Pročitavši članak na Minghui pod nazivom Osloboditi se svih vidova mržnje, postala sam svesna mnogih zameranja koje sam u sebi nedrila, što me je iznenadilo, budući da sam sebe smatrala nekim ko nije zlopamtilo. Počela sam da filtriram svoje misli da bih mogla prepoznati i eliminisati svoja zameranja.
Onda sam shvatila da kad nisam bila srećna, nisam želela da radim nešto, ili kad sam na nekog gledala s visine, to su bili izdanci zameranja. Bilo je šokantno shvatiti da se zameranje može manifestovati na toliko načina.
Teškoće odgovorne za oslobađanje od zameranja
Kad sam odlučila da se oslobodim ove vezanosti, postalo mi je jasno da su mnoge stvari koje sam smatrala normalnim zapravo odraz mog dubokog zameranja. Kad su se razotkrile i trebale biti eliminisane, moja zameranja su još češće i intenzivnije isplivavala.
Uoči praznika, moj šef mi je zatražio da radim tokom praznika. Posla je bilo puno. Moje zameranje je buknulo. Moje kolege takođe nisu bile srećne, ali niko se to nije usudio da to pokaže. Ja sam, međutim, svojim stavom i rečima sasvim pokazala svoje negodovanje. Znala sam da to nije u redu, ali nisam mogla potisnuti. Duboko unutar, i dalje sam se čvrsto držala za tu supstancu zameranja.
Kad sam pokušala da osušim kosu, na fenu sam našla da je uključeno da duva toplo umesto hladno. Odmah sam se iznervirala na moju ćerku. “Kakvo bezobrazno dete. Nikad ne vrati na hladno kad koristi moj fen.“
Uhvatila sam sebe čim mi je ta misao pala na pamet. Ovo je zameranje. Ona to nije učinila namerno i nije bezobrazna.“ Poslala sam ispravne misli da eliminišem svoje zameranje i ubrzo sam se umirila. Više nisam bila ljuta i nastavila sam da sušim kosu u dobrom raspoloženju.
Moj muž, koji kao da je odjednom postao inspektor, pratio me je svuda po kuhinji i zvocao celo popodne. Prvo ovo nisam uradila kako treba, onda ovo. Ručak koji sam spremila nije bio ukusan i nisam kako treba sklonila sud sa šporeta. Ništa nisam uradila kako treba. Umesto da pomogne, on je bio zauzet ispravljanjem mojih „grešaka“, sve vreme mi zamerajući.
Nastavila sam da podsećam sebe. „On mi pomaže da se oslobodim svog zameranja. Moram održati svoj šinšing.“ Nisam obraćala pažnju na njegove reči, već sam se fokusirala na to da uklonim svoje zameranje slanjem ispravnih misli. U sebi sam ponavljala da ne želim da zameram.
Na taj način sam ostala mirna i nisam se naljutila. Onda sam se okrenula dok sam izlazila iz kuhinje i krajičkom oka ugledala osmeh na njegovom licu.
Da sam ranije imala sreće da sprečim sebe da se brecnem na njega, i dalje bih bila ljuta na njega. Ponekad jednostavno nisam mogla održati svoju dobru prirodu i počinjala sam da se prepirem s njim. Kasnije sam žalila zbog toga, ali sam iznova i iznova upadala u tu zamku. Bilo je tako teško osloboditi se mog zameranja i borbenosti. Ali ovaj put sam ostala sasvim mirna.
Zameranje narušava međuljudske odnose na poslu
Svi na poslu znaju da ja vežbam Falun Dafu, jer sam tokom godina objasnila istinu tolikim kolegama. Često sam osećala da me moje kolege ogovaraju iza leđa, a neki su se distancirali od mene usled straha. Što je moja sumnja bila jača, moje kolege su se više ponašale na ovaj način. Ovo me je jako žalostilo.
Postepeno sam prestala da ih pozdravljam pošto stignem na posao ujutru i ni sa kim nisam sedela tokom pauze za ručak. Distancirala sam se od drugih i osećala sam se usamljeno. Čak je skoro došlo dotle da ne želim da idem u restoran jer nikog ne želim da sretnem.
Često sam slala ispravne misli da eliminišem ovu sumnju, sve dok nisam shvatila da sve to potiče od mog zameranja. Ako neko ne bi rekao „zdravo“ ili ne bi srdačno uzvratio na moj pozdrav, ili ako mi se moj šef nije obraćao, ili ako bih za vreme ručka slučajno čula nekog da izgovara moje ime, ja sam mu zamerala i osećala sam da me ne razume i ne prihvata zbog moje vere u Dafu.
Počela sam brzo da prepoznajem te situacije – kad sam bila nesrećna ili kad ne bih želela da obavim zadatak, ili mi se neko nije dopadao – znala sam da je to moje zameranje na delu. Više me nije zanimalo ko je u pravu, a ko u krivu kad bi nastao konflikt, ili šta je druga osoba rekla ili učinila – to mi više nije bilo bitno. Samo sam se fokusirala na eliminisanje mog zameranja.
Trebalo mi je sve manje vremena da se umirim, i kad bih to učinila, onaj drugi bi takođe postao prijateljski raspoložen prema meni kao da se ništa nije desilo. Kad su moje misli bile ispravne, sve oko mene je bilo ispravljeno – zahvaljujući moći Dafe.
Učitelj je rekao:
„Neki ljudi kažu da rekreativna upotreba droge nije ništa posebno, da je to bezopasno. Naravno, ljudi se vrlo dobro osećaju kad probaju. Nema očiglednog problema. Hoćemo li još jednom? Onda njihova samo-kontrola počinje da se urušava. Zašto? Kad se udahne ta supstanca, ona formira vrlo tananu, slabašnu verziju tebe. Dovoljno je jednom udahnuti, jer je veoma otrovna. Kad je drugi put udahneš, taj tanak, slabašan sloj „tebe“ postaje gušći. Svaki dalji udah će ga činiti sve gušćim, pa tako on postaje sve jači i čvršći. Imaće kompletan sastav i strukturu tvog tela, uključujući tu i tvoj um, i to predstavlja tvoje demonsko „ja“, sasvim proizvedeno drogom.” (“Fa predavanje na Fa konferenciji u Njujorku”)
Shvatila sam da je moje „ja“ sazdano od zameranja, koje se nakupljalo dan za danom vrlo znatno. Bilo je toliko jako da je kontrolisalo moje misli, moje reči i moje postupke. Samo kad sam ga odlučno odbacivala i neprekidno eliminisala, ono je moglo nestati.
Počela sam da eliminišem svoje zameranje svaki put kad bi mi um bio slobodan – dok kuvam, perem veš, jedem, hodam, spremam se za spavanje. Mada u početku nisam osećala nikakvu razliku, verovala sam da sa svakom „eliminacijom zameranja“, moje zameranje će biti manje. Ta supstanca mogla se samo smanjivati, ne i rasti.
Zameranje je dovelo do drugih vezanosti
Dok sam neprekidno eliminisala svoje zameranje, počela sam da ga prepoznajem i u drugim oblicima. Jedan od mojih rođaka, koji je bolovao od terminalne bolesti, jednostavno nije mogao da se odluči oko Dafe. Mada je radio vežbe i učio Fa, on nije mogao da se oslobodi svoje vezanosti za savremenu medicinu. Ja sam mu duboko zamerala, ne shvatajući da to činim.
Pokušala sam da se oslobodim svojih osećanja prema njemu, ali to nije promenilo njegovo kultivaciono stanje. Kad sam prepoznala svoje zameranje i eliminisala ga, postala sam milostivija prema njemu. Samo pomislite koliko je jadan njegov život? Veliki Fa univerzuma leži tačno pred njim, a on ne može istinski da ga prigrli.
Upravo onog dana kad sam napisala ovaj članak, rođak me je pozvao i rekao mi da mu se stanje popravlja. Dva od tri tumora više nisu bili aktivni, a treći se smanjio. Pričao mi je o svom postepenom menjanju razmišljanja, i kako je zahvalan Učitelju.
Počela sam kopati još dublje i pronašla da je moje zameranje policajcima koje bi isplivalo svaki put kad pored mene prođe policijski auto. Zamerala sam organima lokalne samouprave koji su pomagali policiji da nas maltretira. Zamerala sam kampanji progona Dafe. Zamerala sam onima koji nisu slušali ili prihvatali istinu o Dafi. Zamerala sam onima koji su me izbegavali zbog moje vere. Zamerala sam i sumnjala da me moje kolege nadziru. Zamerala sam kolegama praktikantima koji pišu jako duge članke sa iskustvima. Zamerala sam praktikantima u mojoj porodici koji nisu bili marljivi. Na kraju sam otkrila da zameram i samoj sebi.
Dok sam neprekidno eliminisala svoje zameranje, mnoge od mojih drugih vezanosti poput borbenosti, zavisti, požude i tendencije da s visine gledam na druge, straha i krivljenja sebe, su nestali. Kao struna koja spaja sve druge vezanosti, kad sam se oslobodila mog zameranja, ostale vezanosti na toj struni su takođe nestale.
Sad osećam spokojstvo i saosećanje. Pošto se moj stav promenio, ljudi oko mene su postali ljubazniji i stvari idu više glatko. Uživam u društvu drugih, kako u privatnom životu, tako i na poslu. Održavam prijateljske odnose sa svima kako bih im mogla objasniti istinu kad dođe čas.
Praktikanti u mojoj porodici prestali su da se žale na mene. Čak i kad to povremeno čine, ja to ne uzimam k srcu. Efikasnija sam u objašnjavanju istine – većina ljudi s kojim razgovaram su spremni da istupe iz Komunističke Partije Kine nakon što im u par rečenica ispričam o Dafi. Skoro da više ne nailazim na ljude koji su sarkastični ili neprijateljski nastrojeni.
Učitelj je rekao:
„...sve što se događa danas u svakodnevnom društvu je rezultat razmišljanja Dafa učenika. Unatoč tome što stare sile postoje, ako vi nemate takve misli one ne mogu učiniti ništa. Kada su vaše ispravne misli dovoljno jake, stare sile ne mogu učiniti ništa.” (“Podučavanje Fa na konferenciji u Philadelphiji”)
Moram se dobro kultivisati. Svest živih bića može se probuditi samo kad se dobro kultivišem. Odlučnija sam da dobro radim tri stvari.
