sestra“. Često me je pozivala u svoju kancelariju da bi naučila ponešto iz Dafe.

Jednom je kod kuće napravila knedle i donela mi. Takođe mi je donela zaslađenje. Otišla sam kod nje u kancelariju i rekla: „Starija sestro, nemoj ovo raditi za mene. Zapravo, svaka od nas ima srećnu porodicu. Ali da bi više ljudi shvatilo istinu o Falun Gongu i bilo spaseno katastrofe, mi smo otišle od kuće da kažemo svetu da je Falun Dafa dobra.“

Rekla je: „Tako znači! A ja sam mislila da ste sve poludele i da porodica ne mari za vas. Pogrešila sam.“

„Starija sestro, jako sam zahvalna što smo se srele u ovom životu. Teško je dobiti ljudsko telo, teško je reinkarnirati se, i teško je pronaći ispravan put. Ali mi imamo svoja ljudska tela, rođene smo u Kini i naišle smo na ispravan put, Dafu. Kako smo srećne! Ti si policajka celog života, ali ne možeš promeniti zatvorenicu. Dafa ih može popraviti. Videla si kako muče praktikante, ali oni se izleče bez lekova; videla si kako tuku praktikante, ali oni se ne žale. Oni su uvek veseli, jer Učitelj vodi računa o njima.

„Ovaj Fa je tako dobar. Priključi nam se.“ Rekla je: „Hoće li me Učitelj prihvatiti?“ Progonila sam praktikantkinje ranije.“ Rekla sam: „Učitelj svima nudi spasenje, samo ako imaš želju.“

Ona je zaista počela da vežba Falun Gong. Posle toga, uvek kad bi videla kako muče praktikantkinje, vikala je: „Zašto se ne pobrinete za one koje ubijaju i pale, već kažnjavate ove dobre žene!“

Jednom je muški čuvar hteo da nas muči dok je ona bila odsutna. Desilo se da je naletela na njega i rekla mu: „Ponovo proganjaš ove dobre ljude. Hajdemo unutra da porazgovaramo!“ Pošto je ona bila zadužena za ženske ćelije, ovaj je odmahnuo rukom i otišao.

Drugom prilikom, dve praktikantkinje dovedene u zatvor odbile su da sarađuju s čuvarima, koji su ih toliko pretukli da su se ove onesvestile. Kasnije su obešene o lisice. U zatvoru je postojalo nepisano pravilo da niko ne sme otvoriti lisice koje je neko drugi stavio nekome. Sutra ujutru, čuvarka je ugledala dve praktikantkinje u agoniji. Bez reči im je otvorila lisice. Naredila je zatvorenicama da ih odnesu u ćeliju i sama je platila da im se odnesu dve kese instant nudli. Svi prisutni smo bili dirnuti.

Svaki dan je donosila knjigu Falun Dafe sa sobom u kancelariju. Kad bi završila čitanje, nosila bi je sa sobom. Ponekad ju je davala praktikantkinjama u drugim ćelijama. Kad je njena porodica otkrila da ova vežba Falun Gong, sakrili su joj knjigu i rekli da su je spalili. U suzama im je rekla: „Ta knjiga je tako dragocena. Vredi više od mog života. Gde ste je spalili? Želim pepeo.“ Videvši je tako očajnu, snaja joj je vratila knjigu natrag.

Ogromne promene u ženskoj ćeliji učinile su neke muške čuvare zavidnim. Došli su da me zamole da im pomognem ako ima šanse. Tako sam imala vremena da im objasnim istinu. Trojica čuvara su razumela, i više nisu progonili praktikante. Dvojica su zatražila od svojih žena da mi kupe voće. Jedan reče: „Treba li nešto da ti se uradi kod kuće? Želim da pomognem. Da nisi ovde, ne bih imao tu priliku da ti pomognem.“

Načelnik okruga je odlučio da treba da budem odvedena u radni logor. Žena direktora službe je puštena iz zatvora. Direktor službe je rekao: „Ona (misleći na mene) je išla u Peking na zahtev moje žene. Molim vas da i nju pustite!“

Učitelj je objavio novi članak mesec dana pošto sam oslobođena. Pitala sam se kako da ga prosledim praktikantkinjama u zatvoru. Čuvarka je došla da me poseti. Rekla je da svima nedostajem, posebno zatvorenici koja ima epilepsiju. Ona svaki dan stoji pored vrata, čekajući me, i skoro da ne jede niti pije. Čuvarka je rekla da treba da ih posetim. U podne narednog dana, otišla sam u zatvor s novim člankom Učitelja. U predvorju, moje bivše cimerke su povikale moje ime i ja sam im mahnula.

Videvši ovo, čuvarka je prekršila pravila i otvorila vrata ćelije. Ušla sam i dala im novi članak. Sve su me uhvatile za ruku i zaplakale. Rekla sam svima: „Ovo nije mesto na kom treba da budete. Da bih zaštitila našu čuvarku, ja moram da idem. Nadam se da ćete se sve vredno kultivisati i uskoro povratiti slobodu. Čekaću dobre vesti od vas.“ Naklonila sam im sa spojenim dlanovima, zahvalila se Starijoj sestri (čuvarki) i napustila zatvor.

(nastaviće se)